АДВОКАТ ГОРАН ПЕТРОНИЈЕВИЋ – Караџић је енглески заробљеник

Имајући у виду да је одлука о премештању др Радована Караџића из затвора Хашког трибунала на издржавање доживотне казне у затвор на енглеском острву Вајт исхитрена и једнострана, српски интелектуалци су, увидевши изостанак било какве интервенције српске државе, изразили сумњу да ће др Радован Караџић бити изложен озбиљној и непосредној опасности по своју безбедност и живот. И затражили да се одлука о премештању др Радована Караџића у Велику Британију хитно и неодложно поништи, и донесе нова којом би му било обезбеђено премештање у затвор најближи месту његовог пребивалишта, у коме би имао третман с пуним уважавањем међународно признатих људских права и слобода, те редован и ефикасан надзор од стране надлежних међународних тела.
О тренутном статусу др Радована Караџића у енглеском затвору и могућим реакцијама на апел српских интелектуалаца разговарали смо с његовим адвокатом Гораном Петронијевићем, председником Центра за обнову међународног права.

На чему се заснива оцена Питера Робинсона, америчког адвоката др Радована Караџића, да је одлука о његовом премештању из Хага у енглески затвор на острву Вајт једнака смртној казни?

Та оцена заснива се на нашим претпоставкама и сумњама о ономе што др Радовану Караџићу може да се догоди током издржавања доживотне затворске казне у Великој Британији, а које се неколико месеци уназад показују сасвим реалнима. Имали смо на уму чињеницу да је Велика Британија вековни непријатељ Срба, као и да у Великој Британији највећи број затворских притвореника потиче из блискоисточних арапских и муслиманских земаља, што је за др Караџића велика потенцијална опасност због одијума који је према њему створен у светским медијима са циљем да муслиманском свету бивши председник Републике Српске буде означен као непријатељ. Јасно је да је таква порука медијски спин који сада није једноставно зауставити, и да је као таква претпоставка да може да дође до нарушавања физичког интегритета др Караџића, односно до напада на њега, и на крају убиства. Ми смо, нажалост, у Великој Британији већ имали искуство са Радиславом Крстићем, инвалидом без једне ноге на издржавању казне. Њега су муслимански затвореници некаквим оштрим предметима толико исекли да би сигурно искрварио да случајно није неко наишао и спасао га. После тога Крстић је враћен у Хашки трибунал, али је веома брзо преминуо од последица напада.

[restrict]

Имате ли сазнања о томе како се догодило да баш Велика Британија пружи „гостопримство“ др Караџићу за издржавање доживотне затворске казне?
О томе може само да се нагађа, али има једна врло интересантна ствар. То је чињеница да је процедура пребацивања притвореника, односно лица осуђених пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију у Хашком трибуналу на издржавање казни у земље које су склопиле споразум са Уједињеним нацијама (УН), односно са Међународним кривичним судом за бившу Југославију, односно сада са Механизом, а која подразумева прихват тих лица на издржавање казне, потпуно тајна. Дакле, никад се не зна где ће неко бити док се не изврши трансфер, а оног тренутку када притвореник буде смештен у нови затвор и потпуно безбедан, о месту његовог боравка бивају обавештени адвокати, породица и укупна јавност. Овако утврђена процедура није примењена у случају др Караџића, јер готово месец дана пре његовог премештања на енглеско острво Вајт тадашњи министар спољних послова Велике Британије Доминик Раб, који је иначе у неком свом претходном мандату био један од помоћника тужилаца у Хашком трибуналу, информацију о месту на коме ће др Караџић служити доживотну робију објавио је на свом твитер налогу. Да је то урадио неко од тужилаца или адвоката, били би подвргнути кривичном поступку због непоштовања суда, за шта је запрећена казна до седам година затвора и сто хиљада евра. Међутим, министар спољних послова Велике Британије није санкционисан. А дрску одлуку да насупрот изричитој тајности пусти информацију у етар учинио је баш на велики муслимански празник. Наиме, одмах пошто је муслиманима Велике Британије честитао, што је врста политичке културе и није ништа спорно, Раб је изговорио да ће Радован Караџић служити казну на острву Вајт. Другим речима – срећан вам празник, ево вам Радован Караџић! Сад је, ваљда, сасвим јасно шта је адвокат Робинсон мислио кад је рекао да је Караџићево испоручивање Енглезима равно смртној казни.

