Norveška mustra

Vlast je napokon javno priznala da su do sada energetskim sektorom upravljali loši i nestručni kadrovi a da će ubuduće, tokom reforme, na ta mesta biti postavljeni profesionalci i to, možda, čak stranci

Došao je i taj dan. U ponedeljak, 5. decembra, na snagu je stupio embargo na izvoz sirove ruske nafte morskim putem u okviru jednog od paketa sankcija EU, kojim je pogođena i Srbija. Praktično od tog datuma ne možemo da se snabdevamo ruskom naftom preko Jadranskog naftovoda (JANAF) ili bilo koje luke ili morskim putem. To znači da ćemo sada naftu dobavljati s drugih tržišta zemalja proizvođača nafte, što bi moglo da postavi i pitanje cene. U proteklom periodu bilo je meseci kada je ruska nafta bila i do 30 dolara jeftinija u odnosu na druga tržišta.
I pored želje EU da sankcijama o zabrani uvoza crnog zlata iz Rusije kazni i Srbiju, prevideli su da naša zemlja odavno ne zavisi od uvoza ove vrste nafte i da NIS ima i alternativno snabdevanje. Iako je Evropska unija na ovaj način posredno želela da kazni Srbiju budući da smo jedna od malobrojnih zemalja koja Ruskoj Federaciji nije uvela sankcije zbog rata u Ukrajinu, a pogotovo zbog činjenice da u Srbiji posluje i ruski „Gaspromnjeft“, problema u snabdevanju neće biti.
Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je, povodom stupanja na snagu embarga na izvoz sirove ruske nafte morskim putem u okviru paketa sankcija EU prema Rusiji, da će to imati uticaja na našu ekonomiju, ali da je Srbija energetski stabilna zemlja. Proteklih meseci Srbija se spremala za naftni embargo na rusku naftu, skladišta su puna.
Naime, Srbija ni do sada nije zavisila od uvoza ruske nafte, osim kada je njena cena na berzi bila povoljnija, tako da loše namere EU prema Srbiji neće imati za njih željeni efekat. Upravo to potvrđuju i iz Naftne industrije Srbije ističući da im je prioritet očuvanje stabilnosti na domaćem tržištu naftnih derivata. Tržište je bez obzira na sve prepreke EU uredno snabdeveno svim vrstama goriva.
NIS naftu koja nije domaćeg porekla doprema isključivo putem naftovoda JANAF i nakon 5. decembra neće biti moguća kupovina ruske nafte, već će biti nastavljena nesmetana kupovina i transport crnog zlata poreklom iz drugih zemalja, potvrdili su iz NIS-a. Ova naftna kompanija uvozi oko tri četvrtine ukupne količine nafte koja se koristi u preradi, dok jednu četvrtinu čini nafta domaćeg porekla. Najveći udeo u ukupnom obimu nafte koji NIS uvozi već godinama zauzima nafta tipa „kirkur“ iz Iraka i kompanija ne zavisi od uvoza ruske sirovine.
Važno je istaći da je Rafinerija nafte Pančevo jedna od najmodernijih u ovom delu Evrope i u njoj je omogućena prerada različitih tipova nafte. Da problema u snabdevanju naftom neće biti, potvrdila je i ministarka energetike Dubravka Đedović, istakavši da ovakva odluka EU neće našoj zemlji predstavljati nikakav problem s obzirom na to da postoji alternativa. Srbija je i do sada uvozila naftu iz Iraka i Kazahstana. [restrict]

