Повратак „слонова“ у куле од слоноваче?

Од претходна 22 изборна циклуса, у 20 је партија председника изгубила Конгрес. Ове изборе, међутим, Америка дочекује у стању опште поларизације услед културног рата. Демократе гледају преко нишана на Трампове „полуфашисте“, док, парадоксално, подршка републиканцима расте у хиспаноамеричкој заједници. За то време економска криза прети да „оглође“ и оно мало „америчког сна“ што је остало после рецесије из 2008. године. У државама које осцилирају између подршке „слоновима“ и „магарцима“, разлика међу опонентима у финалу кампање остаје у домену статистичке грешке

Чинило се да поверење „обичног“ Американца у администрацију председника Џозефа Бајдена полако расте од лета 2022. године. Цене гаса су пале, стопа незапослености је обуздана, тако да је остала на ниском нивоу, а берзанско тржиште је одржало стабилност, позитивно реагујући на мере Федералних резерви. Конгрес је „откочио“ део Билд бек бетер сета закона, који су један од камена темељаца на којима је председник Бајден победио 2020. године (поред антитрамповске хистерије), чиме је око 370 милијарди долара упумпано у охрабривање климатски и енергетски „одговорног“ понашања, субвенционисање куповине електричних возила и смањење цена неких лекова у складу с договором с фармацеутском индустријом. Додатна средства издвојена су за помоћ свима које програм Медикера не покрива, а предвиђени су и нови пакети помоћи за све слојеве становништва обухваћене Обамакером, програмом здравствене помоћи који је за време администрације председника Обаме изгласао 111. сазив Конгреса. Тако да је Актом за смањење инфлације у августу дато свеукупно 700 милијарди долара за климатску агенду, пореске олакшице и подршку угроженима у здравственом систему.
Међутим, већ у септембру десили су се тектонски поремећаји. У уторак, 13. септембра, влада је коначно признала да је инфлација погодила америчку економију жешће него што је било који економиста очекивао. Био је то најгори дан на Волстриту у последње две године. Истог дана, сенатор из Јужне Каролине Линдзи Грејем објавио је да ће заговарати забрану абортуса након петнаесте недеље трудноће на националном нивоу, уз неке изузетке. Ова Грејемова иницијатива захватила је талас обарања преседана Рој против Вејда из 1973. године, којим је право на абортус постало обавеза на федералном нивоу. Та одлука Врховног суда долила је уље на пожар културног рата.
Демократе су сматрале да ће законима којима третирају положај „најугроженијих“ оснажити своје позиције пред изборе за Конгрес и државне изборе који следе 8. новембра 2022. године, док је „велика стара партија“ сматрала да ће њихови противници тиме додатно подстаћи инфлацију.
Mирне душе се може рећи да су у праву и једни и други. Наиме, чињеница је да ће они који имају разлога да подрже Бајдена у последњим корацима које је његова администрација предузела видети добре потезе, док ће они са супротне стране великог раседа који прелама америчко друштво видети фаталну грешку за фаталном грешком. Проблем је што су ови амерички избори дислоцирани из зглоба политике, а резон иза политичких одлука пренет је у арену где партијски солдати (тзв. партизани) воде међусобни културни рат. То се пластично показало на примеру политичких збивања од 13. септембра када су поражавајући резултати Бајденове економске политике „поклопљени“ врелом темом из америчког културног рата.

[restrict]

