Какви су ефекти измена Закона?

Пише Милан Мариновић

На једноставно питање – да ли су измене Закона о слободном приступу информацијама дале очекивани резултат, није лако дати једноставан одговор

Ефекте измена неког закона немогуће је оценити за само седам месеци и нешто дана колико је протекло од 17. фебруара ове године када је почела примена измењеног Закона о слободном приступу информацијама. За објективну процену ефеката измена закона неопходно је да протекне најмање годину до годину и по. То значи да ћу на наведено питање моћи да дам задовољавајући одговор када будемо обележавали следећи Међународни дан права јавности да зна – 28. септембра 2023. године.
Ипак, поједини позитивни ефекти измена закона већ се примећују у значајној мери. Највидљивији од њих повезан је са применом проширених овлашћења повереника. Прво, повереник је почео да примењује овлашћење да одговорна лица у органима власти који уопште нису, у законом прописаном року, удостојили тражиоца било каквог одговора на захтев за слободан приступ некој информацији (тзв. ћутање управе), кажњава путем издавања прекршајног налога новчаном казном у износу од 30.000 динара. По једном делу издатих прекршајних налога казне су већ плаћене тако да се, на описани начин, повереник сврстао у ред пунилаца буџета.
Друго, повереник је почео и да примењује овлашћење да против одговорних лица у органима власти подноси, надлежном прекршајном суду, захтев за покретање прекршајног поступка када, поступајући по жалби тражиоца информације, утврди да је дошло до извршења неког од прекршаја прописаних у Закону. Неколико таквих захтева већ је поднето надлежним прекршајним судовима.
Нажалост, вероватно најзначајнија измена закона још није заживела у довољној мери. Мислим на измену која се тиче новог начина објављивања и садржине информатора о раду органа власти. Наиме, изменама закона прописано је да много већи број органа власти него до сада (14–15 хиљада наспрам досадашњих 3.700) има обавезу да објави информатор о свом раду. Такође, значајно је промењена обавезна садржина информатора тако да сада, уместо пређашњих девет, садржи чак 24 рубрике са подацима које је неопходно попунити. По својој важности нарочито се издвајају подаци о планираним и спроведеним јавним набавкама и о исплаћеним платама и другим давањима из буџета.
И још једна измена ће допринети ефикаснијем остварењу улоге информатора о раду, као скупа података о неком органу власти, и она се састоји у томе да се сада информатори о раду свих органа власти израђују и објављују на једној јединственој платформи која се зове „Јединствени информациони систем информатора“ која се налази на сајту повереника и коју води и одржава повереник. Тако се избегава различитост информатора разних органа власти која је до сада била прилично изражена у пракси, што је у великој мери отежавало тражиоцима информација да се сналазе у претраживању тих информатора. Сада се сви информатори израђују на један исти начин и много лакше су претраживи па и међусобно упоредиви.
Законски рок да органи власти који имају ту обавезу на описани начин објаве информатор о свом раду истиче 16. новембра ове године. Нажалост, како сада стоје ствари, процењујем да велики број органа неће испунити ову своју обавезу у задатом року, с обзиром на то да се до дана писања овог текста тек нешто око 450 органа власти регистровало за испуњење ове обавезе, а да је информаторе објавило свега њих тридесетак. Уколико у задатом року органи власти не испуне ову своју обавезу, повереник ће почети да против руководилаца тих органа подноси надлежном прекршајном суду захтев за покретање прекршајног поступка због прекршаја за који је прописана новчана казна од 20.000 до 100.000 динара. Ипак, надам се да ће надлежни у органима власти на време схватити значај који објављивање информатора има не само за грађане већ и за саме те органе власти и испунити обавезу и објавити информаторе те да неће ни бити потребе за интервенцијом повереника.

Аутор је повереник за
информације од јавног
значаја и заштиту
података о личности