ZEBNJA PRED ZIMU Ali imajući u vidu da ulazimo u zimu, mnogo veći problem će biti sa električnom energijom koja se, u velikoj meri, takođe u poslednje vreme uvozi. Potrošnja struje u tom periodu znatno raste (veliki broj građana Srbije svoje domove zagreva na struju jer im je to i dalje najisplativije), a prognoze struke govore da će EPS-u tokom grejne sezone nedostajati 500 megavat-sati električne energije na sat. Struja na berzama već dostiže enormne cene, pa će EPS-u biti potrebno između milijardu do milijardu i po evra kako bi nabavio količine koje će mu nedostajati jer neće moći da ih podmiri iz domaćih proizvodnih kapaciteta.
Uvidom u podatke, ovdašnja elektroprivreda decenijama je poslovala veoma solidno i bila je najveća srpska kompanija, po obimu posla i visini prihoda. Godišnje je na inotržištu izvozom zarađivala otprilike sedamdeset miliona više nego što je uvozila, dok je tokom jugoslovenskog perioda plasman struje u druge republike bio i primetno veći. Najednom se pojavljuju deficit i teškoće u snabdevanju domaćeg tržišta. Doduše, ne treba zaboraviti da je s povećanjem industrijske proizvodnje dodatno porasla i potrošnja energenata, što se vidi iz podatka da je Srbija i pre krize u Ukrajini imala trošak od jedne milijarde evra za njihov uvoz.
Ako se malo osvrnemo, uvoz je posledica havarije i kolapsa na TE „Nikola Tesla“ decembra prošle godine, a zatim i na površinskim kopovima rudarskog basena „Kolubara“. Havarija je otkrila da nema ni pripremljenog uglja u depoima a poznato je da se u Srbiji 70 odsto struje dobija iz termoelektrana, iz hidroelektrana se dobija manje od 30 odsto a drugim načinima zanemariv procenat. Zbog drastičnog manjka struje znatno je intenziviran rad hidroelektrane „Đerdap 1“, što je uticalo na dotok vode i neplansko umanjenje nivoa vode u jezerskoj akumulaciji.
Ne može se reći da je samo decembarska havarija dovela do strujnog deficita jer su uzroci krize u EPS-u mnogo dublji, što se videlo još u zimu 2017. godine kada se pojavio problem u dopremanju tovara uglja do „Kolubare“. Nespretni pokušaji da se kalorična vrednost dodavanjem mazuta poveća izrodili su se u grub tehnološki incident. Već tada se videlo, što se i kasnije pokazalo, da nisu na vreme obezbeđene rezerve uglja, odnosno da se nije dobro planiralo i upravljalo čak četiri-pet sezona unazad.
Energetska kriza će, očigledno,trajati još nekoliko godina i sva je prilika da će iziskivati ulaganja u nove infrastrukturne objekte i tehnologiju, što znači da će opstati samo ona preduzeća koja su spremna da se prilagode i da se transformišu. Srbija troši sve više energije i neophodna je rekonstrukcija postojećih sistema i izgradnja novih, što podrazumeva značajnu, sveobuhvatnu reformu celog sistema.
Ministarka energetike i rudarstva Dubravka Đedović na instagramu je objavila da je njen cilj da se razmotri dalji razvoj „Đerdapa 3“. „U toku je revitalizacija agregata u ‘Đerdapu 1’ koja se događa jednom u 50 godina, radovi idu po planu i biće gotovi za 11 meseci. Naši hidraši proizvode struju, ali čuvaju i održavaju i priobalje“, napisala je Đedovićka nakon posete „Đerdapu“.
Posle posete Norveškoj ministarka Đedović je bila još eksplicitnija i izjavila da je Srbija spremna da reformiše energetski sektor kako bismo imali zdraviju životnu sredinu i da bismo mogli da budemo energetski nezavisni, da imamo manje izdatke za uvoz struje i gasa. Naravno, tu je i neizbežno, kako ministarka kaže, postepeno podizanje cene i struje i gasa.
Komentarišući spekulacije u javnosti o privatizaciji Elektroprivrede Srbije, ministarka Đedović kaže da država ne namerava da prestane da bude vlasnik i da je suština da država bude odgovorna. Navela je primer Norveške, gde su većina njenih energetskih preduzeća u vlasništvu države, ali to ne znači da ne mogu da budu i odgovorna.
Norveška je najednom izbila u prvi plan tokom i posle posete državne delegacije ovoj nordijskoj zemlji koju je predvodio predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Poseta je usledila nekoliko dana nakon poslovne konferencije Norveška – Zapadni Balkan: mogućnosti za ulaganja u energiju iz obnovljivih izvora na Zapadnom Balkanu.
Upravo je predsednik u Oslu rekao da su teme razgovora koje je vodio s norveškim kraljem Haraldom Petim i prestolonaslednikom Hokonom, kao i s premijerom i predsednikom parlamenta, najviše bile povezane s energetikom. Tom prilikom Vučić je izjavio da su potrebna velika ulaganja u energetski sektor u narednim godinama, koja će iznositi između 16 i 33 milijarde evra.
Resorna ministarka je već najavila da je Srbija spremna da reformiše energetski sektor, da su četiri ključna energetska preduzeća stub privrede, da je neophodno da ta preduzeća budu efikasna i da bi profesionalni menadžment trebalo da pomogne da bude više para u budžetu. Na pitanje da li će na čelo energetskih preduzeća doći stranci, ona je ocenila da nisu bitna imena i prezimena već da je važno da znamo da moramo da se menjamo „jer ovako više ne može“.

