ADVOKAT GORAN PETRONIJEVIĆ – Karadžić je engleski zarobljenik

Imajući u vidu da je odluka o premeštanju dr Radovana Karadžića iz zatvora Haškog tribunala na izdržavanje doživotne kazne u zatvor na engleskom ostrvu Vajt ishitrena i jednostrana, srpski intelektualci su, uvidevši izostanak bilo kakve intervencije srpske države, izrazili sumnju da će dr Radovan Karadžić biti izložen ozbiljnoj i neposrednoj opasnosti po svoju bezbednost i život. I zatražili da se odluka o premeštanju dr Radovana Karadžića u Veliku Britaniju hitno i neodložno poništi, i donese nova kojom bi mu bilo obezbeđeno premeštanje u zatvor najbliži mestu njegovog prebivališta, u kome bi imao tretman s punim uvažavanjem međunarodno priznatih ljudskih prava i sloboda, te redovan i efikasan nadzor od strane nadležnih međunarodnih tela.
O trenutnom statusu dr Radovana Karadžića u engleskom zatvoru i mogućim reakcijama na apel srpskih intelektualaca razgovarali smo s njegovim advokatom Goranom Petronijevićem, predsednikom Centra za obnovu međunarodnog prava.

Na čemu se zasniva ocena Pitera Robinsona, američkog advokata dr Radovana Karadžića, da je odluka o njegovom premeštanju iz Haga u engleski zatvor na ostrvu Vajt jednaka smrtnoj kazni?

Ta ocena zasniva se na našim pretpostavkama i sumnjama o onome što dr Radovanu Karadžiću može da se dogodi tokom izdržavanja doživotne zatvorske kazne u Velikoj Britaniji, a koje se nekoliko meseci unazad pokazuju sasvim realnima. Imali smo na umu činjenicu da je Velika Britanija vekovni neprijatelj Srba, kao i da u Velikoj Britaniji najveći broj zatvorskih pritvorenika potiče iz bliskoistočnih arapskih i muslimanskih zemalja, što je za dr Karadžića velika potencijalna opasnost zbog odijuma koji je prema njemu stvoren u svetskim medijima sa ciljem da muslimanskom svetu bivši predsednik Republike Srpske bude označen kao neprijatelj. Jasno je da je takva poruka medijski spin koji sada nije jednostavno zaustaviti, i da je kao takva pretpostavka da može da dođe do narušavanja fizičkog integriteta dr Karadžića, odnosno do napada na njega, i na kraju ubistva. Mi smo, nažalost, u Velikoj Britaniji već imali iskustvo sa Radislavom Krstićem, invalidom bez jedne noge na izdržavanju kazne. Njega su muslimanski zatvorenici nekakvim oštrim predmetima toliko isekli da bi sigurno iskrvario da slučajno nije neko naišao i spasao ga. Posle toga Krstić je vraćen u Haški tribunal, ali je veoma brzo preminuo od posledica napada.

[restrict]

Imate li saznanja o tome kako se dogodilo da baš Velika Britanija pruži „gostoprimstvo“ dr Karadžiću za izdržavanje doživotne zatvorske kazne?
O tome može samo da se nagađa, ali ima jedna vrlo interesantna stvar. To je činjenica da je procedura prebacivanja pritvorenika, odnosno lica osuđenih pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju u Haškom tribunalu na izdržavanje kazni u zemlje koje su sklopile sporazum sa Ujedinjenim nacijama (UN), odnosno sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju, odnosno sada sa Mehanizom, a koja podrazumeva prihvat tih lica na izdržavanje kazne, potpuno tajna. Dakle, nikad se ne zna gde će neko biti dok se ne izvrši transfer, a onog trenutku kada pritvorenik bude smešten u novi zatvor i potpuno bezbedan, o mestu njegovog boravka bivaju obavešteni advokati, porodica i ukupna javnost. Ovako utvrđena procedura nije primenjena u slučaju dr Karadžića, jer gotovo mesec dana pre njegovog premeštanja na englesko ostrvo Vajt tadašnji ministar spoljnih poslova Velike Britanije Dominik Rab, koji je inače u nekom svom prethodnom mandatu bio jedan od pomoćnika tužilaca u Haškom tribunalu, informaciju o mestu na kome će dr Karadžić služiti doživotnu robiju objavio je na svom tviter nalogu. Da je to uradio neko od tužilaca ili advokata, bili bi podvrgnuti krivičnom postupku zbog nepoštovanja suda, za šta je zaprećena kazna do sedam godina zatvora i sto hiljada evra. Međutim, ministar spoljnih poslova Velike Britanije nije sankcionisan. A drsku odluku da nasuprot izričitoj tajnosti pusti informaciju u etar učinio je baš na veliki muslimanski praznik. Naime, odmah pošto je muslimanima Velike Britanije čestitao, što je vrsta političke kulture i nije ništa sporno, Rab je izgovorio da će Radovan Karadžić služiti kaznu na ostrvu Vajt. Drugim rečima – srećan vam praznik, evo vam Radovan Karadžić! Sad je, valjda, sasvim jasno šta je advokat Robinson mislio kad je rekao da je Karadžićevo isporučivanje Englezima ravno smrtnoj kazni.