БИТКА ЗА ПЕНСИЛВАНИЈУ Предстоји још једна у низу борби за душу Америке, па и републиканци („слонови“) и демократе („магарци“) ваде „дуге цеви“ у суперфиналу кампање. Једна од држава на фронту је Пенсилванија.
Земља Вилијама Пена угостила је претходног викенда ол-старс америчке политике. Ослањајући се на шарм последњег харизматичног председника из демократског табора Барака Обаме, демократе су се у суботу окупиле у Универзитету Темпл. Око 7.500 студената и радника поздрављало је, најпре, председника Бајдена, који је покушавао да узбурка духове и разјари масе обећавајући окупљенима да ће их „Америка чути у уторак“ (на дан избора), баш као што су се те суботње вечери „чули до Латроба“, где је у том тренутку бивши председник Трамп говорио на републиканском скупу.
Исте вечери демократама се обратио и Барак Обама, позивајући све неодлучне да гласају. Његов наступ од 5. новембра бостонски Атлантик назива „шоуом носталгије за Обамом“. Међутим, стратегија демократа остаје упитна, и чини се да нису научили лекцију са Хилари Клинтон коју је 2016. године Обама такође подржао у Филаделфији непосредно пред изборе, само да би изгубила Пенсилванију за нешто мање од 50.000 гласова. Добро позната Обамина реторика пуна оптимизма и његов заводљив сценски наступ украли су шоу од све тројице о чијој ће политичкој судбини грађани Пенсилваније одлучивати у уторак: председника Бајдена, Џона Фетермана, који се кандидује за Сенат, и Џоша Шапира, који се кандидује за гувернера.
На другом крају државе бивши председник Трамп стао је раме уз раме с републиканским кандидатом за Сенат, богатим хирургом и ТВ лицем Мехметом Озом. Оз одаје утисак правог, додуше умеренијег, републиканца, који је опрезно дозирао Трампову подршку у својој кампањи таргетирајући сиромашна и умерена предграђа Филаделфије и Питсбурга. За разлику од њега, бивши градоначелник Брадока Фетерман налик је Кенедију за 21. век, нарочито кад публици показује истетовиране подлактице и наступа у дуксу са капуљачом и шортсу, што одушевљава и Опру Винфри, иако је претходно имала телевизијску сарадњу са Озом.
Јаз између ове двојице се сужава како сугеришу предизборне анкете, мада Фетерман остаје у благој предности, коју дугује и добро познатој емпатији бивше квекерске државе према његовом стању – у мају ове године је преживео шлог. Истовремено, управо последице шлога које су видљиве у његовим јавним наступима наводе оне гласаче који су „у средини“ да добро преиспитају за кога ће гласати, пошто га крхко здравствено стање чини неподесним да у пуном капацитету обавља функцију у Сенату.
Посебну пажњу јавности је током кампање привукло и Бајденово држање по страни. Коментаришући овај феномен, професор политикологије с Принстона Џулијан Зелизер каже за Фајненшел тајмс: „Што је више Бајдена у кампањи, то су избори више о Бајдену, а мање о његовој тренутној политици и републиканцима.“ Ово иде у прилог томе да се клатно антитрамповске хистерије која је изнедрила Бајдена враћа назад. Чињеница је да се Бајден „штеди“ за председничке изборе који предстоје 2024, будући да демократе немају алтернативу која би поразила Доналда Трампа ако овај одржи обећање да ће објавити кандидатуру одмах након новембарских избора. Али може бити да управо то што је Бајден препознат као „љута трава“ за трамповску „љуту рану“ спречава његову ефикасност на државним митинзима, где је и демократама и републиканцима потребан „мекши“ приступ како би захватили из противничког гласачког резервоара. Тиме се још неоправданијим чини појављивање Обаме у суперфиналу кампање, што такође може изазвати бумеранг ефекат. У извесном смислу, Обама као да подсећа гласаче демократа на оно чега у тој странци више нема.
Све и да прихватимо да је у Бајденовом случају логично држање по страни, то никако не може да важи за кандидате који ће заправо бити бирани на предстојећим изборима. Међу њима је и Кејти Хобс, демократска кандидаткиња за гувернера Аризоне, државе коју је Бајден први превео у „плави“ табор после Клинтона 1996. и Трумана 1948. године. Републикански кандидати на предстојећим изборима у Аризони представљају „порцију најнедемократскијих кандидата“ према писању мејнстрим медија, као што је лондонски „Економист“. Трамп подржава све до једног. На њиховом челу је Кари Лејк, републиканска кандидаткиња за гувернера Аризоне. Као и Оз, Лејкова је бивше ТВ лице, а прославила се негирајући легитимитет избора из 2020. године. Она отворено означава Бајдена као „нелегитимног председника“, а Стива Бенона назива „савременим Вашингтоном“. Док прва ставка делује као ствар политичког програма, друга указује на идеолошку ерозију америчке политичке деснице која нуди нискокалоричне замене за своје идеале.

