Bestidno licemerje

Kosovo i Metohija

Što pritiscima, što izazivanjem doziranih nemira na KiM, kolektivni Zapad pokušava da privoli Beograd da na bilo koji način omogući nezavisnost njihove tvorevine tzv. Republike Kosovo

U vremenskoj univerzalnosti Svetog pisma, danas možda i najviše, odzvanjaju čuvene reči i fraza Isusa Hrista – Teško vama licemeri – u kojoj Isus kritikuje verske i političke vođe svoga vremena (pisare, fariseje i zakonike). Poduži spisak Isusovih kritika zabeležen je u jevanđeljima po Mateju i Luki u kojima on kritikuje religijske i političke vođe svoga naroda zato što jedno govore a drugo rade, propisuju teške obaveze drugima, a sami ih ne prihvataju, prikazuju se pobožnima, teže društvenom položaju, poseduju znanje koje ne koriste niti dele s drugima, vrbuju sledbenike na sve načine, prisvajaju imovinu udovica, izvana se predstavljaju čistim, a iznutra su nečisti, drže se slova zakona, a zapostavljaju pravdu, milost i veru…
I posle dve hiljade godina to licemerje možemo naći u skoro svim sferama života a u politici najviše. Iako ga je, dakle, uvek bilo, danas je ono daleko veće i obimnije nego ranije a mnogi se više i ne stide da licemerje i javno iznesu.
Ima li za nas boljeg primera od poruka Brisela, čije licemerje i otrcane fraze su prevazišli sve granice. Posle niza incidenata na Kosovu i Metohiji oglasila se i Evropska unija i izrazila zabrinutost zbog tenzija koje su poslednjih dana nastale na severu Kosova, napominjući da su one rezultat delovanja kosovske i srpske strane, kako je to prenela „nezavisni“ Radio Slobodna Evropa. „Ovo je naravno veoma ozbiljno i upravo je rezultat eskalacije koju vidimo poslednjih nedelja. To je takođe zapažanje kako akcije obe strane dovode do ove situacije“, rekao je zvaničnik EU. On je napomenuo da Euleks pomaže kosovskoj policiji nakon ostavki Srba.
„Italija je, na primer, poslala pojačanje pre nekoliko nedelja. U našim saopštenjima smo rekli da je Euleks drugi bezbednosni odgovorni faktor koji pomaže kosovskoj policiji, ali ova misija ne može 100 odsto da nadoknadi vakuum koji je nastao odlaskom policajaca etničkih Srba“, kazao je on.

PONOVO OBE STRANE Prema izvoru iz EU, Euleks na terenu sarađuje sa Kforom. EU je više puta pozivala na povratak Srba u kosovske institucije, kao i na ispunjavanje obaveza koje proizlaze iz sporazuma postignutih u procesu dijaloga Kosova i Srbije, uz posredovanje EU u Briselu. Evropski blok je takođe poručio da stranke treba da se uzdrže od akcija i izjava koje dovode do tenzija na Kosovu i da sve nesuglasice treba rešavati dijalogom.
Po ko zna koji put, dakle, pominju se dve strane. I sam visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj kao da se „ugrizao za jezik“. Posle direktne osude Aljbina Kurtija za propale pregovore u Briselu, ponovo se vratio oveštaloj retorici i povodom tenzija, provokacija i akcija koje su eskalirale u poslednjih nekoliko dana i izazvale ozbiljne bezbednosne incidente, koje i sam pominje, fokusirao se na „napade na misiju Euleksa i kosovsku policiju“. Njega mnogo brinu barikade na KiM i blokiranje puteva što je, kako je naveo, „neprihvatljivo od partnera koji žele evropsku budućnost“, hladno prećutavši čega su barikade posledica, kao što se nije usudio da iznese protivpravne poteze Prištine koja šalje svoje snage na sever KiM, a što je u suprotnosti sa svim postignutim dogovorima, baš pod okriljem Brisela.
Kao da je Borelj bio izložen „ribanju“ zbog apostrofiranja Kurtija i odstupanja od briselskih praznih fraza i osuda „obe strane“. Ne bi to bilo toliko čudno da Borelj ne potiče iz zemlje (Španije) koja ne priznaje nazovidržavu Kosovo. Kao i njegov kolega Miroslav Lajčak, specijalni izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine koji je iz Slovačke, zemlje koja takođe ne priznaje „Kosovo“. Biće da enormne plate briselske birokratije čine svoje.
Kada je reč o „napadu“ na misiju Euleksa, jasno je da su invektive iz Brisela upućene na srpski račun, iako nije utvrđeno ko je to učinio (radi se o šok bombi od koje nema posledica). Treba li podsećati da su to mogli da učine i Albanci kojima nisu strane operacije „pod lažnom zastavom“, što je naziv za sve tajne operacije i slične aktivnosti koje se sprovode na način da se pripišu nekoj drugoj, najčešće suparničkoj organizaciji ili strani u propagandne svrhe.
U Briselu ne govore ništa o nelegalnim hapšenjima i sumnjivim optužbama, poput određivanja pritvora Dejanu Pantiću, policajcu koji je zajedno sa svojim srpskim kolegama iz protesta istupio iz službe. Tužilaštvo nije iznelo nijedan dokaz protiv Dejana Pantića, a „kosovska policija“ ga drži na nepoznatoj lokacija poput otmičara, kao i Miljana Adžića i svih ostalih koje je Priština stavila na spisak za hapšenje. Maltretiranje građana (čak šamaranje maloletnog srpskog deteta), zaplena i istakanje vina porodice Petrović u Velikoj Hoči, upad Kurtijeve policije u dvorište dečjeg vrtića, zatvaranje administrativnih prelaza i za pešake…, te čitav niz institucionalnog nasilja čiji je cilj neskriveni progon srpskog naroda sa KiM.

