ПОНИЗНА ПРАЗНИНА

ТОТАЛИТАРИЗАМ НА ЗАПАДНИ НАЧИН

 

Европа данас обмањује саму себе. Овај рат, који, у име морала наводно, Запад води у Украјини заправо је образина испод које се скрива предаторска жеља за универзалном хегемонијом. Проблем за Запад је што то више не занима шест милијарди преосталих становника планете. Запад више не влада светом, иако још одбија да то призна, и то је управо принуђен да открива на тежи и болнији начин

Лени Фон Римфештал:
Тријумф воље, Немачка 1935. године
Америчка пропаганда је барем до сада била углавном успешна. Погледајмо, на пример, одијум који је створен око имена Џулијена Асанжа, омраженог у западном свету само зато што је објављивао тајне извештаје послате из америчких амбасада, или садашњи консензус западног јавног мњења око Украјине. Америчка пропаганда „има своје структуре дезинформација, употребе реторике, искривљавања језика, које су веома убедљиве, али су заправо гомила лажи…“, констатује аустралијски новинар Џон Пилџер. „Они имају новац, имају технологију, имају сва средства да се извуку, а то заправо и раде“.
Све у свему: „Сједињене Државе доминирају медијима у западном свету.“ У ову медијску „империју“ – праву правцату „империју лажи“, која постоји напоредо са оном војном и финансијском – уложено је десетине, па и стотине, или чак хиљаде милијарди долара. Осим тога, „све осим једне међу десет највећих медијских компанија налазе се у Северној Америци. Интернет и друштвени медији – Гугл, Твитер, Фејсбук – углавном су у власништву и под контролом Американаца“.
Испод те шарене медијске слике крије се веома депримирајућа истина. Наше време ће сигурно бити упамћено по свом бешчашћу, најпре у новинарству и „медијима масовног информисања“ – који то у ствари нису. „Током мог живота“, каже Пилџер, „Сједињене Државе срушиле су или покушале да свргну преко педесет влада, углавном демократских. Оне су се мешале у демократске изборе у тридесет земаља. Бацале су бомбе на народе у тридесет земаља, већином сиромашних и беспомоћних. Покушале су да убију лидере педесет земаља. Бориле су се за сузбијање ослободилачких покрета у двадесет земаља. Обим и размере овог масакра углавном нису препознати; а исти званичници и даље доминирају англоамеричким политичким животом.“
Дубоки јаз, примећује швајцарски новинар Ги Метан, поткопава цео западни дискурс о вредностима, за које „добро пазимо да никад јасно не дефинишемо“, као што су мир, људска права или климатске промене. „Како, уосталом, тумачити дискурс европских лидера и медија, који немају довољно грубих речи да осуде национализам Србије, Русије, Мађарске, Турске, Кине… шовинизам такозваних екстремно десничарских странака у Француској, Италији, Холандији, Аустрији и другде, као и сепаратизам Каталонаца, република Донбаса или Крима, и који имају све могуће обзире за отцепљење Косова, независност Тајвана, окупацију Голана и колонизацију Западне обале, које међународно право не признаје, и за борбу ултранационалистичких батаљона Украјинаца пуну врлина, коју су УН ипак осудиле у оквиру резолуција против нацизма?“

* Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању *

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.