Jednostavno – vole Rusiju

NAD KNJIGOM „A VI TAKO VOLITE DOSTOJEVSKOG“ (IZDANJE NID NOVOSTI)

Ovde prikazan način razmišljanja ruskih intelektualaca nikako nije zvaničan niti visokopozicioniran u prestoničkim kulturnim strukturama. To će se, na sreću, valjda, promeniti, ali svakako je činjenica da ovi sjajni tekstovi tvore novi duh prelomnog vremena

Decenijama sam slušao brojne starije rođake i očeve prijatelje kako izgovaraju slične rečenice u stilu ne volim ja Rusiju zbog režima nego zbog književnosti, muzike, ruske duše i Dostojevskog. Valjda je to bio stečen refleks iz doba Informbiroa. Pogotovo zbog toga što se skoro niko od njih nije odlikovao nekim velikim čitalačkim i muzičkim sklonostima. Jednostavno – voleli su Rusiju. Bilo je to, bolno ali čestito, dovijanje pomenutih generacija kako da odvoje, ili čak suprotstave rusku kulturu ruskoj državi da bi izbegli da otvoreno priznaju svoju veliku i neupitnu ljubav.
Zapad je pokušavao da svoju otvorenu viševekovnu mržnju prema Rusiji – carskoj, boljševičkoj, putinovskoj – prikrije izvlačeći iz nje ogromne materijalne dobiti. Širena je bestidna propagandna priča kako se NATO na Ukrajinu agresivno vojno ne širi nego brine o univerzalnoj bezbednosti i miru u svetu. Ne bore se protiv Rusije i ruskog naroda nego protiv Putinovog nedemokratskog režima koji ugrožava demokratski uređenu Ukrajinu, kojom, inače, vladaju banalni i brutalni i javno deklarisani nacisti i fašisti iz liberalnog šinjela.
I da skratimo: onda su sve maske pale i Zapad se prepustio totalnoj raspomamljenoj rusofobiji. Sopstveni „otkaz kulture“ skladno se spojio sa zabranom svih ruskih klasika i ruske kulture uopšte.
Jedan od autora blistavih tekstova u knjizi koja je pred vama Igor Karaulov („Prihvatite zabranu kao blagoslov“) piše: „Ranije su suprotstavljali rusku kulturu i rusku državu. Kao, Putin je jedno (i pre toga svi ruski/sovjetski vladari, osim Petra Trećeg, Gorbačova i Jeljcina), a sasvim drugo je divni Čajkovski, koji nam je napisao najbolju božićnu muziku. Sad im je otkrivena razočaravajuća istina: i Čajkovski, i Čehov, i Levitan, i Stravinski, i Maljevič, i Brodski su iz istog tima kao Jermak, Potemkin, Suvorov, Ermolov, Skobeljev, Žukov…“
Sudbina ruske kulture je „neodvojiva od sudbine ruske države, čak i tamo gde joj se suprotstavlja“.
Ne treba smetnuti s uma da rat majdanovskih ukrajinskih nacista protiv ruskog naroda u Donbasu, i ne samo tamo, traje punih osam godina, i da je u njemu pobijeno preko 18.000 civila, a ruska specijalna vojna operacija u Ukrajini traje tek nešto više od šest meseci. Prošlo je punih osam godina terora zvaničnog Kijeva koji niko na Zapadu nije hteo da vidi. Tačnije, zdušno su to pomagali i podsticali. A i ovde kod nas je tek poneko nešto hteo da zna i sazna o tome. Ali, za nevolju, i u Moskvi je bilo skoro isto tako.