ЕФЕКАТ ТРАМП Звезда републиканаца у Аризони је жестока противница миграната које назива „силоватељима“ и оптужује их за кријумчарење опијата фентанила у САД, иако према анализи коју је спровео десничарски Катонов институт, који је основао чувени либертаријански економиста Мареј Ротбард, чак 84 одсто фентанила у САД су унели амерички грађани. Овакве „промашаје“ можемо низати унедоглед. Међутим, зашто Кејти Хобс упорно одбија дебате и не жели да изађе на црту Лејковој, па да искористи републиканско разводњавање сувислих примедби на актуелну политику моралистичком паником?
Извесно је да Лејкова успешно сузбија маневарски простор своје противкандидаткиње трамповским наступом. Њена харизма је неспорна, колико год њена агенда била мањкава, а медији је воле чак и кад против ње воде „крсташки“ рат по сиененовским узусима. Зашто онда анкете не предвиђају чисту победу Лејкове?
Један од могућих разлога је „ефекат Трамп“. Бивши председник је настојао да буде што присутнији у кампањи током ових избора. Међутим, Трамп је толико озлоглашен у мејнстрим медијима да и његово појављивање може изазвати контраефекат. Треба имати у виду да је Аризона, у којој Трамп неретко наступа, и коју воли, традиционално републиканска држава. Али док је Мит Ромни 2012. године ту победио са 9 одсто предности, Трамп је 2016. остварио 3,5 одсто разлике, да би је 2020. Бајден освојио са 0,3 одсто разлике. Чак и да прихватимо теорију о нелегитимним изборима, тренд не говори у прилог Трамповој стратегији у овој кампањи, и његова подршка, чега је свестан и Мехмет Оз у Пенсилванији, представља ход по ивици ножа.
Ту долазимо до кључне теме ових, као и неколико претходних, избора у САД. У Америци је на снази тотални културни рат. И демократе и републиканци су подједнако у стању моралистичке панике. Док републиканцима сметају мигранти који „силују“ и „тргују наркотицима“, демократама сметају „полуфашисти“ (Џозеф Бајден, 2022), „шака јадника“ (Хилари Клинтон, 2016), „исфрустрирани (грађани, прим. аут.), антимигранти који обожавају пиштоље, склони су религији и огорчени мизантропи“ (Барак Обама, 2008). Бајденов завет да делује помирљиво и пружи руку републиканцима и „трампистима“ пропао је уз овације демократске публике, како и приличи великим империјама у којима демократија умире у грмљавини аплауза.
Док републиканци могу у својим испадима да изгледају као мајстори политичког кабареа, дотле демократе делују као фундаменталисти. Култура отказивања и твитер „линчовања“ узимају свој данак, а демократе су одавно дигле руке од „понижених и увређених“ чија су некад узданица били, претварајући се у санкилоте накићене ролексима. У периоду од 2012. до 2020. године демократе су изгубиле 18 одсто подршке међу радничком класом која није белачка, како објашњава Америчка асоцијација за предузетништво, а на основу анализа које нуди престижна агенција „Каталист“ из Вашингтона. Приметно је и опадање подршке демократама у хиспаноамеричкој заједници. Паралелно с падом подршке међу радницима који нису факултетски образовани, демократама расте подршка међу факултетски образованим грађанима. Међутим, док су проценти сразмерни, апсолутни бројеви су на дуги рок на страни републиканаца, будући да је заједница високообразованих који су махом продемократски оријентисани знатно мања.
Природно, и фокус супротстављених партија у кампањи био је дијаметрално супротан. Републиканци су скретали пажњу гласача на инфлацију и поразно стање у економији, раст стопе криминала и мигранте. С друге стране, демократе се држе „претње демократији“ оличене у „трампизму“, контроле оружја, климатских промена и здравствене неге.
Зилотизам демократа прави реалне препреке за будућност партије. Један од видљивијих примера јесте Бајденова издаја сенатора из Западне Вирџиније, демократе Џоа Манчина, који је подржао Бајденово законодавство из августа којим је субвенционисана „еколошки одговорна“ потрошња. Међутим, Џо Манчин је један од експонената лобија „великих нафташа“ и произвођача фосилног горива. Мада је Манчин пристао да за извесне концесије подржи Акт за обарање инфлације у августу ове године, Бајден је у последњим наступима у кампањи на западу Америке најавио гашење производње угља, чиме је директно бацио рукавицу у лице искусном сенатору и лобију који представља, а чији значај расте с распламсавањем енергетске кризе услед руске специјалне војне операције у Украјини и санкција које Запад доследно и контрапродуктивно спроводи према Руској Федерацији.