Globalizam je „rak“ koji se hrani krizama Globalisti ne samo da su rušili i gazili međunarodno pravo nego su vršili sukcesiju tog međunarodnog prava uspostavljanjem svojih pravila. Suspenzija prava uz pomoć sile je model kojim je globalizam i doveo do stanja opšteg kolapsa međunarodnog prava. Nadam se da će do kraja doći do vaspostavljanja međunarodnog prava, jer globalizam raste u krizama i ratovima a pada u miru. I zato neprestano izaziva krize, pandemije, ratove, narandžaste revolucije. Globalizam je „tumor“ kome je kriza energija za njegovo napredovanje. S druge strane, suverenizam funkcioniše na nivou i uz poštovanje međunarodnog prava.

Srećom, to se nije dogodilo, ali je jasno da između dr Karadžića i zatvorskih vlasti koje su uspele fizički da ga obezbede postoje izvesni nesporazumi. O čemu se radi?
Kao što rekoste, srećom je dosad izbegnuta mogućnost da se dogodi nešto tragično. Međutim, fizičko obezbeđenje dr Karadžića opet je učinjeno na njegovu štetu, jer znači i dodatni određeni stepen njegove izolacije. I onda su opet usledili određeni nesporazumi, sve do pre poslednjih šest meseci kada su nad njim počeli da se sprovode neskrivenu psihofizičku torturu! Znači – vređanje, ponižavanje, omalovažavanje itd. Čak do fizičkih nasrtaja na dr Karadžića zbog njegovog odbijanja da izvršava neke naloge koji su suprotni i zatvorskim pravilima i svim međunarodnim konvencijama koje podrazumevaju određeno ponašanje prema licima lišenim slobode.
Postoje li bitne razlike u kaznenom režimu između zatvora u Hagu i zatvora u Velikoj Britaniji, i ako postoje, u čemu se ogledaju?
Kazneni režim se ogleda u dve paralelne stvari, smeštajnim uslovima i režimu izdržavanja. Pravilo je da zemlja koja aplicira i sklopi sporazum sa UN da vrši prihvat lica koja su osuđena pred sudom UN, a Haški tribunal je sud UN, a ne sud EU, ni Velike Britanije ni bilo koga drugog, ima obavezu da prihvati sledeće, elementarne uslove. Smeštajni uslovi u zatvoru u kome prihvataju lica ne smeju da budu lošiji od smeštajnih uslova koje je pritvorenik imao u Haškom tribunalu. Dalje, režim izdržavanja kazne je redovno blaži u odnosu na pritvorski režim. Dakle, po međunarodnim standardima, može se očekivati da lice koje odlazi na izdržavanje kazne iz pritvora Haškog tribunala ima iste ili bolje smeštajne uslove, ali svakako blaži zatvorski režim, zbog toga što se on sada nalazi na izdržavanju kazne i nije u pritvoru, gde su uslovi uvek teži i stroži. To se, nažalost, nije dogodilo, i to je linija nesporazuma između dr Karadžića i zatvorskih vlasti koje ne mogu da shvate da Radovan Karadžić nije zatvorenik Ujedinjenog Kraljevstva nego Ujedinjenih nacija. Oni moraju Radovanu Karadžiću da obezbede uslove propisane međunarodnim konvencijama za lica lišena slobode pred sudom UN koje se tim konvencijama zahtevaju. Druga mogućnost je da ga pošalju u neku drugu zemlju na izdržavanje kazne ili da ga vrate u Haški tribunal.

