Povratak „slonova“ u kule od slonovače?

Od prethodna 22 izborna ciklusa, u 20 je partija predsednika izgubila Kongres. Ove izbore, međutim, Amerika dočekuje u stanju opšte polarizacije usled kulturnog rata. Demokrate gledaju preko nišana na Trampove „polufašiste“, dok, paradoksalno, podrška republikancima raste u hispanoameričkoj zajednici. Za to vreme ekonomska kriza preti da „oglođe“ i ono malo „američkog sna“ što je ostalo posle recesije iz 2008. godine. U državama koje osciliraju između podrške „slonovima“ i „magarcima“, razlika među oponentima u finalu kampanje ostaje u domenu statističke greške

Činilo se da poverenje „običnog“ Amerikanca u administraciju predsednika Džozefa Bajdena polako raste od leta 2022. godine. Cene gasa su pale, stopa nezaposlenosti je obuzdana, tako da je ostala na niskom nivou, a berzansko tržište je održalo stabilnost, pozitivno reagujući na mere Federalnih rezervi. Kongres je „otkočio“ deo Bild bek beter seta zakona, koji su jedan od kamena temeljaca na kojima je predsednik Bajden pobedio 2020. godine (pored antitrampovske histerije), čime je oko 370 milijardi dolara upumpano u ohrabrivanje klimatski i energetski „odgovornog“ ponašanja, subvencionisanje kupovine električnih vozila i smanjenje cena nekih lekova u skladu s dogovorom s farmaceutskom industrijom. Dodatna sredstva izdvojena su za pomoć svima koje program Medikera ne pokriva, a predviđeni su i novi paketi pomoći za sve slojeve stanovništva obuhvaćene Obamakerom, programom zdravstvene pomoći koji je za vreme administracije predsednika Obame izglasao 111. saziv Kongresa. Tako da je Aktom za smanjenje inflacije u avgustu dato sveukupno 700 milijardi dolara za klimatsku agendu, poreske olakšice i podršku ugroženima u zdravstvenom sistemu.
Međutim, već u septembru desili su se tektonski poremećaji. U utorak, 13. septembra, vlada je konačno priznala da je inflacija pogodila američku ekonomiju žešće nego što je bilo koji ekonomista očekivao. Bio je to najgori dan na Volstritu u poslednje dve godine. Istog dana, senator iz Južne Karoline Lindzi Grejem objavio je da će zagovarati zabranu abortusa nakon petnaeste nedelje trudnoće na nacionalnom nivou, uz neke izuzetke. Ova Grejemova inicijativa zahvatila je talas obaranja presedana Roj protiv Vejda iz 1973. godine, kojim je pravo na abortus postalo obaveza na federalnom nivou. Ta odluka Vrhovnog suda dolila je ulje na požar kulturnog rata.
Demokrate su smatrale da će zakonima kojima tretiraju položaj „najugroženijih“ osnažiti svoje pozicije pred izbore za Kongres i državne izbore koji slede 8. novembra 2022. godine, dok je „velika stara partija“ smatrala da će njihovi protivnici time dodatno podstaći inflaciju.
Mirne duše se može reći da su u pravu i jedni i drugi. Naime, činjenica je da će oni koji imaju razloga da podrže Bajdena u poslednjim koracima koje je njegova administracija preduzela videti dobre poteze, dok će oni sa suprotne strane velikog raseda koji prelama američko društvo videti fatalnu grešku za fatalnom greškom. Problem je što su ovi američki izbori dislocirani iz zgloba politike, a rezon iza političkih odluka prenet je u arenu gde partijski soldati (tzv. partizani) vode međusobni kulturni rat. To se plastično pokazalo na primeru političkih zbivanja od 13. septembra kada su poražavajući rezultati Bajdenove ekonomske politike „poklopljeni“ vrelom temom iz američkog kulturnog rata. [restrict]

BITKA ZA PENSILVANIJU Predstoji još jedna u nizu borbi za dušu Amerike, pa i republikanci („slonovi“) i demokrate („magarci“) vade „duge cevi“ u superfinalu kampanje. Jedna od država na frontu je Pensilvanija.
Zemlja Vilijama Pena ugostila je prethodnog vikenda ol-stars američke politike. Oslanjajući se na šarm poslednjeg harizmatičnog predsednika iz demokratskog tabora Baraka Obame, demokrate su se u subotu okupile u Univerzitetu Templ. Oko 7.500 studenata i radnika pozdravljalo je, najpre, predsednika Bajdena, koji je pokušavao da uzburka duhove i razjari mase obećavajući okupljenima da će ih „Amerika čuti u utorak“ (na dan izbora), baš kao što su se te subotnje večeri „čuli do Latroba“, gde je u tom trenutku bivši predsednik Tramp govorio na republikanskom skupu.
