Kakvi su efekti izmena Zakona?

Piše Milan Marinović

Na jednostavno pitanje – da li su izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama dale očekivani rezultat, nije lako dati jednostavan odgovor

Efekte izmena nekog zakona nemoguće je oceniti za samo sedam meseci i nešto dana koliko je proteklo od 17. februara ove godine kada je počela primena izmenjenog Zakona o slobodnom pristupu informacijama. Za objektivnu procenu efekata izmena zakona neophodno je da protekne najmanje godinu do godinu i po. To znači da ću na navedeno pitanje moći da dam zadovoljavajući odgovor kada budemo obeležavali sledeći Međunarodni dan prava javnosti da zna – 28. septembra 2023. godine.
Ipak, pojedini pozitivni efekti izmena zakona već se primećuju u značajnoj meri. Najvidljiviji od njih povezan je sa primenom proširenih ovlašćenja poverenika. Prvo, poverenik je počeo da primenjuje ovlašćenje da odgovorna lica u organima vlasti koji uopšte nisu, u zakonom propisanom roku, udostojili tražioca bilo kakvog odgovora na zahtev za slobodan pristup nekoj informaciji (tzv. ćutanje uprave), kažnjava putem izdavanja prekršajnog naloga novčanom kaznom u iznosu od 30.000 dinara. Po jednom delu izdatih prekršajnih naloga kazne su već plaćene tako da se, na opisani način, poverenik svrstao u red punilaca budžeta.
Drugo, poverenik je počeo i da primenjuje ovlašćenje da protiv odgovornih lica u organima vlasti podnosi, nadležnom prekršajnom sudu, zahtev za pokretanje prekršajnog postupka kada, postupajući po žalbi tražioca informacije, utvrdi da je došlo do izvršenja nekog od prekršaja propisanih u Zakonu. Nekoliko takvih zahteva već je podneto nadležnim prekršajnim sudovima.
Nažalost, verovatno najznačajnija izmena zakona još nije zaživela u dovoljnoj meri. Mislim na izmenu koja se tiče novog načina objavljivanja i sadržine informatora o radu organa vlasti. Naime, izmenama zakona propisano je da mnogo veći broj organa vlasti nego do sada (14–15 hiljada naspram dosadašnjih 3.700) ima obavezu da objavi informator o svom radu. Takođe, značajno je promenjena obavezna sadržina informatora tako da sada, umesto pređašnjih devet, sadrži čak 24 rubrike sa podacima koje je neophodno popuniti. Po svojoj važnosti naročito se izdvajaju podaci o planiranim i sprovedenim javnim nabavkama i o isplaćenim platama i drugim davanjima iz budžeta.
I još jedna izmena će doprineti efikasnijem ostvarenju uloge informatora o radu, kao skupa podataka o nekom organu vlasti, i ona se sastoji u tome da se sada informatori o radu svih organa vlasti izrađuju i objavljuju na jednoj jedinstvenoj platformi koja se zove „Jedinstveni informacioni sistem informatora“ koja se nalazi na sajtu poverenika i koju vodi i održava poverenik. Tako se izbegava različitost informatora raznih organa vlasti koja je do sada bila prilično izražena u praksi, što je u velikoj meri otežavalo tražiocima informacija da se snalaze u pretraživanju tih informatora. Sada se svi informatori izrađuju na jedan isti način i mnogo lakše su pretraživi pa i međusobno uporedivi.
Zakonski rok da organi vlasti koji imaju tu obavezu na opisani način objave informator o svom radu ističe 16. novembra ove godine. Nažalost, kako sada stoje stvari, procenjujem da veliki broj organa neće ispuniti ovu svoju obavezu u zadatom roku, s obzirom na to da se do dana pisanja ovog teksta tek nešto oko 450 organa vlasti registrovalo za ispunjenje ove obaveze, a da je informatore objavilo svega njih tridesetak. Ukoliko u zadatom roku organi vlasti ne ispune ovu svoju obavezu, poverenik će početi da protiv rukovodilaca tih organa podnosi nadležnom prekršajnom sudu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka zbog prekršaja za koji je propisana novčana kazna od 20.000 do 100.000 dinara. Ipak, nadam se da će nadležni u organima vlasti na vreme shvatiti značaj koji objavljivanje informatora ima ne samo za građane već i za same te organe vlasti i ispuniti obavezu i objaviti informatore te da neće ni biti potrebe za intervencijom poverenika.

Autor je poverenik za
informacije od javnog
značaja i zaštitu
podataka o ličnosti