ДВЕ НАЦИЈЕ ПОД ИСТИМ КРОВОМ Свеукупно, стање у САД је такво да „плава“ и „црвена“ Америка изгледају као две одвојене нације, на ивици грађанског рата. Између те две нације љуљају се гласачи Неваде, Аризоне, Џорџије и Њу Хемпшира, али и Северне Каролине и Висконсина. Поред ових шест држава, ту спада и Пенсилванија, као једина држава чијег је кандидата за Сенат испред демократа подржао бивши председник Обама, потцртавајући тиме озбиљност ситуације. У међувремену, Абрахам Ејб Хамадеj, кандидат за државног тужиоца испред републиканаца у Аризони, најавио је да ће, у случају да буде изабран, ситуацију на јужној граници према Мексику прогласити „инвазијом“ и у складу с тим подржати предузимање адекватних мера. „Пропагандисти нас називају најопаснијим кандидатима у целој земљи. Али истина је да ми представљамо опасност по њихову моћ и положај“, викао је Хамадеј на једном од скупова у завршним данима кампање „Прво Аризона“.
Многи од републиканских кандидата заиста представљају опасност по демократску администрацију Џозефа Бајдена. У претходна 22 циклуса, у 20 је партија председника изгубила Конгрес. Нема разлога да се мисли да ће у овом случају бити другачије. А уколико победе, републиканци ће бити у стању да опструишу ионако неуспешну Бајденову администрацију.
Међутим, у овом тренутку Америка је у стању оштре поларизације. Без сумње, већу одговорност за такво стање сносе демократе. На спољном плану, САД су се повукле из Авганистана на срамотни начин, доказујући да је древна Аријана постала гробница и америчке империје. Делимично је углед Америке у борби против тероризма поправљен ликвидацијом једног од вођа Ал Каиде Ајмана ел Завахирија, у јулу ове године. Али то не мења укупан утисак да Бајдена пре као свог председника доживљавају Жозеп Борељ и Урсула фон дер Лајен, него републикански кандидати на овим изборима.
Историја америчких избора одавно сведочи о извргавању руглу демократских принципа. Песник Езра Паунд је језгровито објаснио у својим радијским говорима да је Америчка република умрла са Линколном, онако како је Римска република умрла са Катоном Млађим. Антологијско је запажање историчара Карола Квиглија који је установио да је Џон Пијерпонт Морган могао мирно да чека изборе 1904. и 1924, будући да су обојица кандидата били „момци у његовом џепу“, за разлику од избора 1896, 1900. или 1920, када је морао да дели утицај с Рокфелерима. Ако су избори 1904. и 1924. и били изузетак, били су само по томе што је цео изборни систем био обуздан вољом и финансијским утицајем свега једног човека. Али је извесно да читав амерички естаблишмент и данас представља једну структуру однарођених мандарина, који су на платном списку олигархије чија лица остају невидљива као у Кјубриковом филму Широм затворених очију. То амерички народ осећа. И амерички народ, бар онај његов део који не „пактира“ са том структуром, жељно ишчекује пад тог система, па спас види у онима који су насјпремнији да га оборе, као што је бивши председник Трамп.
Те „куле од слоноваче“ у којима седе високи званичници САД тренутно једино може да уздрма крдо републиканских „слонова“, чији од народа делегиран задатак уосталом и није да владају већ да поруше тај систем који личи на химеру диктатора и дадиље. Нажалост, изгледи за то у догледно време су мали, али тај систем су и градили последњих век и по неки најспособнији људи светске историје. Међутим, ни амерички грађанин није за потцењивање. Предавши се заштити империјалних интереса у Украјини и Европи, бринући о позицијама на Тајвану и градећи стратешку сарадњу са Аустралијом и Уједињеним Краљевством, САД су постале полис који је снажећи своје зидине заборавио своје грађане. Како год демократе прошле на овим изборима, чини се да политика „светског полицајца“ коначно долази на наплату. А Јенки увек наплати свој дуг. И наплаћиваће: и на овим, и на изборима који долазе.

[/restrict]