Nije slučajno albanski advokat Tom Gaši napisao na fejsbuku da su „Škije (pogrdni naziv za Srbe) i Vučić zaboravili operaciju Oluja i da se ona može ponoviti i na Kosovu“.
Posebno je uočljivo prisustvo kosovske policije na severu KiM što deo međunarodne zajednice oličene u kolektivnom Zapadu navodno ne vidi. Štaviše, komandant Kfora general Anđelo Mikele Ristuća se hvali potpunom saradnjom s policijom i institucijama tzv. Kosova, koje su ga, kako kaže, uverile da neće biti nikakvih jednostranih mera bez prethodnih konsultacija s komandom Kfora.
„I tako je bilo i do sada, niko iz jedinice za specijalne operacije policije nije bio raspoređen na severu Kosova bez prethodnih konsultacija sa komandom Kfora“, istakao je on, čime je odgovorio na pitanje pod čijim pokroviteljstvom paradiraju naoružani specijalci na severu KiM.
Kolektivni Zapad mnogo je više iritiralo ponašanje Beograda. Ne samo zato što je, zbog očigledne spremnosti Kurtija da primeni grubu silu protiv Srba na severu KiM, zasedao Savet za nacionalnu bezbednost a predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić tim povodom izdao određena važna naređenja, već što je Srbija odlučila da uputi zahtev komandantu Kfora da se dozvoli raspoređivanje vojske i policije Srbije na Kosovu, u skladu s Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Mnogi će reći da je ovo prvi put posle dvadeset i nešto godina da se Srbija poziva na ovu mogućnost, iako se pominje da je to svojevremeno učinio premijer Zoran Đinđić, ali da posle njegovog ubistva to niko nije pominjao.
U tekstu, prema navodima „Večernjih novosti“, taksativno se navode razlozi zbog čega je neophodan dolazak srpskih bezbednosnih snaga, a uz dokument je komandantu međunarodne vojne misije poslato i šest iscrpnih priloga s podacima o ugroženosti Srba i drugih nealbanaca, grafički prikazi etničkog čišćenja posle 1999, informacije o Martovskom pogromu nad našim narodom iz 2004, spisak ilegalnih upada kosovskih specijalaca na sever KiM…
Republika Srbija (odnosno SR Jugoslavija, čiji međunarodno-pravni kontinuitet nastavlja Srbija) dala je pristanak na Rezoluciju 1244 jer su njome potvrđene obaveze država da poštuju suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije i drugih država u regionu u skladu s načelima ustanovljenim prema opštem međunarodnom pravu i Završnom aktu iz Helsinkija.
U dokumentu se konstatuje da se „međunarodna uprava na KiM već godinama oglušuje o svoje glavne odgovornosti koje se odnose između ostalog na organizovanje i nadzor nad razvojem privremenih institucija samouprave u iščekivanju političkog rešenja“. Pominje se i nedovoljna efikasnost Kfora koji bi trebalo da obezbedi bezbednost svih osoba na teritoriji KiM: srpsko i drugo nealbansko stanovništvo je izloženo konstantnom progonu, što je rezultiralo da je od uspostavljanja misije Kfora etnički očišćeno 312 naselja. Sadašnje stanje na teritoriji KiM zahteva preduzimanje odgovarajućih mera radi sprečavanja potpunog uništavanja vrednosti koje su potvrđene Rezolucijom 1244. Među tim merama svakako je i omogućavanje povratka dogovorenom broju pripadnika vojske i policije na KiM.
Prva je, onako nemački arogantno, reagovala nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok i izjavila da je povratak Vojske Srbije na Kosovo i Metohiju „neprihvatljiv“, zanemarujući činjenicu da zahtev još nije ni bio upućen. Pogotovo što on ide Kforu i Savetu bezbednosti UN, pa je nejasno zašto se ona oglašava. I za njenu partijsku drugaricu i izvestiteljku Evropskog parlamenta za Kosovo Violu fon Kramon najava srpskih vojnika na KiM je neprihvatljiva, uz napomenu na tviteru da podržava dijalog koji vodi EU.
Ove izjave, u stvari, samo još jednom pokazuju nemačku politiku o pitanju Kosova i Metohije, naročito ako se ima u vidu da je samo nekoliko dana ranije nemački kancelar Olaf Šolc pohvalio odluku Prištine da aplicira za članstvo u Evropskoj uniji, dodajući da je to sada teško i komplikovano. Međutim, sve je moguće ako se ima u vidu kako je Ukrajina dobila status kandidata za članstvo u EU. Upravo ove izjave i podrške Prištini pokazuju da Kurti sve što radi ne radi samoinicijativno što je, uostalom, i sam potvrdio rekavši da sve čini „uz znanje njegovih zapadnih partnera“.
Sasvim je očekivano bilo da na nemačke izjave Beograd reaguje i odgovori. Prva je to učinila premijerka Srbije Ana Brnabić, podsećajući Berbokovu i sve druge da su u poslednjem saopštenju ministara inostranih poslova zemalja G7 (14. maja 2022), u rešavanju svakog problema ili krize u svetu (Libija, Sirija, Jemen, Somalija itd.) oni tražili striktno sprovođenje odgovarajućih rezolucija Saveta bezbednosti UN (UNSCR) a da MIP Nemačke eksplicitno poručuje da Rezoluciju SBUN 1244 – koja predviđa da Srbija ima pravo da traži povratak određenog broja svojih bezbednosnih snaga na Kosovo* – treba ignorisati, jer je to „neprihvatljivo“.