Rat u Ukrajini presudna vododelnica U svetu nema napretka ni boljitka dok se ne okonča sukob u Ukrajini. Zapad se zato i upinje da Ukrajina ne izgubi, a Ukrajina je izgubila još 2005, pa 2014. godine. Ukrajina je izgubila onoga trenutka kada je prihvatila prevaru neoliberalnog globalističkog Zapada da igra tu igru koju igra. I sad za to i Ukrajina i Rusija plaćaju veoma visoku cenu. Bojim se da bez pravednog razrešenja toga sukoba, a to uvek mora da bude mir, nema ni konačnog rešenja na svetskom nivou. Ali i bez vojne pobede suverenizma nad globalizmom bojim se da sve ovo vodi u užasnu katastrofu.

Šta nam poručuje ministar spoljnih poslova Velike Britanije kada kaže „treba da budemo ponosni na činjenicu da je, od podrške njegovom hapšenju, do odlaska u ćeliju, Velika Britanija tokom prethodnih 30 godina učestvovala u potrazi za pravdom“?
Poručuje nam sa koliko predrasuda su Englezi prihvatili dr Karadžića na izdržavanje kazne. Oni u ratu u Bosni nisu bili neutralni, nego su bili na strani protivnika Srba. I nakon toga su radili na hvatanju dr Karadžića, što znači da su stalno bili, kao što su i sada, njegovi i neprijatelji svih Srba. Prema tome, nije teško zaključiti da on nije na izdržavanju kazne nego je u zarobljeništvu. Englezi, ili bar deo njihovog establišmenta, jedva su dočekali da dr Karadžić bude tamo i da se nad njim iživljavaju.

Iako je broj osoba s kojima može da razgovara telefonom bitno redukovan, pretpostavljam da imate saznanja o tome u kakvim uslovima dr Karadžić služi doživotnu kaznu!?
Mislim da nas je u početku bilo 11 na listi odobrenoj za telefonske kontakte. Bili su tu svi članovi njegove porodice, advokat Robinson, ja i još nekoliko prijatelja u Republici Srpskoj i Srbiji. Međutim, nakon što su se u nekim listovima pojavili komentari njegovih političkih stavova i geopolitičkih analiza aktuelnih događanja koji izlaze iz opšte prihvaćenih klišea britanskih vlasti, dr Karadžić je sankcionisan pod izgovorom prekršaja zatvorskih pravila i ukinuti su mu svi razgovori. Ta zabrana traje već tri meseca. Inače, telefonski razgovori nisu besplatni, plaćaju se sa kartice ili računa koji se nalazi u zatvoru, a na koji mogu da se pošalju donacije. U poslednje vreme ta kartica je blokirana, tako da ne može da telefonira, ali ni da kupi lekove, hranu, pa čak ni papir i olovku da piše. Radi se o ozbiljnoj diskriminaciji dr Karadžića koja traje već pola godine i intenzivirana je u poslednja tri meseca.

Karadžić pisao Putinu Karadžić je pisao i Putinu i predsednicima drugih zemalja, stalnim članicama SB UN. Rusija i Kina su se tim povodom u UN oštro usprotivile neprincipijelnim primenama pravnih standarda u radu Haškog tribunala, ne samo u slučaju dr Karadžića nego uopšte. Centar za obnovu međunarodnog prava, čiji sam predsednik i jedan od osnivača, a osnovali su ga advokati koji su nastupali pred Haškim tribunalom, uz pomoć jednog broja uglednih profesora, tužilaca, sudija i pravnih stručnjaka i javnih ličnosti, održao je konferenciju upravo na temu položaja lica lišenih slobode pred MKS za bivšu Jugoslaviju. Zaključke smo poslali i državi Srbiji, i svim stalnim i „ad hok“ članicama SB.