Глобализам је „рак“ који се храни кризама

Глобалисти не само да су рушили и газили међународно право него су вршили сукцесију тог међународног права успостављањем својих правила. Суспензија права уз помоћ силе је модел којим је глобализам и довео до стања општег колапса међународног права. Надам се да ће до краја доћи до васпостављања међународног права, јер глобализам расте у кризама и ратовима а пада у миру. И зато непрестано изазива кризе, пандемије, ратове, наранџасте револуције. Глобализам је „тумор“ коме је криза енергија за његово напредовање. С друге стране, суверенизам функционише на нивоу и уз поштовање међународног права.

Срећом, то се није догодило, али је јасно да између др Караџића и затворских власти које су успеле физички да га обезбеде постоје извесни неспоразуми. О чему се ради?
Као што рекосте, срећом је досад избегнута могућност да се догоди нешто трагично. Међутим, физичко обезбеђење др Караџића опет је учињено на његову штету, јер значи и додатни одређени степен његове изолације. И онда су опет уследили одређени неспоразуми, све до пре последњих шест месеци када су над њим почели да се спроводе нескривену психофизичку тортуру! Значи – вређање, понижавање, омаловажавање итд. Чак до физичких насртаја на др Караџића због његовог одбијања да извршава неке налоге који су супротни и затворским правилима и свим међународним конвенцијама које подразумевају одређено понашање према лицима лишеним слободе.
Постоје ли битне разлике у казненом режиму између затвора у Хагу и затвора у Великој Британији, и ако постоје, у чему се огледају?
Казнени режим се огледа у две паралелне ствари, смештајним условима и режиму издржавања. Правило је да земља која аплицира и склопи споразум са УН да врши прихват лица која су осуђена пред судом УН, а Хашки трибунал је суд УН, а не суд ЕУ, ни Велике Британије ни било кога другог, има обавезу да прихвати следеће, елементарне услове. Смештајни услови у затвору у коме прихватају лица не смеју да буду лошији од смештајних услова које је притвореник имао у Хашком трибуналу. Даље, режим издржавања казне је редовно блажи у односу на притворски режим. Дакле, по међународним стандардима, може се очекивати да лице које одлази на издржавање казне из притвора Хашког трибунала има исте или боље смештајне услове, али свакако блажи затворски режим, због тога што се он сада налази на издржавању казне и није у притвору, где су услови увек тежи и строжи. То се, нажалост, није догодило, и то је линија неспоразума између др Караџића и затворских власти које не могу да схвате да Радован Караџић није затвореник Уједињеног Краљевства него Уједињених нација. Они морају Радовану Караџићу да обезбеде услове прописане међународним конвенцијама за лица лишена слободе пред судом УН које се тим конвенцијама захтевају. Друга могућност је да га пошаљу у неку другу земљу на издржавање казне или да га врате у Хашки трибунал.

Рат у Украјини пресудна вододелница

У свету нема напретка ни бољитка док се не оконча сукоб у Украјини. Запад се зато и упиње да Украјина не изгуби, а Украјина је изгубила још 2005, па 2014. године. Украјина је изгубила онога тренутка када је прихватила превару неолибералног глобалистичког Запада да игра ту игру коју игра. И сад за то и Украјина и Русија плаћају веома високу цену. Бојим се да без праведног разрешења тога сукоба, а то увек мора да буде мир, нема ни коначног решења на светском нивоу. Али и без војне победе суверенизма над глобализмом бојим се да све ово води у ужасну катастрофу.

Шта нам поручује министар спољних послова Велике Британије када каже „треба да будемо поносни на чињеницу да је, од подршке његовом хапшењу, до одласка у ћелију, Велика Британија током претходних 30 година учествовала у потрази за правдом“?
Поручује нам са колико предрасуда су Енглези прихватили др Караџића на издржавање казне. Они у рату у Босни нису били неутрални, него су били на страни противника Срба. И након тога су радили на хватању др Караџића, што значи да су стално били, као што су и сада, његови и непријатељи свих Срба. Према томе, није тешко закључити да он није на издржавању казне него је у заробљеништву. Енглези, или бар део њиховог естаблишмента, једва су дочекали да др Караџић буде тамо и да се над њим иживљавају.