Stoga je veliki ruski književnik Zahar Prilepin, inače dobrovoljac (opolčenik) u Donbasu, napisao pre više od šest godina knjigu pod karakterističnim naslovom „Nije tuđi rat“. Pokušavao je da probudi uspavanu svest moskovskih intelektualnih i političkih vladajućih krugova. Dakle tekstovi koji se nalaze u ovoj knjizi počivaju na relativno dugom iskustvu, a ne samo na onom od poslednjih šest meseci. To je i važno, čini mi se, da se razume da ovo nisu stvaraoci koji se namah odazivaju na neki događaj ili jubilej pa pišu prigodne tekstove ili poruke podrške. Pogotovo treba imati na umu da ovde prikazan način razmišljanja ruskih intelektualaca nikako nije zvaničan niti visokopozicioniran u prestoničkim kulturnim strukturama. To će se, na sreću, valjda, promeniti, ali svakako je činjenica da ovi sjajni tekstovi tvore novi duh prelomnog vremena.
Oni, kako bi polemički rekao Prilepin u pomenutoj knjizi, „sve gledaju očima onog naroda kojem imaju čast da pripadaju“.
Probuđena i preporođena Rusija suočila se sa zapadnim svetom koji dovršava proces potpune revizije istorije. Ruski narod i njegova država i kultura svrstani su na goru stranu sveta i proglašeni najvećim svetskim zlom. Sve žrtve pale za pobedu dobra u Evropi proglašene su nehumanim zavojevačima. Svetom su ovladale inverzije i poricanja očiglednog.
Suočeni sa ovakvom situacijom, Rusija, a posebno ovi ruski intelektualci nemaju više potrebu da se pravdaju pred bilo kime, niti da odmeravaju po tuđinskim i tobože liberalnim i neoliberalnim, pravim ili lažnim, kriterijumima svoje dobro, uspehe i neuspehe. Vlade i javno mnjenje na Zapadu u Rusiji vide samo energente i beskrajni „nepravedno“ zauzeti prostor koji bi joj trebalo oduzeti kada na tom putu ne bi stajala moćna i snažna Vojska Rusije. Zapadne vlade ne pokazuju da uopšte misle o „danu posle“ oružanog sukoba u koji se sve dublje uvlače, nema ni jednog jedinog mirovnog plana niti sličnog pokušaja.
Zato se na evroazijskom prostoru, kao i na drugim kontinentima pomalja ne teška konkurencija postojećem bezumlju nego – prava i velika alternativa koju je još uvek teško potpuno shvatiti i uobličiti, ali koja ohrabruje i iskušava.
Da za kraj ponovo citiramo Igora Karaulova: „Sablazan samoponižavanja dugo je proganjala obrazovane Ruse, od ’građanina kantona URI’ do sovjetskih intelektualaca koji su se zaljubili u Poljsku i baltičke države, do snova postsovjetske srednje klase da se presele u miran evropski grad sa lepim krovovima. Sad se pod tim krovovima vesele ukrajinske izbeglice, dok se Rusima pokazuju vrata. I to je divno, jer se iza ovih vrata nalazi zavičajni prostor, koji čezne za radnicima i stvaraocima.“