Da li je advokatski tim preduzimao nešto povodom tih „neprincipijelnih“ sankcija svom branjeniku?
U početku smo oko pola godine ćutali i trpeli to sve, ubeđujući i dr Karadžića da ne treba da obaveštavamo javnost, sve pokušavajući da dokažemo zatvorskim vlastima da nisu u pravu i da moraju da mu obezbede uslove dostojne čoveka. Jer iako je lišen slobode, on ima zagarantovana prava. Jedina osoba koja ga je posetila u decembru prošle godine je pravoslavni sveštenik u Velikoj Britaniji. On se tek posle dva meseca, uz silne peripetije i uz pomoć svog anglikanskog kolege, izborio da dođe do dr Karadžića kako bi ga ispovedio i pričestio, što je deo njegovog verskog prava i ne može se uskratiti osuđenim licima. Naprotiv! Međutim, njemu je i to uskraćeno, jer sveštenika su na ulazu pretresli „do gole kože“ i oduzeli mu sve relikvije neophodne za ispovest i pričešće, pa čak i krst. Ostalo im je, jedino, da razgovaraju sat, što je dr Karadžiću takođe značilo jer porodica može da dođe jednom mesečno na dva sata. Pri tome im treba viza, pa da putuju četiri dana tamo i nazad da bi bili s njim dva sata. A u Haškom tribunalu posete su bile svakoga dana u kome nije bilo suđenja od 10 do 16 časova. Dakle, tri meseca dr Karadžić nije mogao nikome da se javi, nismo znali ni da li je živ, onda su mu dozvolili da se mejlom javi porodici i posle telefonom supruzi i meni. To je bilo pre oko dve nedelje, i otad ponovo ni glasa. To je bruka engleskog pravosuđa, zemlje koja sebe smatra kolevkom civilizacije i demokratije. I jedna vrsta potpunog neznanja i ignorisanja prava, međunarodne zajednice, UN. Bahatost Engleza ide dotle da oni smatraju da je Ujedinjeno Kraljevstvo važnije od Ujedinjenih nacija. I otud potiče čitav nesporazum između dr Karadžića i zatvorskih vlasti.

S obzirom na to da je čak i nemačka štampa upozoravala na opasnost po dr Karadžića u engleskom zatvoru, da li su institucije Republike Srbije zauzele stav tim povodom, i kakav?
Nažalost, nisu. Bilo je pojedinačnih pokušaja, kao što je izlaganje bivše ministarke pravde u UN kada je iznela predlog u vezi sa izdržavanjem kazne haških osuđenika u Srbiji, pokušaj predsednika države i bivšeg ministra spoljnih poslova da nešto učine. Međutim, izostala je organizovana aktivnost u tom pravcu. Mi, recimo, imamo ambasadora u Ujedinjenom Kraljevstvu koja ništa ne preduzima, kao ni ambasador BiH. Situacija je sada nešto promenjena u odnosu na prethodnu, jer postoji volja, ali izostaje delovanje. Ranije, nažalost, nije postojalo ni jedno ni drugo.

Sila Boga ne moli Svaka država pored Krivičnog zakona ima i Zakon o izvršenju krivičnih sankcija u okviru kojeg su predviđeni određeni zatvorski režimi. Ali postoje međunarodna pravila i međunarodna konvencija koja štiti prava lica lišenih slobode. U okviru te konvencije su i Mandelina pravila koja predviđaju da se lica lišena slobode mogu dati na izdržavanje kazne u zemlje koje su najbliže njihovom prethodnom staništu. Velika Britanija za ta pravila ne mari, iako je tu istu konvenciju koju su donele UN usvojila i EU, čija je ona članica bila i sporazum potpisala sa još 16 zemalja EU u paketu. Posle izlaska iz EU Velika Britanija taj sporazum nije obnovila i zato kažem da je dr Karadžić tamo zarobljenik, a ne zatvorenik.

