Норвешка мустра

Власт је напокон јавно признала да су до сада енергетским сектором управљали лоши и нестручни кадрови а да ће убудуће, током реформе, на та места бити постављени професионалци и то, можда, чак странци

Дошао је и тај дан. У понедељак, 5. децембра, на снагу је ступио ембарго на извоз сирове руске нафте морским путем у оквиру једног од пакета санкција ЕУ, којим је погођена и Србија. Практично од тог датума не можемо да се снабдевамо руском нафтом преко Јадранског нафтовода (ЈАНАФ) или било које луке или морским путем. То значи да ћемо сада нафту добављати с других тржишта земаља произвођача нафте, што би могло да постави и питање цене. У протеклом периоду било је месеци када је руска нафта била и до 30 долара јефтинија у односу на друга тржишта.
И поред жеље ЕУ да санкцијама о забрани увоза црног злата из Русије казни и Србију, превидели су да наша земља одавно не зависи од увоза ове врсте нафте и да НИС има и алтернативно снабдевање. Иако је Европска унија на овај начин посредно желела да казни Србију будући да смо једна од малобројних земаља која Руској Федерацији није увела санкције због рата у Украјину, а поготово због чињенице да у Србији послује и руски „Гаспромњефт“, проблема у снабдевању неће бити.
Председница Владе Србије Ана Брнабић изјавила је, поводом ступања на снагу ембарга на извоз сирове руске нафте морским путем у оквиру пакета санкција ЕУ према Русији, да ће то имати утицаја на нашу економију, али да је Србија енергетски стабилна земља. Протеклих месеци Србија се спремала за нафтни ембарго на руску нафту, складишта су пуна.
Наиме, Србија ни до сада није зависила од увоза руске нафте, осим када је њена цена на берзи била повољнија, тако да лоше намере ЕУ према Србији неће имати за њих жељени ефекат. Управо то потврђују и из Нафтне индустрије Србије истичући да им је приоритет очување стабилности на домаћем тржишту нафтних деривата. Тржиште је без обзира на све препреке ЕУ уредно снабдевено свим врстама горива.
НИС нафту која није домаћег порекла допрема искључиво путем нафтовода ЈАНАФ и након 5. децембра неће бити могућа куповина руске нафте, већ ће бити настављена несметана куповина и транспорт црног злата пореклом из других земаља, потврдили су из НИС-а. Ова нафтна компанија увози око три четвртине укупне количине нафте која се користи у преради, док једну четвртину чини нафта домаћег порекла. Највећи удео у укупном обиму нафте који НИС увози већ годинама заузима нафта типа „киркур“ из Ирака и компанија не зависи од увоза руске сировине.
Важно је истаћи да је Рафинерија нафте Панчево једна од најмодернијих у овом делу Европе и у њој је омогућена прерада различитих типова нафте. Да проблема у снабдевању нафтом неће бити, потврдила је и министарка енергетике Дубравка Ђедовић, истакавши да оваква одлука ЕУ неће нашој земљи представљати никакав проблем с обзиром на то да постоји алтернатива. Србија је и до сада увозила нафту из Ирака и Казахстана.

[restrict]