(Predgovor knjizi „A vi tako volite Dostojevskog“)

O AUTORIMA German Sadulaev (German Umaralievič Sadulaev, rođ. 1973, Šali, Čečenska Republika) – pripovedač, publicista, pravnik, politički radnik. Autor kultnih knjiga „Ja, Čečen!“ i „Gotska pisma“. Laureat nagrade „Jasna Poljana“. Živi i radi u Sankt Peterburgu. Lav Pirogov (Lev Vasilьevič Pirogov, rođ. 1969, Stavropolj) – književni kritičar, publicista. Glavni urednik časopisa „Lučik“. Autor veoma zapaženih knjiga „Hoću da budem siromašan“ i „Prvi posle Puškina“. Zahar Prilepin (Evgeniй Nikolaevič Prilepin, rođ. 1975, Iljinka, Rjazanska oblast) – romansijer i pripovedač, autor niza bestselera („Patologije“, „Sanjka“, „Greh“, „Obitelj“, „Osmica“…) i dobitnik mnogih ruskih i internacionalnih nagrada. Diplomirao na Filološkom fakultetu Nižnjegorodskog državnog univerziteta. Učesnik ratova u Čečeniji i Donbasu. Anatolij Vaserman (Anatoliй Aleksandrovič Vasserman, rođ. 1952, Odesa) – politički radnik i publicista, poznat kao učesnik TV intelektualnih igara. Poslanik u državnoj Dumi. Andrej Tkačov (Andreй Юrьevič Tkačёv, rođ.1969, LJvov) – sveštenik Ruske pravoslavne crkve, mitroforni protojerej, propovednik i misionar. Boris Mjačin (Boris Viktorovič Mяčin, rođ. 1979, Mičurinsk, Tambovska oblast) – istoričar, publicista. Završio Istorijski fakultet SPbGU. Živi u Sankt Peterburgu. Andrej Korobov-Latincev (Andreй Korobov-Latыncev, rođ. 1987, Čita, Zabajkalje) – filozof, predavao na Voronješkom državnom univerzitetu i Pravoslavnom univerzitetu svetog Jovana Bogoslova. Disertacija: „Dostojevski i ruski filozofski egzistencijalizam“. Autor knjige „Filozof i rat“, Sankt Peterburg, 2021. Oficir narodne milicije DNR. Marina Hakimova-Gacemajer (Marina Gatcemaйer Hakimova, rođ. 1972, Kazanj) – publicista, završila Institut socijalno-filozofskih nauka i masovnih komunikacija. Sergej Černjakovski (Sergeй Feliksovič Černяhovskiй, rođ. 1956, Livno, Orlovska oblast) – politički filozof, politolog i publicist. Profesor na katedri istorije i teorije politike fakulteta politologije MGU M. V. Lomonosova. Aleksandar Dugin (Aleksandr Gelьevič Dugin, rođ. 1962, Moskva) – filozof, geopolitičar, začetnik ideje novog evroazijstva. Profesor na Moskovskom državnom univerzitetu Lomonosova, član Savetodavnog odbora predsednika Dume. Aleksandar Prohanov (Aleksandr Andreevič Prohanov, rođ. 1938, Tbilisi, Gruzija) – pisac, publicista, scenarista, društveni i politički radnik. Glavni urednik časopisa „Zavtra“. Dobitnik književne nagrade „Nacionalni bestseler“ 2002, za roman „Gospodin Heksogen“. Maksim Kononenko (Maksim Vitalьevič Kononenko, rođ. 1971, Apatiti, Murmanska oblast) – novinar i programer, bloger. Završio Moskovski institut radiotehnike, elektronike i automatike. Autor mnogih internet-projekata. Dmitrij Sokolov-Mitrič (Dmitriй Vladimirovič Sokolov-Mitrič, rođ. 1975, Gatčina) – pisac, esejista i novinar, osnivač i generalni producent kompanije „Odnaždы“. Dobitnik nagrade „Zlatno pero Rusije“ (2018). Olga Andrejeva (Olga Andreeva, rođ. 1967, Tula) – publicista. Odbranila disertaciju o problemu vremena u filozofiji i estetici ruskog simbolizma. Radi u časopisu „Ruski reporter“. Živi u Moskvi. Marija Zaharova (Mariя Vladimirovna Zaharova, rođ. 1975, Moskva) – direktor Odeljenja za informisanje i štampu Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije. Vitalij Trofimov-Trofimov (Vitaliй Trofimov-Trofimov) – sociolog, konsultant, ekspert Centra Lava Gumiljova za prava naroda i nacionalnu politiku. Autor brojnih radova posvećenih problemima etnopolitike i konfliktologije. Aleksandar Hodakovski (Aleksandr Sergeevič Hodakovskiй, rođ. 1972, Donjeck) – vojni i politički analitičar. Predsednik organizacije „Patriotske snage Donbasa“. Ratni komandant brigade „Vostok“. Andrej Polonski (Andreй Valentinovič Polonskiй, rođ. 1958, Moskva) – pesnik, esejist, prevodilac, istoričar. Pavel Rjabov (Pavel Rяbov) – nezavisni finansijski analitičar. Vodi blog pod nikom Spydell. Aleksej Čadaev (Alekseй Viktorovič Čadaev, rođ. 1975) kulturolog, novinar. Završio Državnu akademiju slovenske kulture. Generalni direktor Analitičkog centra „Moskovski region“. Autor knjige „Putin. Njegova ideologija“. Igor Karaulov (Igorь Aleksandrovič Karaulov, rođ. 1966, Moskva) – pesnik, publicista i prevodilac, laureat Grigorjevske poetske nagrade. Vladimir Možegov (rođ. 1968) – politolog, amerikanista, ekspert Izborskog kluba, kolumnista lista „Vzglяd“. Autor knjige „Svetski građanski rat“. Aleksej Džermant (Alekseй Valerьevič Dzermant, rođ. 1979, Galgar, Kazahska SSR) – beloruski filozof, publicista i komentator, pristalica evroazijstva. Šef Centra izučavanja i razvoja kontinentalne integracija „Severna Evroazija“. Platon Besedin (Platon Sergeevič Besedin, rođ. 1985, Sevastopolj) – pisac, književni kritičar i publicista. Pobednik premije Slovenske tradicije u nominaciji „Mala proza“.