Da li je takva situacija iznudila reakciju srpskih intelektualaca da se apelom obrate Ujedinjenim nacijama i izbore za zaštitu osnovnih ljudskih prava dr Radovana Karadžića?
Posle ovih poslednjih nesporazuma između dr Karadžića i zatvorskih vlasti i njegovog odbijanja da poštuje nezakonite zahteve zatvorskih vlasti, došlo je do daljeg urušavanja njegovih zatvorskih prava, do te mere da je on zahtevao da obavestimo svetsku javnost i sve nadležne, jer preostalo je još jedino da ga ubiju. Taj njegov vapaj isprovocirao je reakciju oko 130 srpskih intelektualaca koji su za nekoliko dana reagovali i napisali apel koji je upućen i Antoniju Guterešu, generalnom sekretaru UN, zatim preko ambasada predsednicima tridesetak zemalja, a onda su se zainteresovali i ruski, francuski i italijanski mediji. Kao reakcija na to, porodici Radovana Karadžića i odbrani stiglo je prvo pismo zatvorskih vlasti, preciznije, njegovoj sestri Mirjani koja je pisala upravniku zatvora. U pismu kažu da problemi nastaju usled činjenice da Radovan Karadžić ne poštuje zatvorska pravila, a mora da bude isti kao i svi zatvorenici. Ali to je pogrešan stav zatvorskih vlasti, s obzirom na to da dr Karadžić nije zatvorenik UK nego zatvorenik UN. On samo izdržava kaznu zatvora u Velikoj Britaniji i podređen je određenom broju pravila tih zatvorskih vlasti, ali ta pravila su ispod, dakle niža, u odnosu na pravila UN, u odnosu na obaveze, pravila i standarde koje su oni preuzeli potpisivanjem sporazuma sa UN za preuzimanje lica osuđenih pred MKS (Mehanizam krivičnih sudova) na odsluženje kazne. Prema tome, oni to ne žele da učine. Tvrdim da zatvor na ostrvu Vajt u startu nije imao normalne uslove kojima bi ispunio svoje obaveze prema dr Karadžiću. Time je Velika Britanija na neki način prevarila UN da će ispuniti standarde i uslove koje su obećale zatvorske vlasti, a nisu ih ispunile. I još gore od toga, ignorišu ih. I dr Radovana Karadžića smatraju zarobljenikom Velike Britanije. Ne znam hoće li apel uticati na zatvorske vlasti, ali uputili smo ga i predsednici MKS, jer svi koji su bili uključeni u ovu pogrešnu odluku su ozbiljni srbomrsci.

Ukoliko se UN ogluše na apel srpskih intelektualaca, postoji li još neki međunarodni mehanizam kome bi se moglo obratiti, ili je to onda kraj međunarodnog prava, a time i pravde?
Da li je međunarodno pravo mrtvo ili je zgaženo već je filozofsko pitanje! Zapad u poslednjih 30 godina, od uspostavljanja unipolarnosti sveta, od rušenja Berlinskog zida, od pojave neoliberalnog globalizma gazi međunarodno pravo, jer njemu međunarodno pravo smeta. Pravo je fenomen na međunarodnom nivou koji štiti slabijeg od jačeg, to je fenomen uređenja odnosa između država i faktički brana onima koji nemaju silu. A oni koji imaju silu i nameravaju da je primene, njima pravo smeta i oni ga gaze već 30 godina. I sad kad se pojavio ovaj problem između Rusije i Ukrajine, oni su se setili međunarodnog prava. Prvi put posle 30 godina. Postoji, dakle, nedoslednost u primeni prava, i to što oni zovu Novi svetski poredak zapravo je neoliberalni globalistički poredak koji je u poslednjih desetak godina u sukobu sa jakim suverenističkim pokretom u svetu. I sad se faktički čitava ideologija planete svodi na dve ravni i liniju sukoba, a to je sukob neoliberalnog globalizma i ruskog suverenizma u ratu u Ukrajini. Isti ti sukobi postoje i unutar Evrope, pa i same Amerike, i videćemo ih na izborima u SAD. Ceo svet se podelio na globaliste koji pokušavaju da očuvaju svoju dominaciju, i suvereniste koji bi da u mirnim uslovima vaspostave međunarodno pravo i međunarodni pravni poredak koji bi bio alternativa svetskom ratu. Znači, ili će se uspostaviti vladavina prava, ili ćemo potonuti u svetski sukob koji može da bude kraj civilizacije.

[/restrict]