ЗЕБЊА ПРЕД ЗИМУ Али имајући у виду да улазимо у зиму, много већи проблем ће бити са електричном енергијом која се, у великој мери, такође у последње време увози. Потрошња струје у том периоду знатно расте (велики број грађана Србије своје домове загрева на струју јер им је то и даље најисплативије), а прогнозе струке говоре да ће ЕПС-у током грејне сезоне недостајати 500 мегават-сати електричне енергије на сат. Струја на берзама већ достиже енормне цене, па ће ЕПС-у бити потребно између милијарду до милијарду и по евра како би набавио количине које ће му недостајати јер неће моћи да их подмири из домаћих производних капацитета.
Увидом у податке, овдашња електропривреда деценијама је пословала веома солидно и била је највећа српска компанија, по обиму посла и висини прихода. Годишње је на инотржишту извозом зарађивала отприлике седамдесет милиона више него што је увозила, док је током југословенског периода пласман струје у друге републике био и приметно већи. Наједном се појављују дефицит и тешкоће у снабдевању домаћег тржишта. Додуше, не треба заборавити да је с повећањем индустријске производње додатно порасла и потрошња енергената, што се види из податка да је Србија и пре кризе у Украјини имала трошак од једне милијарде евра за њихов увоз.
Ако се мало осврнемо, увоз је последица хаварије и колапса на ТЕ „Никола Тесла“ децембра прошле године, а затим и на површинским коповима рударског басена „Колубара“. Хаварија је открила да нема ни припремљеног угља у депоима а познато је да се у Србији 70 одсто струје добија из термоелектрана, из хидроелектрана се добија мање од 30 одсто а другим начинима занемарив проценат. Због драстичног мањка струје знатно је интензивиран рад хидроелектране „Ђердап 1“, што је утицало на доток воде и непланско умањење нивоа воде у језерској акумулацији.
Не може се рећи да је само децембарска хаварија довела до струјног дефицита јер су узроци кризе у ЕПС-у много дубљи, што се видело још у зиму 2017. године када се појавио проблем у допремању товара угља до „Колубаре“. Неспретни покушаји да се калорична вредност додавањем мазута повећа изродили су се у груб технолошки инцидент. Већ тада се видело, што се и касније показало, да нису на време обезбеђене резерве угља, односно да се није добро планирало и управљало чак четири-пет сезона уназад.
Енергетска криза ће, очигледно,трајати још неколико година и сва је прилика да ће изискивати улагања у нове инфраструктурне објекте и технологију, што значи да ће опстати само она предузећа која су спремна да се прилагоде и да се трансформишу. Србија троши све више енергије и неопходна је реконструкција постојећих система и изградња нових, што подразумева значајну, свеобухватну реформу целог система.
Министарка енергетике и рударства Дубравка Ђедовић на инстаграму је објавила да је њен циљ да се размотри даљи развој „Ђердапа 3“. „У току је ревитализација агрегата у ‘Ђердапу 1’ која се догађа једном у 50 година, радови иду по плану и биће готови за 11 месеци. Наши хидраши производе струју, али чувају и одржавају и приобаље“, написала је Ђедовићка након посете „Ђердапу“.
После посете Норвешкој министарка Ђедовић је била још експлицитнија и изјавила да је Србија спремна да реформише енергетски сектор како бисмо имали здравију животну средину и да бисмо могли да будемо енергетски независни, да имамо мање издатке за увоз струје и гаса. Наравно, ту је и неизбежно, како министарка каже, постепено подизање цене и струје и гаса.
Коментаришући спекулације у јавности о приватизацији Електропривреде Србије, министарка Ђедовић каже да држава не намерава да престане да буде власник и да је суштина да држава буде одговорна. Навела је пример Норвешке, где су већина њених енергетских предузећа у власништву државе, али то не значи да не могу да буду и одговорна.
Норвешка је наједном избила у први план током и после посете државне делегације овој нордијској земљи коју је предводио председник Србије Александар Вучић. Посета је уследила неколико дана након пословне конференције Норвешка – Западни Балкан: могућности за улагања у енергију из обновљивих извора на Западном Балкану.
Управо је председник у Ослу рекао да су теме разговора које је водио с норвешким краљем Харалдом Петим и престолонаследником Хоконом, као и с премијером и председником парламента, највише биле повезане с енергетиком. Том приликом Вучић је изјавио да су потребна велика улагања у енергетски сектор у наредним годинама, која ће износити између 16 и 33 милијарде евра.
Ресорна министарка је већ најавила да је Србија спремна да реформише енергетски сектор, да су четири кључна енергетска предузећа стуб привреде, да је неопходно да та предузећа буду ефикасна и да би професионални менаџмент требало да помогне да буде више пара у буџету. На питање да ли ће на чело енергетских предузећа доћи странци, она је оценила да нису битна имена и презимена већ да је важно да знамо да морамо да се мењамо „јер овако више не може“.