Иако је број особа с којима може да разговара телефоном битно редукован, претпостављам да имате сазнања о томе у каквим условима др Караџић служи доживотну казну!?
Мислим да нас је у почетку било 11 на листи одобреној за телефонске контакте. Били су ту сви чланови његове породице, адвокат Робинсон, ја и још неколико пријатеља у Републици Српској и Србији. Међутим, након што су се у неким листовима појавили коментари његових политичких ставова и геополитичких анализа актуелних догађања који излазе из опште прихваћених клишеа британских власти, др Караџић је санкционисан под изговором прекршаја затворских правила и укинути су му сви разговори. Та забрана траје већ три месеца. Иначе, телефонски разговори нису бесплатни, плаћају се са картице или рачуна који се налази у затвору, а на који могу да се пошаљу донације. У последње време та картица је блокирана, тако да не може да телефонира, али ни да купи лекове, храну, па чак ни папир и оловку да пише. Ради се о озбиљној дискриминацији др Караџића која траје већ пола године и интензивирана је у последња три месеца.

Караџић писао Путину

Караџић је писао и Путину и председницима других земаља, сталним чланицама СБ УН. Русија и Кина су се тим поводом у УН оштро успротивиле непринципијелним применама правних стандарда у раду Хашког трибунала, не само у случају др Караџића него уопште. Центар за обнову међународног права, чији сам председник и један од оснивача, а основали су га адвокати који су наступали пред Хашким трибуналом, уз помоћ једног броја угледних професора, тужилаца, судија и правних стручњака и јавних личности, одржао је конференцију управо на тему положаја лица лишених слободе пред МКС за бившу Југославију. Закључке смо послали и држави Србији, и свим сталним и „ад хок“ чланицама СБ.

Да ли је адвокатски тим предузимао нешто поводом тих „непринципијелних“ санкција свом брањенику?
У почетку смо око пола године ћутали и трпели то све, убеђујући и др Караџића да не треба да обавештавамо јавност, све покушавајући да докажемо затворским властима да нису у праву и да морају да му обезбеде услове достојне човека. Јер иако је лишен слободе, он има загарантована права. Једина особа која га је посетила у децембру прошле године је православни свештеник у Великој Британији. Он се тек после два месеца, уз силне перипетије и уз помоћ свог англиканског колеге, изборио да дође до др Караџића како би га исповедио и причестио, што је део његовог верског права и не може се ускратити осуђеним лицима. Напротив! Међутим, њему је и то ускраћено, јер свештеника су на улазу претресли „до голе коже“ и одузели му све реликвије неопходне за исповест и причешће, па чак и крст. Остало им је, једино, да разговарају сат, што је др Караџићу такође значило јер породица може да дође једном месечно на два сата. При томе им треба виза, па да путују четири дана тамо и назад да би били с њим два сата. А у Хашком трибуналу посете су биле свакога дана у коме није било суђења од 10 до 16 часова. Дакле, три месеца др Караџић није могао никоме да се јави, нисмо знали ни да ли је жив, онда су му дозволили да се мејлом јави породици и после телефоном супрузи и мени. То је било пре око две недеље, и отад поново ни гласа. То је брука енглеског правосуђа, земље која себе сматра колевком цивилизације и демократије. И једна врста потпуног незнања и игнорисања права, међународне заједнице, УН. Бахатост Енглеза иде дотле да они сматрају да је Уједињено Краљевство важније од Уједињених нација. И отуд потиче читав неспоразум између др Караџића и затворских власти.

С обзиром на то да је чак и немачка штампа упозоравала на опасност по др Караџића у енглеском затвору, да ли су институције Републике Србије заузеле став тим поводом, и какав?
Нажалост, нису. Било је појединачних покушаја, као што је излагање бивше министарке правде у УН када је изнела предлог у вези са издржавањем казне хашких осуђеника у Србији, покушај председника државе и бившег министра спољних послова да нешто учине. Међутим, изостала је организована активност у том правцу. Ми, рецимо, имамо амбасадора у Уједињеном Краљевству која ништа не предузима, као ни амбасадор БиХ. Ситуација је сада нешто промењена у односу на претходну, јер постоји воља, али изостаје деловање. Раније, нажалост, није постојало ни једно ни друго.

Сила Бога не моли

Свака држава поред Кривичног закона има и Закон о извршењу кривичних санкција у оквиру којег су предвиђени одређени затворски режими. Али постоје међународна правила и међународна конвенција која штити права лица лишених слободе. У оквиру те конвенције су и Манделина правила која предвиђају да се лица лишена слободе могу дати на издржавање казне у земље које су најближе њиховом претходном станишту. Велика Британија за та правила не мари, иако је ту исту конвенцију коју су донеле УН усвојила и ЕУ, чија је она чланица била и споразум потписала са још 16 земаља ЕУ у пакету. После изласка из ЕУ Велика Британија тај споразум није обновила и зато кажем да је др Караџић тамо заробљеник, а не затвореник.