Iste večeri demokratama se obratio i Barak Obama, pozivajući sve neodlučne da glasaju. Njegov nastup od 5. novembra bostonski Atlantik naziva „šouom nostalgije za Obamom“. Međutim, strategija demokrata ostaje upitna, i čini se da nisu naučili lekciju sa Hilari Klinton koju je 2016. godine Obama takođe podržao u Filadelfiji neposredno pred izbore, samo da bi izgubila Pensilvaniju za nešto manje od 50.000 glasova. Dobro poznata Obamina retorika puna optimizma i njegov zavodljiv scenski nastup ukrali su šou od sve trojice o čijoj će političkoj sudbini građani Pensilvanije odlučivati u utorak: predsednika Bajdena, Džona Fetermana, koji se kandiduje za Senat, i Džoša Šapira, koji se kandiduje za guvernera.
Na drugom kraju države bivši predsednik Tramp stao je rame uz rame s republikanskim kandidatom za Senat, bogatim hirurgom i TV licem Mehmetom Ozom. Oz odaje utisak pravog, doduše umerenijeg, republikanca, koji je oprezno dozirao Trampovu podršku u svojoj kampanji targetirajući siromašna i umerena predgrađa Filadelfije i Pitsburga. Za razliku od njega, bivši gradonačelnik Bradoka Feterman nalik je Kenediju za 21. vek, naročito kad publici pokazuje istetovirane podlaktice i nastupa u duksu sa kapuljačom i šortsu, što oduševljava i Opru Vinfri, iako je prethodno imala televizijsku saradnju sa Ozom.
Jaz između ove dvojice se sužava kako sugerišu predizborne ankete, mada Feterman ostaje u blagoj prednosti, koju duguje i dobro poznatoj empatiji bivše kvekerske države prema njegovom stanju – u maju ove godine je preživeo šlog. Istovremeno, upravo posledice šloga koje su vidljive u njegovim javnim nastupima navode one glasače koji su „u sredini“ da dobro preispitaju za koga će glasati, pošto ga krhko zdravstveno stanje čini nepodesnim da u punom kapacitetu obavlja funkciju u Senatu.
Posebnu pažnju javnosti je tokom kampanje privuklo i Bajdenovo držanje po strani. Komentarišući ovaj fenomen, profesor politikologije s Prinstona Džulijan Zelizer kaže za Fajnenšel tajms: „Što je više Bajdena u kampanji, to su izbori više o Bajdenu, a manje o njegovoj trenutnoj politici i republikancima.“ Ovo ide u prilog tome da se klatno antitrampovske histerije koja je iznedrila Bajdena vraća nazad. Činjenica je da se Bajden „štedi“ za predsedničke izbore koji predstoje 2024, budući da demokrate nemaju alternativu koja bi porazila Donalda Trampa ako ovaj održi obećanje da će objaviti kandidaturu odmah nakon novembarskih izbora. Ali može biti da upravo to što je Bajden prepoznat kao „ljuta trava“ za trampovsku „ljutu ranu“ sprečava njegovu efikasnost na državnim mitinzima, gde je i demokratama i republikancima potreban „mekši“ pristup kako bi zahvatili iz protivničkog glasačkog rezervoara. Time se još neopravdanijim čini pojavljivanje Obame u superfinalu kampanje, što takođe može izazvati bumerang efekat. U izvesnom smislu, Obama kao da podseća glasače demokrata na ono čega u toj stranci više nema.
Sve i da prihvatimo da je u Bajdenovom slučaju logično držanje po strani, to nikako ne može da važi za kandidate koji će zapravo biti birani na predstojećim izborima. Među njima je i Kejti Hobs, demokratska kandidatkinja za guvernera Arizone, države koju je Bajden prvi preveo u „plavi“ tabor posle Klintona 1996. i Trumana 1948. godine. Republikanski kandidati na predstojećim izborima u Arizoni predstavljaju „porciju najnedemokratskijih kandidata“ prema pisanju mejnstrim medija, kao što je londonski „Ekonomist“. Tramp podržava sve do jednog. Na njihovom čelu je Kari Lejk, republikanska kandidatkinja za guvernera Arizone. Kao i Oz, Lejkova je bivše TV lice, a proslavila se negirajući legitimitet izbora iz 2020. godine. Ona otvoreno označava Bajdena kao „nelegitimnog predsednika“, a Stiva Benona naziva „savremenim Vašingtonom“. Dok prva stavka deluje kao stvar političkog programa, druga ukazuje na ideološku eroziju američke političke desnice koja nudi niskokalorične zamene za svoje ideale.

