MALA SIRENA DIŽE VELIKU UZBUNU

Film – pocrnela i „Mala sirena”

Komentari vlasnika još uvek neispranih mozgova, koji jedino još na društvenim mrežama mogu to i da dokažu, a povodom ponosne najave studija „Dizni” njihove igrane verzije crtaća „Mala sirena” u kome je naslovna junakinja dobila crnu boju kože, dokazuju velikim inženjerima novog sveta da su im građevine na veoma lošim temeljima

Čim su se pojavili reklamni spotovi za igranu verziju „Diznijeve“ ekranizacije čuvene danske priče za decu „Mala sirena“, postalo je jasno da taj film, za razliku od dva animirana ostvarenja na istu temu i od strane istog studija koji su realizovani s velikim uspehom krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih, nikako neće biti hvaljen iz istih razloga kao pre. Dok su, dakle, dve pomenute animirane „Male sirene“ poštovale Andersenovu priču, ovaj treći poduhvat njenog ekranizovanja je dobio neophodno farbarsko „osavremenjivanje“, pa je naslovni lik „Male sirene“ Arijel prigodno diktatima novog doba – potamneo! Zanimljivo je da je takva „Diznijeva“ odluka izazvala ozbiljni revolt obožavalaca simpatične sirene koji su, kako se to kaže, zapalili društvene mreže uglavnom negativnim komentarima. Iako se mislilo da je proces obrazovanja raje o pitanju prioriteta društvenih i rasnih načela novog društva završen i da je većina prihvatila sve što joj je naređeno da se prihvati, primenjuje, poštuje i frenetično brani, slučaj „Male sirene“ je pokazao nešto neočekivano. Revolt publike koja je videle „trejler“ za film što treba da uđe u svetsku distribuciju tek u maju iduće godine podstakao je za naš novi vrli svet potpuno neprimerene polemike. I to na neviđeno. Odnosno na viđeno, ali samo u reklamnom trejleru. Retko kada se dešava da neki film izazove javnost iako ga niko nije video.

Mala sirena nije bela

Mada, u ovom slučaju nije ni potrebno da ga bilo ko vidi. Trejler je bio dovoljan. Jer u njemu se jasno vidi da mala sirena nije bela već pomodno „potamnela“. Prefarbavanje svega i svakoga u crno je poslednjih godina toliko uzelo maha da je rezultat često do te mere besmislen i neinteligentan da izaziva podsmeh. Mada i nešto mnogo gore. Kao reakcija na takav poduhvat uvodilaca novih vrednosti neminovno se javlja najblaže rečeno buđenje svesti o sopstvenoj pripadnosti određenoj rasi i kod nekih protivljenje nasilju nad sopstvenom rasom, a što je i predvorje rasizmu. Deluje, zapravo, da se baš i radi na tome. Da se rasizam ovakvom taktikom potpiruje, pa čak i stvara, a ne sanira ili suzbija, a što je, kao, cilj „novog dobrog“. Ako ostanemo samo na pomenutim podsmesima koji i jesu prva reakcija zdravog razuma na agresivno instaliranje novih komandi u njegov sistem, dokaz da ne živimo u slobodnom svetu na kome tako samoljubivo i srčano insistira zapadni sistem vrednosti jeste činjenica da je još jedino na društvenim mrežama moguće plasirati podsmehe i prigodne komentare na budalaštine „novog dobrog“. Kada su videli da je nova mala sirena u istoimenom, sada igranom filmu crnoputa (glumački posao je na toj poziciji delo 22-godišnje tamnopute pevačice i glumice iz Atlante Hali Bejli), krenuli su da apsurdnu odluku velikog studija kritički komentarišu. Ti su njihovi komentari dokaz da na procesu dekompozicije ljudi mora da se radi još napornije i upornije. Da, zapravo, na njihovu nesreću, postoji priličan broj imunih na njihov virus za zombiranje krda.

