Патрик Бесон – Србин, проклетство или благослов

Већ извесно време Србија је на светској сцени. И дуго Србију имам за тему. Било је потпуно природно да и Новак, као симбол ове земље, постане и тема моје књиге

Угледни француски писац, осведочени пријатељ Срба боравио је у Београду као гост Међународног сајма књига, где је представљена његова најновија књига Ђоковић: Одбијам, преведена на српски језик (Чигоја, Београд). Након неколико година Бесон се поново сусрео са српским читаоцима и поштоваоцима.
„Представљајући Новака у свим његовим димензијама, и националној и религиозној, Бесон не пропушта прилику да се још једном обрачуна са заговорницима ’антисрпске догме’, која се још шуња светом, упркос Новаковом напору да је одагна. Зато у једном од поглавља поставља провокативно питање: Бити Србин: проклетство или благослов? Србија, да ли је то земља? Идеја? Стање? Бесонов очекивани одговор јесте благонаклоно критички, али имплицитно подразумева и све оне злонамерне које западни медији не штеде“, бележи преводилац Татјана Шотра у уводу Бесонове књиге о Новаку Ђоковићу која је била и непосредан повод разговора.

Како сте дошли на идеју да напишете књигу Ђоковић: Одбијам?
Годинама уназад пратио сам Ђоковићеву каријеру и било ми је веома драго да је Србин број један на светској тениској сцени. Био сам веома изненађен када је одлучио да се не вакцинише, јер сам знао да ће због тога сносити озбиљне последице, да ће изгубити поене, симпатије публике и много новца. Хтео сам да сазнам зашто је донео такву одлуку и стога сам почео да истражујем, кренувши од онога што су медији писали о њему, од онога што је и сам говорио. Након што сам стекао пуну слику о њему, одлучио сам да почнем да пишем ову књигу.
У којој мери је ово књига о Ђоковићу, а у којој мери књига о Србији?
Већ извесно време Србија је на светској сцени. И дуго Србију имам за тему. Било је потпуно природно да и Новак, као симбол ове земље, постане и тема моје књиге.
Овом књигом дигли сте глас против „двоструких аршина и медијске манипулације која се наноси и светлом челу и чистом образу“. Међутим, чује се и ваш глас против устројства глобализма, онога што називамо нови светски поредак. Има ли у таквом свету места за оне „светла чела и чиста образа“?
У многим земљама је дуго времена веома тешко слободном духу да се изрази. То је тешко данас, али било је тешко и у средњем веку. Тада је било погубно бити атеиста, као што је у време комунизма било тешко бити антикомуниста. Дакле, глобализам није нешто од јуче! Он датира од античког доба. Онда је владао известан став политичке коректности, али највећи филозоф тог времена је морао да се отрује да би измакао осуди власти. Његово име је Сократ.
Одабрали сте необичан, рекло би се и недефинисан жанр пишући ову књигу.
Начин писања ове књиге, али и онога што иначе пишем, а што ми је блиско, рекао бих да је најближи поезији. Поетски због свега, због личности о којој пишем, због околности у којима се он креће, због спорта, због онога што је око њега.
Како бисте у најкраћем описали Ђоковића?
Новак је изузетан, јединствен. У најкраћем – врло дисциплинован, с тренуцима препуштања… Његову личност карактерише комплексност која није карактеристична за свет спорта.
У књизи кажете да је „антиковид вакцина испала смешна наспрам Кијева и Москве“, те да су „епидемиологе збрисали војни експерти“. Куда иде овај свет? Усуђујете ли се да предвидите исход, расплет сукоба који има елементе новог светског рата који се одвија у свим сферама, од оног правог, оружаног, до економског, информационог, психолошког?
То је више рат између Русије и Сједињених Америчких Држава него између Украјине и Русије. Зеленски је на почетку говорио да неће бити жртава, да то неће дозволити, међутим, видимо да се дешава супротно. Ескалација сукоба и тензија данас у свету равна је оној коју смо имали 1914. Нико није желео рат, али сви су се нашли у ратној замци! А нема принципа према којем би један Гаврило Принцип убио једног Фердинанда! Нико не може да претпостави какав ће исход овог ратног сукоба бити, какве ће последице произаћи из конфликта Русије и Америке, па ни ја.
Изјавили сте својевремено да ћете у Србију долазити све ређе осим „ако загусти“. Да ли то значи да ћете нас чешће посећивати?
Долазио сам у Србију често у време рата, у време бомбардовања. Волим и данас да долазим у Србију и долазићу увек!
У књизи о Ђоковићу питате се и „да ли је бити Србин проклетство или благослов“, те да ли је ,,Србија земља идеја“ и „може ли се дефинисати један народ“? Како бисте дефинисали Србе?
Треба прочитати много књига, много новина, треба чути много прича и видети обиље сведочанстава да би се сагледало све оно што је Србија! Али судећи по ономе што је доживела и преживела, јединствена је, посебна земља на овим просторима. Ако узмемо у обзир све околности у којима се Србија налазила кроз векове, право је чудо да се у 20. веку остварила као земља. Остварила, али и опстала наспрам снажне коалиције која је била против ње.
На овогодишњем Међународном сајму књига у Београду били сте неприкосновена књижевна звезда. Какви су ваши утисци?
Обрадовало ме је што сам на Сајму књига видео много младих људи заинтересованих за књигу. То ме је импресионирало. Београдски сајам књига је посебан по много чему, али слика веселих, раздраганих младића и девојака који у рукама носе књиге остала ми је као најупечатљивија.
А Београд? Какве ћете утиске понети одавде?
Имам утисак да се, упркос новим здањима, зградама, фасадама, неком новом руху Београда, код Срба заправо ништа не мења. Све остаје исто, и у њиховом ставу, понашању, отворености, елеганцији. Дакле, Срби се не мењају!

У Србији је до сада објављено 25 ваших књига. Књигу о Новаку Ђоковићу, као и ваше најзначајније романе превела је Татјана Шотра. У којој мери је за писца важна сарадња с преводиоцем?
Писац треба да има апсолутно поверење у свог преводиоца, јер његова улога је веома битна за књижевно дело које се преводи на други језик. Својевремено ми се догодило нешто посве необично у Совјетском Савезу, када ми се преводилац, жена која је превела једну моју књигу на руски, обратила на неуком француском са ,,ја превести ти књигу“. Тада сам се уплашио и схватио шта преводилац може да направи од писца.
Како би гласила ваша порука Србији, Србима у овом часу?
Опет ћу морати да се вратим на политику. Србија се данас налази у заиста незахвалној и тешкој ситуацији, у сендвичу, између чекића и наковња, између два политичка монструма, Европе и Русије. Србија је у неповољној ситуацији јер мора да се провуче између те две силе које је притискају и у овом часу мора да покаже своју политичку интелигенцију како не би страдала. То је на онима који је воде и немам сумње да ће се показати, будући да је и Маркс рекао да је Србија земља високе политичке интелигенције.