EFEKAT TRAMP Zvezda republikanaca u Arizoni je žestoka protivnica migranata koje naziva „silovateljima“ i optužuje ih za krijumčarenje opijata fentanila u SAD, iako prema analizi koju je sproveo desničarski Katonov institut, koji je osnovao čuveni libertarijanski ekonomista Marej Rotbard, čak 84 odsto fentanila u SAD su uneli američki građani. Ovakve „promašaje“ možemo nizati unedogled. Međutim, zašto Kejti Hobs uporno odbija debate i ne želi da izađe na crtu Lejkovoj, pa da iskoristi republikansko razvodnjavanje suvislih primedbi na aktuelnu politiku moralističkom panikom?
Izvesno je da Lejkova uspešno suzbija manevarski prostor svoje protivkandidatkinje trampovskim nastupom. Njena harizma je nesporna, koliko god njena agenda bila manjkava, a mediji je vole čak i kad protiv nje vode „krstaški“ rat po sienenovskim uzusima. Zašto onda ankete ne predviđaju čistu pobedu Lejkove?
Jedan od mogućih razloga je „efekat Tramp“. Bivši predsednik je nastojao da bude što prisutniji u kampanji tokom ovih izbora. Međutim, Tramp je toliko ozloglašen u mejnstrim medijima da i njegovo pojavljivanje može izazvati kontraefekat. Treba imati u vidu da je Arizona, u kojoj Tramp neretko nastupa, i koju voli, tradicionalno republikanska država. Ali dok je Mit Romni 2012. godine tu pobedio sa 9 odsto prednosti, Tramp je 2016. ostvario 3,5 odsto razlike, da bi je 2020. Bajden osvojio sa 0,3 odsto razlike. Čak i da prihvatimo teoriju o nelegitimnim izborima, trend ne govori u prilog Trampovoj strategiji u ovoj kampanji, i njegova podrška, čega je svestan i Mehmet Oz u Pensilvaniji, predstavlja hod po ivici noža.
Tu dolazimo do ključne teme ovih, kao i nekoliko prethodnih, izbora u SAD. U Americi je na snazi totalni kulturni rat. I demokrate i republikanci su podjednako u stanju moralističke panike. Dok republikancima smetaju migranti koji „siluju“ i „trguju narkoticima“, demokratama smetaju „polufašisti“ (Džozef Bajden, 2022), „šaka jadnika“ (Hilari Klinton, 2016), „isfrustrirani (građani, prim. aut.), antimigranti koji obožavaju pištolje, skloni su religiji i ogorčeni mizantropi“ (Barak Obama, 2008). Bajdenov zavet da deluje pomirljivo i pruži ruku republikancima i „trampistima“ propao je uz ovacije demokratske publike, kako i priliči velikim imperijama u kojima demokratija umire u grmljavini aplauza.
Dok republikanci mogu u svojim ispadima da izgledaju kao majstori političkog kabarea, dotle demokrate deluju kao fundamentalisti. Kultura otkazivanja i tviter „linčovanja“ uzimaju svoj danak, a demokrate su odavno digle ruke od „poniženih i uvređenih“ čija su nekad uzdanica bili, pretvarajući se u sankilote nakićene roleksima. U periodu od 2012. do 2020. godine demokrate su izgubile 18 odsto podrške među radničkom klasom koja nije belačka, kako objašnjava Američka asocijacija za preduzetništvo, a na osnovu analiza koje nudi prestižna agencija „Katalist“ iz Vašingtona. Primetno je i opadanje podrške demokratama u hispanoameričkoj zajednici. Paralelno s padom podrške među radnicima koji nisu fakultetski obrazovani, demokratama raste podrška među fakultetski obrazovanim građanima. Međutim, dok su procenti srazmerni, apsolutni brojevi su na dugi rok na strani republikanaca, budući da je zajednica visokoobrazovanih koji su mahom prodemokratski orijentisani znatno manja.
Prirodno, i fokus suprotstavljenih partija u kampanji bio je dijametralno suprotan. Republikanci su skretali pažnju glasača na inflaciju i porazno stanje u ekonomiji, rast stope kriminala i migrante. S druge strane, demokrate se drže „pretnje demokratiji“ oličene u „trampizmu“, kontrole oružja, klimatskih promena i zdravstvene nege.
Zilotizam demokrata pravi realne prepreke za budućnost partije. Jedan od vidljivijih primera jeste Bajdenova izdaja senatora iz Zapadne Virdžinije, demokrate Džoa Mančina, koji je podržao Bajdenovo zakonodavstvo iz avgusta kojim je subvencionisana „ekološki odgovorna“ potrošnja. Međutim, Džo Mančin je jedan od eksponenata lobija „velikih naftaša“ i proizvođača fosilnog goriva. Mada je Mančin pristao da za izvesne koncesije podrži Akt za obaranje inflacije u avgustu ove godine, Bajden je u poslednjim nastupima u kampanji na zapadu Amerike najavio gašenje proizvodnje uglja, čime je direktno bacio rukavicu u lice iskusnom senatoru i lobiju koji predstavlja, a čiji značaj raste s rasplamsavanjem energetske krize usled ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini i sankcija koje Zapad dosledno i kontraproduktivno sprovodi prema Ruskoj Federaciji.