ПРОФЕСИОНАЛНИ МЕНАЏМЕНТ Министарка пак није споменула оно што је изнео председник Вучић – стање у Електропривреди Србије је такво да је председник у Ослу нудио норвешкој консултантској кући „Ристад“ да уђе у управљачку структуру неких енергетских предузећа. „Ми смо чак понудили да неког од њихових људи пошаљу да преузму извршну функцију, што они не раде наравно и не желе да раде“, рекао је Вучић. Из Министарства енергетике о плановима за сарадњу кажу да је Норвешка још пре 30 година увела професионални менаџмент у енергетске компаније и да има драгоцено искуство. 
С друге стране, наши енергетски аналитичари кажу да су норвешка и српска електропривреда сасвим различите и да Норвежани немају никаквог искуства са термоелектранама јер 96 одсто струје Норвешка добија из хидроелектрана, док ми 70 одсто струје добијамо из термоцентрала.
Ипак, норвешка консултантска кућа „Ристад енерџи“ са којом је Влада Србије успоставила сарадњу спада у ред најреномиранијих саветодавних компанија, а њен оснивач „Јаранд Ристад“ репутацију је стекао на прогнози и савету светским нафтним гигантима да ће се потрошња нафте повећати упркос електричним аутомобилима, захваљујући неочекивано великој тражњи у хемијском и петрохемијском комплексу. То се и обистинило.
Управо је ову компанију поменуо и министар финансија Синиша Мали обзнањујући да је завршена студија о даљем развоју енергетског сектора у Србији, која је урађена у сарадњи с норвешком компанијом. Подсећања ради, почетком септембра Влада Србије је склопила уговор са „Ристад енерџијем“ о консултантским услугама за енергетски сектор. Додуше, опоненти власти истичу да је ова фирма ангажована без тендера а да је читав посао означен као строго поверљив и у њега нити стручна нити шира јавност у Србији није имала увид.
Ако се остваре најаве председника Вучића, та компанија ће водити и кадровску политику енергетских предузећа у Србији. Током боравка у Ослу где је са норвешким домаћинима разговарао о сарадњи у области енергетике Вучић је изјавио да су у енергетском сектору Србије могуће промене руководства јавних предузећа – у четири од укупно пет.
Занимљиво је његово запажање да је, читајући скраћену верзију извештаја „Ристад енерџија“, закључио да је тих неколико страница много боље од енергетске стратегије Републике Србије у којој је на више од две стотине страна углавном „филозофирано“.
Председник је изгледа превидео, а на то га подсећају упућени у проблематику, да је документ „Стратегија развоја енергетике Републике Србије до 2025. године са пројекцијама до 2030. године“ усвојила 2015. Народна скупштина на предлог Владе Р. Србије чији је тада премијер био управо Александар Вучић. Да се Стратегија радила према Закону о енергетици који је усвојен у Скупштини на предлог исте владе чији је премијер био Вучић. Стратегија се, како кажу, доноси на 15 година и сходно томе мора да буде обимна, а радили су је практично сви наши постојећи стручњаци који се баве енергетиком и то више месеци.
Да не помињемо руководећи кадар у енергетици, од министарке Михајловић до в. д. директора ЕПС-а Милорада Грчића, под чијим руковођењем је и дошло до вишегодишњег девастирања овог енергетског сектора.
Док део стручне јавности наводи да би препуштање страној компанији да одређује ко ће водити енергетски сектор било катастрофално по интересе наше земље, други мисле да би то био добар потез који би донео резултате. У сваком случају, до тих резултата, какви год били, неће се брзо доћи. Уосталом, ту је светска енергетска криза која увек може бити „покриће“ јер смо и ми део тог (енергетског) света, овог пута преко Норвешке.

[/restrict]