Да ли је таква ситуација изнудила реакцију српских интелектуалаца да се апелом обрате Уједињеним нацијама и изборе за заштиту основних људских права др Радована Караџића?
После ових последњих неспоразума између др Караџића и затворских власти и његовог одбијања да поштује незаконите захтеве затворских власти, дошло је до даљег урушавања његових затворских права, до те мере да је он захтевао да обавестимо светску јавност и све надлежне, јер преостало је још једино да га убију. Тај његов вапај испровоцирао је реакцију око 130 српских интелектуалаца који су за неколико дана реаговали и написали апел који је упућен и Антонију Гутерешу, генералном секретару УН, затим преко амбасада председницима тридесетак земаља, а онда су се заинтересовали и руски, француски и италијански медији. Као реакција на то, породици Радована Караџића и одбрани стигло је прво писмо затворских власти, прецизније, његовој сестри Мирјани која је писала управнику затвора. У писму кажу да проблеми настају услед чињенице да Радован Караџић не поштује затворска правила, а мора да буде исти као и сви затвореници. Али то је погрешан став затворских власти, с обзиром на то да др Караџић није затвореник УК него затвореник УН. Он само издржава казну затвора у Великој Британији и подређен је одређеном броју правила тих затворских власти, али та правила су испод, дакле нижа, у односу на правила УН, у односу на обавезе, правила и стандарде које су они преузели потписивањем споразума са УН за преузимање лица осуђених пред МКС (Механизам кривичних судова) на одслужење казне. Према томе, они то не желе да учине. Тврдим да затвор на острву Вајт у старту није имао нормалне услове којима би испунио своје обавезе према др Караџићу. Тиме је Велика Британија на неки начин преварила УН да ће испунити стандарде и услове које су обећале затворске власти, а нису их испуниле. И још горе од тога, игноришу их. И др Радована Караџића сматрају заробљеником Велике Британије. Не знам хоће ли апел утицати на затворске власти, али упутили смо га и председници МКС, јер сви који су били укључени у ову погрешну одлуку су озбиљни србомрсци.

Уколико се УН оглуше на апел српских интелектуалаца, постоји ли још неки међународни механизам коме би се могло обратити, или је то онда крај међународног права, а тиме и правде?
Да ли је међународно право мртво или је згажено већ је филозофско питање! Запад у последњих 30 година, од успостављања униполарности света, од рушења Берлинског зида, од појаве неолибералног глобализма гази међународно право, јер њему међународно право смета. Право је феномен на међународном нивоу који штити слабијег од јачег, то је феномен уређења односа између држава и фактички брана онима који немају силу. А они који имају силу и намеравају да је примене, њима право смета и они га газе већ 30 година. И сад кад се појавио овај проблем између Русије и Украјине, они су се сетили међународног права. Први пут после 30 година. Постоји, дакле, недоследност у примени права, и то што они зову Нови светски поредак заправо је неолиберални глобалистички поредак који је у последњих десетак година у сукобу са јаким суверенистичким покретом у свету. И сад се фактички читава идеологија планете своди на две равни и линију сукоба, а то је сукоб неолибералног глобализма и руског суверенизма у рату у Украјини. Исти ти сукоби постоје и унутар Европе, па и саме Америке, и видећемо их на изборима у САД. Цео свет се поделио на глобалисте који покушавају да очувају своју доминацију, и суверенисте који би да у мирним условима васпоставе међународно право и међународни правни поредак који би био алтернатива светском рату. Значи, или ће се успоставити владавина права, или ћемо потонути у светски сукоб који може да буде крај цивилизације.

[/restrict]

Један коментар

  1. Tоплица

    Био је распад Југославије – онда кад та земља свему Западу више није била потребна, како нам то лепо рече бриљантна Н. Нарочницка. И у крви се уверисмо како на делове те земље гледају коловође, белосветске мутиводе Британци. И ми се сплотисмо и одупирасмо према сопственим могућностима, те понешто и изборисмо. Али како немамо укорењену елиту ни традицију послушности, у миру се запустисмо на начин, Британцима свакако добро познат. Па можемо ли сад кад су угрожени наши славни вођи и наше достојанство, да се тргнемо, померимо ? Да ли можемо да се бар сакупимо испред Енглеске амбасаде и звиждимо, кад је већ овим властима све потаман ? Срамота !!!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *