IZLOG KNJIGE

Jovan Dučić
SA MEDITERANA
Akademska knjiga

Iza razlika u ispoljavanju i doživljavanju neba i svetlosti nad Rimom, Avilom, Toledom, Segovijom, sa jedne, i one nad Mostarom, Atinom, Parnasom i Jonskim morem, sa druge strane, počivaju razlike među ljudima i različitim svetovima i kulturama. U tom pogledu Dučić ne želi da nas ostavi u dilemi. Simbolima svetlosti i njihovom metaforizacijom Dučić se u srpskoj književnosti iskazuje kao niko pre njega. On ne prestaje da bude i pesnik čak i onda kad želi da bude samo oštroumni putnik. Priredio: Mirko Magarašević.

Vilijam Mejpis Tekeri
KNJIGA O SNOBOVIMA
Laguna

Vilijam Mejkpis Tekeri, autor „Vašara taštine“, romana koji ga je proslavio i doživeo u XX veku mnogobrojne literarne i filmske adaptacije, bio je jedini rival Čarlsu Dikensu. Kako je XIX vek bio doba procvata štampe, a naročito časopisa, Tekeri je bio cenjeni saradnik mnogih redakcija i pisao je članke na različite teme. Knjiga o snobovima zbirka je tekstova koji su izlazili od 1846. do 1847. u satiričnom časopisu „Panč“. Njegov odnos prema društvenim pojavama koje opisuje veoma je složen, jer on istovremeno daje duhovite savete, društveno se angažuje i vešto karikira to što primećuje oko sebe, stoga ga s pravom ubrajamo u velike majstore satire.

Grozdana Olujić
SABRANE BAJKE I I II
Srpska književna zadruga

Pre više od četiri decenije spisateljica Grozdana Olujić započinje sa stvaranjem novih autorskih bajki. Od knjige „Sedefna ruža i druge bajke“, preko niza novih zbirki, stvorila je jedinstvenu vrstu umetničkih bajki koje su brzo osvojile čitalački svet ‒ mlade i starije, na srpskom i velikim jezicima. Poezija i filozofija obojile su bajkovite priče naše spisateljice. Životna mudrost uspela je da „na inovativan način sjedini folklorni obrazac, slovensku mitologiju, filozofiju Dalekog istoka, tradiciju evropske bajke i osobenosti moderne srpske književnosti“ … Sada su sve njene bajke, u dva toma, opremljene obimnim pogovorom, napomenama i bibliografijom.

Vil Gomperc
RAZMIŠLJAJ KAO UMETNIK
Službeni glasnik

Kako razmišljaju umetnici? Odakle potiče njihova kreativnost? Kako i mi možemo naučiti da budemo kreativniji? Dugogodišnji direktor londonske galerije Tejt i umetnički urednik Bi-Bi-Sija Vil Gomperc traži odgovore na ta pitanja u svom inteligentnom i duhovitom stilu koji navodi na razmišljanje. Knjiga „Razmišljaj kao umetnik“ donosi deset ključnih lekcija o kreativnosti počev od Karavađa do Vorhola, od Da Vinčija do Marine Abramović. Uz mudrost, inspiraciju i savete Vila Gomperca, kojeg je časopis „Creativity“ iz Njujorka uvrstio među pedeset najoriginalnijih svetskih mislilaca, knjiga „Razmišljaj kao umetnik“ je prosvetljujući pogled na navike koje ljude čine uspešnim.

Dejmon Galgut
OBEĆANJE
Dereta

Osamdesetih godina prošlog veka, u južnoafričkoj Pretoriji, život jedne bele farmerske porodice počinje zauvek da se menja. Nakon smrti Rejčel Svort i obećanja koje joj je dato na samrti, tokom decenija koje će uslediti, to neispunjeno obećanje nastavlja da lebdi nad sudbinom onih koji su iza nje ostali…
U svakom od četiri odeljka romana raspliće se sudbina jednog člana porodice, a tragedije koje ih prate odražavaju ambijent društvene situacije cele zemlje, u kojem je nova generacija Južnoafrikanaca mogla da oživi eru jednakosti, ali su nepravde i ogorčenost samo poprimile drugačije lice, dok je put do demokratije ostao dug i krivudav.
Razvijajući priču veštim preplitanjem realizma i kvazimagijskog realizma i štedro koristeći motive narodne priče i mita o sudbini i gubitku, u svom romanu „Obećanje“ Galgut efektno i uverljivo dočarava život u postaparthejdskoj Južnoj Africi, sve vreme držeći čitaoca u stanju meditacije i zamišljenosti nad univerzalnošću života i sudbine. Prevod sa engleskog: Aleksandar Milajić. Bukerova nagrada za 2021.