PROFESIONALNI MENADŽMENT Ministarka pak nije spomenula ono što je izneo predsednik Vučić – stanje u Elektroprivredi Srbije je takvo da je predsednik u Oslu nudio norveškoj konsultantskoj kući „Ristad“ da uđe u upravljačku strukturu nekih energetskih preduzeća. „Mi smo čak ponudili da nekog od njihovih ljudi pošalju da preuzmu izvršnu funkciju, što oni ne rade naravno i ne žele da rade“, rekao je Vučić. Iz Ministarstva energetike o planovima za saradnju kažu da je Norveška još pre 30 godina uvela profesionalni menadžment u energetske kompanije i da ima dragoceno iskustvo. 
S druge strane, naši energetski analitičari kažu da su norveška i srpska elektroprivreda sasvim različite i da Norvežani nemaju nikakvog iskustva sa termoelektranama jer 96 odsto struje Norveška dobija iz hidroelektrana, dok mi 70 odsto struje dobijamo iz termocentrala.
Ipak, norveška konsultantska kuća „Ristad enerdži“ sa kojom je Vlada Srbije uspostavila saradnju spada u red najrenomiranijih savetodavnih kompanija, a njen osnivač „Jarand Ristad“ reputaciju je stekao na prognozi i savetu svetskim naftnim gigantima da će se potrošnja nafte povećati uprkos električnim automobilima, zahvaljujući neočekivano velikoj tražnji u hemijskom i petrohemijskom kompleksu. To se i obistinilo.
Upravo je ovu kompaniju pomenuo i ministar finansija Siniša Mali obznanjujući da je završena studija o daljem razvoju energetskog sektora u Srbiji, koja je urađena u saradnji s norveškom kompanijom. Podsećanja radi, početkom septembra Vlada Srbije je sklopila ugovor sa „Ristad enerdžijem“ o konsultantskim uslugama za energetski sektor. Doduše, oponenti vlasti ističu da je ova firma angažovana bez tendera a da je čitav posao označen kao strogo poverljiv i u njega niti stručna niti šira javnost u Srbiji nije imala uvid.
Ako se ostvare najave predsednika Vučića, ta kompanija će voditi i kadrovsku politiku energetskih preduzeća u Srbiji. Tokom boravka u Oslu gde je sa norveškim domaćinima razgovarao o saradnji u oblasti energetike Vučić je izjavio da su u energetskom sektoru Srbije moguće promene rukovodstva javnih preduzeća – u četiri od ukupno pet.
Zanimljivo je njegovo zapažanje da je, čitajući skraćenu verziju izveštaja „Ristad enerdžija“, zaključio da je tih nekoliko stranica mnogo bolje od energetske strategije Republike Srbije u kojoj je na više od dve stotine strana uglavnom „filozofirano“.
Predsednik je izgleda prevideo, a na to ga podsećaju upućeni u problematiku, da je dokument „Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine“ usvojila 2015. Narodna skupština na predlog Vlade R. Srbije čiji je tada premijer bio upravo Aleksandar Vučić. Da se Strategija radila prema Zakonu o energetici koji je usvojen u Skupštini na predlog iste vlade čiji je premijer bio Vučić. Strategija se, kako kažu, donosi na 15 godina i shodno tome mora da bude obimna, a radili su je praktično svi naši postojeći stručnjaci koji se bave energetikom i to više meseci.
Da ne pominjemo rukovodeći kadar u energetici, od ministarke Mihajlović do v. d. direktora EPS-a Milorada Grčića, pod čijim rukovođenjem je i došlo do višegodišnjeg devastiranja ovog energetskog sektora.
Dok deo stručne javnosti navodi da bi prepuštanje stranoj kompaniji da određuje ko će voditi energetski sektor bilo katastrofalno po interese naše zemlje, drugi misle da bi to bio dobar potez koji bi doneo rezultate. U svakom slučaju, do tih rezultata, kakvi god bili, neće se brzo doći. Uostalom, tu je svetska energetska kriza koja uvek može biti „pokriće“ jer smo i mi deo tog (energetskog) sveta, ovog puta preko Norveške.

[/restrict]