Patrik Beson – Srbin, prokletstvo ili blagoslov

Već izvesno vreme Srbija je na svetskoj sceni. I dugo Srbiju imam za temu. Bilo je potpuno prirodno da i Novak, kao simbol ove zemlje, postane i tema moje knjige

Ugledni francuski pisac, osvedočeni prijatelj Srba boravio je u Beogradu kao gost Međunarodnog sajma knjiga, gde je predstavljena njegova najnovija knjiga Đoković: Odbijam, prevedena na srpski jezik (Čigoja, Beograd). Nakon nekoliko godina Beson se ponovo susreo sa srpskim čitaocima i poštovaocima.
„Predstavljajući Novaka u svim njegovim dimenzijama, i nacionalnoj i religioznoj, Beson ne propušta priliku da se još jednom obračuna sa zagovornicima ’antisrpske dogme’, koja se još šunja svetom, uprkos Novakovom naporu da je odagna. Zato u jednom od poglavlja postavlja provokativno pitanje: Biti Srbin: prokletstvo ili blagoslov? Srbija, da li je to zemlja? Ideja? Stanje? Besonov očekivani odgovor jeste blagonaklono kritički, ali implicitno podrazumeva i sve one zlonamerne koje zapadni mediji ne štede“, beleži prevodilac Tatjana Šotra u uvodu Besonove knjige o Novaku Đokoviću koja je bila i neposredan povod razgovora.