DVE NACIJE POD ISTIM KROVOM Sveukupno, stanje u SAD je takvo da „plava“ i „crvena“ Amerika izgledaju kao dve odvojene nacije, na ivici građanskog rata. Između te dve nacije ljuljaju se glasači Nevade, Arizone, Džordžije i Nju Hempšira, ali i Severne Karoline i Viskonsina. Pored ovih šest država, tu spada i Pensilvanija, kao jedina država čijeg je kandidata za Senat ispred demokrata podržao bivši predsednik Obama, potcrtavajući time ozbiljnost situacije. U međuvremenu, Abraham Ejb Hamadej, kandidat za državnog tužioca ispred republikanaca u Arizoni, najavio je da će, u slučaju da bude izabran, situaciju na južnoj granici prema Meksiku proglasiti „invazijom“ i u skladu s tim podržati preduzimanje adekvatnih mera. „Propagandisti nas nazivaju najopasnijim kandidatima u celoj zemlji. Ali istina je da mi predstavljamo opasnost po njihovu moć i položaj“, vikao je Hamadej na jednom od skupova u završnim danima kampanje „Prvo Arizona“.
Mnogi od republikanskih kandidata zaista predstavljaju opasnost po demokratsku administraciju Džozefa Bajdena. U prethodna 22 ciklusa, u 20 je partija predsednika izgubila Kongres. Nema razloga da se misli da će u ovom slučaju biti drugačije. A ukoliko pobede, republikanci će biti u stanju da opstruišu ionako neuspešnu Bajdenovu administraciju.
Međutim, u ovom trenutku Amerika je u stanju oštre polarizacije. Bez sumnje, veću odgovornost za takvo stanje snose demokrate. Na spoljnom planu, SAD su se povukle iz Avganistana na sramotni način, dokazujući da je drevna Arijana postala grobnica i američke imperije. Delimično je ugled Amerike u borbi protiv terorizma popravljen likvidacijom jednog od vođa Al Kaide Ajmana el Zavahirija, u julu ove godine. Ali to ne menja ukupan utisak da Bajdena pre kao svog predsednika doživljavaju Žozep Borelj i Ursula fon der Lajen, nego republikanski kandidati na ovim izborima.
Istorija američkih izbora odavno svedoči o izvrgavanju ruglu demokratskih principa. Pesnik Ezra Paund je jezgrovito objasnio u svojim radijskim govorima da je Američka republika umrla sa Linkolnom, onako kako je Rimska republika umrla sa Katonom Mlađim. Antologijsko je zapažanje istoričara Karola Kviglija koji je ustanovio da je Džon Pijerpont Morgan mogao mirno da čeka izbore 1904. i 1924, budući da su obojica kandidata bili „momci u njegovom džepu“, za razliku od izbora 1896, 1900. ili 1920, kada je morao da deli uticaj s Rokfelerima. Ako su izbori 1904. i 1924. i bili izuzetak, bili su samo po tome što je ceo izborni sistem bio obuzdan voljom i finansijskim uticajem svega jednog čoveka. Ali je izvesno da čitav američki establišment i danas predstavlja jednu strukturu odnarođenih mandarina, koji su na platnom spisku oligarhije čija lica ostaju nevidljiva kao u Kjubrikovom filmu Širom zatvorenih očiju. To američki narod oseća. I američki narod, bar onaj njegov deo koji ne „paktira“ sa tom strukturom, željno iščekuje pad tog sistema, pa spas vidi u onima koji su nasjpremniji da ga obore, kao što je bivši predsednik Tramp.
Te „kule od slonovače“ u kojima sede visoki zvaničnici SAD trenutno jedino može da uzdrma krdo republikanskih „slonova“, čiji od naroda delegiran zadatak uostalom i nije da vladaju već da poruše taj sistem koji liči na himeru diktatora i dadilje. Nažalost, izgledi za to u dogledno vreme su mali, ali taj sistem su i gradili poslednjih vek i po neki najsposobniji ljudi svetske istorije. Međutim, ni američki građanin nije za potcenjivanje. Predavši se zaštiti imperijalnih interesa u Ukrajini i Evropi, brinući o pozicijama na Tajvanu i gradeći stratešku saradnju sa Australijom i Ujedinjenim Kraljevstvom, SAD su postale polis koji je snažeći svoje zidine zaboravio svoje građane. Kako god demokrate prošle na ovim izborima, čini se da politika „svetskog policajca“ konačno dolazi na naplatu. A Jenki uvek naplati svoj dug. I naplaćivaće: i na ovim, i na izborima koji dolaze.

[/restrict]