Arnold Gelen
PRAČOVJEK I POZNA KULTURA – FILOSOFSKI ISHODI I ISKAZI
Akademska knjiga

Gelen, jedan od najvažnijih autora iz oblasti filosofske antropologije, pokazuje zavidno poznavanje i kulturne i istorijske antropologije, kao i etnologije. U knjizi enciklopedijske širine, izvedenoj na osnovu brojne empirijske građe, dolazi do niza izuzetnih i originalnih sintetičkih uvida kako o čovekovim precima i o primitivnim kulturama, tako i o kulturnim zakonitostima dugog trajanja koje se tiču i savremenog čoveka i njegove civilizacije. Ovo delo odavno se svrstalo u klasične spise humanistike XX veka. Preveo sa nemačkog: Časlav Koprivica.

Vladimir Medinski
ZIDINE
Službeni glasnik

Opisujući poznate događaje herojske odbrane smolenske tvrđave, čija je opsada trajala od 1609. do 1611. godine, Medinski vrlo profesionalno rešava detektivsku zagonetku: Pogodi ko je izdajnik? Roman pleni već nakon prvih pročitanih strana – u vrtlogu zavera i izdaja nije nimalo lako prepoznati glavnog neprijatelja. Zaplet nije ograničen samo na Smolensk: on poprima međunarodne razmere, zadire u tajne moćne sekte, uzleće do razmišljanja rimskog pape i misteriozne krstaške flote, spušta se u podrume krcate barutom i zlatom – što raspiruje maštu. A rat, utkan u intrigu izdaje, prikazan je iscrpno, od Sigismunda III Vase do ruskih bogatira – ratnika natopljenih neprijateljskom krvlju, od razmetljivih i nadmenih neprijatelja do promišljenog rodonačelnika sovjetskog NKVD, simptomatičnog imena i patronima, sa svetlucavim naočarima, od evropskog bordela do pravoslavnih asketa i shimnika. Medinski oživljava u Rusiji gotovo nepoznat žanr… Tri musketara su Francuska s početka XVII veka, legenda poznata čitavom svetu. Svoj avanturistički roman Medinski je smestio baš u tu epohu. Međutim, istorija je za njega nešto drugo u odnosu na Dimu. Ako je ona za velikog francuskog romansijera ekser na koji je kačio svoju sliku, za Medinskog je to nešto potpuno suprotno: istorija je slika, a ekser i ram su ostavljeni mašti, mada ruska istorija obiluje tako fantastičnim zapletima da se zapravo ništa i ne mora izmišljati. Ruska intriga bila je sve bliža raspletu. U Moskvi su novi saveznici već očekivali kralja. A saveznici su mu bili glupost, pohlepa i izdaja, a ponajviše – kukavičluk. Oni koji su stajali iza Sigismunda Trećeg objasnili su mu u dugim i vrlo iskrenim pismima na latinskom jeziku da je Ruse lakše pokoriti bez sile oružja. „Visoki cilj vraćanja u civilizacijsko leno ogromnih prostranstava, danas naseljenih šizmaticima, primorava nas da se oslanjamo na one najgore osobine slabog ljudskog roda, prema kojima bismo u drugačijim okolnostima pokazali prezir. Finis sanctificat media“ – pisalo je u tim pismima. U njima su bili otvoreno naznačeni kontakti: Saltikov, knez Rubec-Mosalski… Finalni deo spletke, koja je počivala pre svega na strahu razmažene bojarske elite da će doći novi Grozni, sam od sebe se složio u pasijans, najpovoljniji mogući za Sigismunda.