Primeri

A evo i nekih dokaza iz naše sredine. Duhoviti su napisali i ovo: „Logičan izbor, pošto je Hans Kristijan Andersen bio poreklom iz Senegala!“ Ili: „Barem će Tarzan uvek biti beo!“
A cinično-duhoviti: „Tužno je što su nas tvorci rasizma ubedili da i mi možemo da budemo rasisti, dok nas istovremeno tretiraju kao da smo crnci.“
„Snimite film o Džordžu Vašingtonu, ali da ga igra Denzel Vošington ili Džejmi Foks!“
„Čudo nisu stavili da Mala sirena bude dečak.“
„U Americi je katastrofa ako se beli čovek pretvara da je crnac, ali je savršeno u redu ako se muškarac pretvara da je – žena!“
Mnoštvo iritiranih je pisalo i ovakve komentare: „Ni trejler nisam hteo da pogledam, a kamoli ceo film. Ovo je nasilje gde se bez reda i logike crnci na silu guraju u istorijske i sociološke kontekste gde se nikako nisu mogli naći. Do početka 60-ih prošlog veka nisu smeli u bioskop ili prevoz zajedno s belcima, a kamoli da su mogli da budu vlasnici biznisa ili neki faktor u društvenom uređenju gde ih uporno guraju u mnogim holivudskim filmovima. Ali ako postoji narod gde može da prođe da je Tesla hrvatski znanstvenik, onda mogu da naprave priču o crncu iz Virdžinije koji je u 18. veku bio glavni savetnik Džordža Vašingtona!“
„Ako sirena ima plave oči i crvenu kosu, onda treba da igra glumica koja odgovara opisu. Isto važi i za Supermena kao i za Crnog pantera. Nisam rasista, da se ogradim. Nametanjem ovakvih stvari radi političke korektnosti samo se još više produbljuju osetljive teme poput ove. Nema ništa od tog lažnog podilaženja onima koji nisu beli, jer društvo je u globalu iskvareno. Nažalost…“
A ima i onih koji nastoje da pronađu prave razloge za ovaj naš aktuelni orvelijanski svet menjanja istorije, običaja, kulturnih i svih ostalih dosadašnjih vrednosti upravo u istoriji koja se pred našim očima (i u našim umovima!) menja, poboljšava aktuelnim „vrednostima“ koje onda nisu postojale (a tako bi bilo dobro iz sadašnje perspektive da jesu, pa zašto ih onda ne uvesti retroaktivno!?), a propaganda iz fabrika „industrije zabave“ čini da sve te poruke i naredbe dođu do najšireg kruga ljudi čija se poslušnost i po ovom, kao i mnogim drugim pitanjima, mora izdejstvovati. Evo nekih komentatora koji prepoznaju ovaj proces i njegove posledice: „Nijansa kože nije osnov rasizma. Osnov rasizma je kolonijalizam i rasizam je opravdanje za kolonijalizam.“
„Radim za veliku međunarodnu kompaniju. Ranije sam čuo priče, ali sada sam se i sam uverio da nema većih rasista od crnaca. Iskreno mislim da više mrze belu boju kože nego što kju-kluks-klan mrzi njih. Zato svi oni maštaju o beloj ženi i to im je san snova!!!“
„Prvo, ovim se poručuje da ne postoje priče iz crne kulture koje su vredne pričanja i ekranizacije, već su samo one iz bele kulture vredne pričanja. Dakle bela kultura je bolja, vrednija i isplativija od crne kulture koja prosto nema ništa vredno ekranizacije. Zar nije to poruka koja se ovim šalje? Drugo, crna glumica je uvedena zbog (barem nominalno) zastupljenosti manjina i potrebe da se te iste manjine identifikuju sa likovima. To implicira da čovek može da se identifikuje samo s nekim ko ima istu boju kože kao i on. Pa ako to nije rasizam, zaista ne znam šta je!“
„Uvek imaj u vidu da je 100 miliona ljudi platilo životima današnji Zapad, njegov standard i vrednosti. Da ne pominjem 500 godina pljačkanja neverovatnih razmera, kao i najveći genocid u istoriji čovečanstva!“
„Naravno da je pogrešan izbor glumice. Zna se kakva je priča i ko je mala Arijel i svi decenijama u glavi imaju predstavu o njenom liku i izgledu. Pogrešno je menjati nešto što je odavno uspostavljeno kao takvo. Bolje bi bilo da su izmislili drugu priču s glavnim likom koji bi bila Afroamerikanka ili Afroamerikanac. Čak mislim da je ovo napravljeno upravo sa ciljem da opet probudi neke stare antagonizme. Tako su već uradili s drugim strip junacima, menjaju im seksualna opredeljenja, boju kože i ko zna šta sve. Time samo potpiruju razdore. Bolje bi bilo da smisle nove pozitivne likove i zasluže simpatije, nego da bespotrebno menjaju stare.“
I kao sumirajući predstavnik mnoštva sličnih komentara od onih koji se još ne daju nasilju „demokratskih poboljšavanja“ i ostaju tvrdoglavo dosledni sopstvenom razumu, koji rezultat ovakvih procesa vide na drugačiji način od naređenog: „Meni nije jasno kako te Afroamerikance, da ne kažem crnce, nije sramota što ih tako nasilno promovišu i stavljaju u svaki film ? Mene bi bilo sramota kao belca da toliko forsiraju belce čak i da budu Crni panter i poglavica plemena Zulu samo da nam se neka belačka osećanja ne povrede. Ova rasna raznolikost i LGBT sve više me odbijaju, ne mogu više očima da ih gledam. Mislim da je sve što rade kontradiktorno i suprotno od onoga što žele da postignu. Ako im je cilj da ih ne podnose, uspešno rade na tome.“
Da, šta je cilj? Jer čak i ako socijalni operateri i programeri novih dobrih mozgova zaista delaju na poboljšanju međuljudskih i društvenih odnosa, i to čine isključivo s dobrim namerama, oni to rade tako loše i tako pogrešno da u potpunosti i praktično dokazuju izreku koja tvrdi da je put u pakao popločan dobrim namerama!