GRENELOVA KRITIKA Iznenađenje i vrlo oštro reagovanje je došlo s druge strane, od bivšeg američkog izaslanika SAD za dijalog Beograda i Prištine Ričarda Grenela, koji je na tviteru naveo da je Kurti prekršio Briselski i Vašingtonski sporazum a da je izjava ambasadora Kvinte o odlaganju izbora reaktivna, spora i slaba, a Analeni Berbok poručio je da nije uspela da dozove pameti Aljbina Kurtija poslednjih godinu dana! „Odbio je sve što ste vi i SAD ponudili. Uzgred, platite svoje NATO obaveze“, napisao je Grenel na tviteru i pozvao SAD da prekinu svaku pomoć Prištini ako Aljbin Kurti ne oslobodi odmah uhapšenog Srbina, uz ocenu da Evropljani samo pogoršavaju krizu na Balkanu jednostranim intervencijama.
Ponašanje EU je eklatantan primer neprincipijelnosti, što se ogleda u odustajanju od jednog plana (Briselskog sporazuma) u korist drugog (francusko-nemačkog plana). Tu licemerja ne manjka, naročito ako se ima u vidu javno priznanje Angele Merkel da je Zapad primirjem u Minsku septembra 2014. hteo da „kupi vreme“ Ukrajini za pripremu rata protiv Rusije. Po dosadašnjem ponašanju Zapada, reklo bi se da isto nastupa i prema „kosovskom problemu“, što je dodatno upozorenje Beogradu.
Što se tiče francusko-nemačkog plana, kruže razne njegove verzije, a u poslednjoj, navodno, dorada teksta i iznetih ideja praktično je svedena na redigovanje, odnosno upotrebu blažih formulacija o zaokruživanju nezavisnosti KiM, kako bi ih Beograd lakše „progutao“.
Upravo je upad specijalnih jedinica na sever KiM sinhronizovana poruka Beogradu da mora da prihvati ono što je za Srbiju neprihvatljivo – francusko-nemački plan. A s tenzijama u južnoj srpskoj pokrajini pokrenuta je prava diplomatska ofanziva, sa obe strane okeana. Već 17. decembra u Beograd dolaze Lajčak i izaslanici Makrona i Šolca, kako bi aktivirali francusko-nemački plan i naveli Beograd da prihvati razgovore na osnovu njega. S obzirom na stanje na KiM, nerealno je da do dijaloga dođe. E tu nastupa američki izaslanik Gabrijel Eskobar koji je upravo boravio u Prištini.
Beograd je, s druge strane, odlučan u stavu oko Briselskog sporazuma i Zajednice srpskih opština, a aktiviranjem Rezolucije 1244 otišao je i stepenicu više, a to je Savet bezbednosti UN. Čak bi bilo očekivano da Srbija, zbog ugrožene bezbednosti srpskog naroda na KiM, zbog bezobzirnog kršenja međunarodnih sporazuma o pravima Srba i Srbije, kao i međunarodnog pravnog poretka, posebno Rezolucije SB UN 1244, zahteva hitnu sednicu Saveta bezbednosti UN.
U Beogradu sve više sazreva ideja da se pregovarački proces vrati u načelo koje je postojalo pre 20 godina, odmah posle NATO intervencije, a to je da se prvo obezbede standardi života zajednica na Kosovu, pa da se tek onda razgovara o statusu. Jedini uslov je da i licemerni Zapad to prihvati, što je, u ovom trenutku, malo verovatno.