Kako ste došli na ideju da napišete knjigu Đoković: Odbijam?
Godinama unazad pratio sam Đokovićevu karijeru i bilo mi je veoma drago da je Srbin broj jedan na svetskoj teniskoj sceni. Bio sam veoma iznenađen kada je odlučio da se ne vakciniše, jer sam znao da će zbog toga snositi ozbiljne posledice, da će izgubiti poene, simpatije publike i mnogo novca. Hteo sam da saznam zašto je doneo takvu odluku i stoga sam počeo da istražujem, krenuvši od onoga što su mediji pisali o njemu, od onoga što je i sam govorio. Nakon što sam stekao punu sliku o njemu, odlučio sam da počnem da pišem ovu knjigu.
U kojoj meri je ovo knjiga o Đokoviću, a u kojoj meri knjiga o Srbiji?
Već izvesno vreme Srbija je na svetskoj sceni. I dugo Srbiju imam za temu. Bilo je potpuno prirodno da i Novak, kao simbol ove zemlje, postane i tema moje knjige.
Ovom knjigom digli ste glas protiv „dvostrukih aršina i medijske manipulacije koja se nanosi i svetlom čelu i čistom obrazu“. Međutim, čuje se i vaš glas protiv ustrojstva globalizma, onoga što nazivamo novi svetski poredak. Ima li u takvom svetu mesta za one „svetla čela i čista obraza“?
U mnogim zemljama je dugo vremena veoma teško slobodnom duhu da se izrazi. To je teško danas, ali bilo je teško i u srednjem veku. Tada je bilo pogubno biti ateista, kao što je u vreme komunizma bilo teško biti antikomunista. Dakle, globalizam nije nešto od juče! On datira od antičkog doba. Onda je vladao izvestan stav političke korektnosti, ali najveći filozof tog vremena je morao da se otruje da bi izmakao osudi vlasti. Njegovo ime je Sokrat.
Odabrali ste neobičan, reklo bi se i nedefinisan žanr pišući ovu knjigu.
Način pisanja ove knjige, ali i onoga što inače pišem, a što mi je blisko, rekao bih da je najbliži poeziji. Poetski zbog svega, zbog ličnosti o kojoj pišem, zbog okolnosti u kojima se on kreće, zbog sporta, zbog onoga što je oko njega.
Kako biste u najkraćem opisali Đokovića?
Novak je izuzetan, jedinstven. U najkraćem – vrlo disciplinovan, s trenucima prepuštanja… Njegovu ličnost karakteriše kompleksnost koja nije karakteristična za svet sporta.
U knjizi kažete da je „antikovid vakcina ispala smešna naspram Kijeva i Moskve“, te da su „epidemiologe zbrisali vojni eksperti“. Kuda ide ovaj svet? Usuđujete li se da predvidite ishod, rasplet sukoba koji ima elemente novog svetskog rata koji se odvija u svim sferama, od onog pravog, oružanog, do ekonomskog, informacionog, psihološkog?
To je više rat između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država nego između Ukrajine i Rusije. Zelenski je na početku govorio da neće biti žrtava, da to neće dozvoliti, međutim, vidimo da se dešava suprotno. Eskalacija sukoba i tenzija danas u svetu ravna je onoj koju smo imali 1914. Niko nije želeo rat, ali svi su se našli u ratnoj zamci! A nema principa prema kojem bi jedan Gavrilo Princip ubio jednog Ferdinanda! Niko ne može da pretpostavi kakav će ishod ovog ratnog sukoba biti, kakve će posledice proizaći iz konflikta Rusije i Amerike, pa ni ja.
Izjavili ste svojevremeno da ćete u Srbiju dolaziti sve ređe osim „ako zagusti“. Da li to znači da ćete nas češće posećivati?
Dolazio sam u Srbiju često u vreme rata, u vreme bombardovanja. Volim i danas da dolazim u Srbiju i dolaziću uvek!
U knjizi o Đokoviću pitate se i „da li je biti Srbin prokletstvo ili blagoslov“, te da li je ,,Srbija zemlja ideja“ i „može li se definisati jedan narod“? Kako biste definisali Srbe?
Treba pročitati mnogo knjiga, mnogo novina, treba čuti mnogo priča i videti obilje svedočanstava da bi se sagledalo sve ono što je Srbija! Ali sudeći po onome što je doživela i preživela, jedinstvena je, posebna zemlja na ovim prostorima. Ako uzmemo u obzir sve okolnosti u kojima se Srbija nalazila kroz vekove, pravo je čudo da se u 20. veku ostvarila kao zemlja. Ostvarila, ali i opstala naspram snažne koalicije koja je bila protiv nje.
Na ovogodišnjem Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu bili ste neprikosnovena književna zvezda. Kakvi su vaši utisci?
Obradovalo me je što sam na Sajmu knjiga video mnogo mladih ljudi zainteresovanih za knjigu. To me je impresioniralo. Beogradski sajam knjiga je poseban po mnogo čemu, ali slika veselih, razdraganih mladića i devojaka koji u rukama nose knjige ostala mi je kao najupečatljivija.
A Beograd? Kakve ćete utiske poneti odavde?
Imam utisak da se, uprkos novim zdanjima, zgradama, fasadama, nekom novom ruhu Beograda, kod Srba zapravo ništa ne menja. Sve ostaje isto, i u njihovom stavu, ponašanju, otvorenosti, eleganciji. Dakle, Srbi se ne menjaju!

U Srbiji je do sada objavljeno 25 vaših knjiga. Knjigu o Novaku Đokoviću, kao i vaše najznačajnije romane prevela je Tatjana Šotra. U kojoj meri je za pisca važna saradnja s prevodiocem?
Pisac treba da ima apsolutno poverenje u svog prevodioca, jer njegova uloga je veoma bitna za književno delo koje se prevodi na drugi jezik. Svojevremeno mi se dogodilo nešto posve neobično u Sovjetskom Savezu, kada mi se prevodilac, žena koja je prevela jednu moju knjigu na ruski, obratila na neukom francuskom sa ,,ja prevesti ti knjigu“. Tada sam se uplašio i shvatio šta prevodilac može da napravi od pisca.
Kako bi glasila vaša poruka Srbiji, Srbima u ovom času?
Opet ću morati da se vratim na politiku. Srbija se danas nalazi u zaista nezahvalnoj i teškoj situaciji, u sendviču, između čekića i nakovnja, između dva politička monstruma, Evrope i Rusije. Srbija je u nepovoljnoj situaciji jer mora da se provuče između te dve sile koje je pritiskaju i u ovom času mora da pokaže svoju političku inteligenciju kako ne bi stradala. To je na onima koji je vode i nemam sumnje da će se pokazati, budući da je i Marks rekao da je Srbija zemlja visoke političke inteligencije.