ИЗЛОГ КЊИГЕ

Јован Дучић
СА МЕДИТЕРАНА
Академска књига

Иза разлика у испољавању и доживљавању неба и светлости над Римом, Авилом, Толедом, Сеговијом, са једне, и оне над Мостаром, Атином, Парнасом и Јонским морем, са друге стране, почивају разлике међу људима и различитим световима и културама. У том погледу Дучић не жели да нас остави у дилеми. Симболима светлости и њиховом метафоризацијом Дучић се у српској књижевности исказује као нико пре њега. Он не престаје да буде и песник чак и онда кад жели да буде само оштроумни путник. Приредио: Мирко Магарашевић.

Вилијам Мејпис Текери
КЊИГА О СНОБОВИМА
Лагуна

Вилијам Мејкпис Текери, аутор „Вашара таштине“, романа који га је прославио и доживео у XX веку многобројне литерарне и филмске адаптације, био је једини ривал Чарлсу Дикенсу. Како је XIX век био доба процвата штампе, а нарочито часописа, Текери је био цењени сарадник многих редакција и писао је чланке на различите теме. Књига о снобовима збирка је текстова који су излазили од 1846. до 1847. у сатиричном часопису „Панч“. Његов однос према друштвеним појавама које описује веома је сложен, јер он истовремено даје духовите савете, друштвено се ангажује и вешто карикира то што примећује око себе, стога га с правом убрајамо у велике мајсторе сатире.

Гроздана Олујић
САБРАНЕ БАЈКЕ I И II
Српска књижевна задруга

Пре више од четири деценије списатељица Гроздана Олујић започиње са стварањем нових ауторских бајки. Од књиге „Седефна ружа и друге бајке“, преко низа нових збирки, створила је јединствену врсту уметничких бајки које су брзо освојиле читалачки свет ‒ младе и старије, на српском и великим језицима. Поезија и филозофија обојиле су бајковите приче наше списатељице. Животна мудрост успела је да „на иновативан начин сједини фолклорни образац, словенску митологију, филозофију Далеког истока, традицију европске бајке и особености модерне српске књижевности“ … Сада су све њене бајке, у два тома, опремљене обимним поговором, напоменама и библиографијом.

Вил Гомперц
РАЗМИШЉАЈ КАО УМЕТНИК
Службени гласник

Како размишљају уметници? Одакле потиче њихова креативност? Како и ми можемо научити да будемо креативнији? Дугогодишњи директор лондонске галерије Тејт и уметнички уредник Би-Би-Сија Вил Гомперц тражи одговоре на та питања у свом интелигентном и духовитом стилу који наводи на размишљање. Књига „Размишљај као уметник“ доноси десет кључних лекција о креативности почев од Каравађа до Ворхола, од Да Винчија до Марине Абрамовић. Уз мудрост, инспирацију и савете Вила Гомперца, којег је часопис „Creativity“ из Њујорка уврстио међу педесет најоригиналнијих светских мислилаца, књига „Размишљај као уметник“ је просветљујући поглед на навике које људе чине успешним.

Дејмон Галгут
ОБЕЋАЊЕ
Дерета

Осамдесетих година прошлог века, у јужноафричкој Преторији, живот једне беле фармерске породице почиње заувек да се мења. Након смрти Рејчел Сворт и обећања које јој је дато на самрти, током деценија које ће уследити, то неиспуњено обећање наставља да лебди над судбином оних који су иза ње остали…
У сваком од четири одељка романа расплиће се судбина једног члана породице, а трагедије које их прате одражавају амбијент друштвене ситуације целе земље, у којем је нова генерација Јужноафриканаца могла да оживи еру једнакости, али су неправде и огорченост само попримиле другачије лице, док је пут до демократије остао дуг и кривудав.
Развијајући причу вештим преплитањем реализма и квазимагијског реализма и штедро користећи мотиве народне приче и мита о судбини и губитку, у свом роману „Обећање“ Галгут ефектно и уверљиво дочарава живот у постапартхејдској Јужној Африци, све време држећи читаоца у стању медитације и замишљености над универзалношћу живота и судбине. Превод са енглеског: Александар Милајић. Букерова награда за 2021.

Арнолд Гелен
ПРАЧОВЈЕК И ПОЗНА КУЛТУРА – ФИЛОСОФСКИ ИСХОДИ И ИСКАЗИ
Академска књига

Гелен, један од најважнијих аутора из области философске антропологије, показује завидно познавање и културне и историјске антропологије, као и етнологије. У књизи енциклопедијске ширине, изведеној на основу бројне емпиријске грађе, долази до низа изузетних и оригиналних синтетичких увида како о човековим прецима и о примитивним културама, тако и о културним законитостима дугог трајања које се тичу и савременог човека и његове цивилизације. Ово дело одавно се сврстало у класичне списе хуманистике XX века. Превео са немачког: Часлав Копривица.

Владимир Медински
ЗИДИНЕ
Службени гласник

Описујући познате догађаје херојске одбране смоленске тврђаве, чија је опсада трајала од 1609. до 1611. године, Медински врло професионално решава детективску загонетку: Погоди ко је издајник? Роман плени већ након првих прочитаних страна – у вртлогу завера и издаја није нимало лако препознати главног непријатеља. Заплет није ограничен само на Смоленск: он поприма међународне размере, задире у тајне моћне секте, узлеће до размишљања римског папе и мистериозне крсташке флоте, спушта се у подруме крцате барутом и златом – што распирује машту. А рат, уткан у интригу издаје, приказан је исцрпно, од Сигисмунда III Васе до руских богатира – ратника натопљених непријатељском крвљу, од разметљивих и надмених непријатеља до промишљеног родоначелника совјетског НКВД, симптоматичног имена и патронима, са светлуцавим наочарима, од европског бордела до православних аскета и схимника. Медински оживљава у Русији готово непознат жанр… Три мускетара су Француска с почетка XVII века, легенда позната читавом свету. Свој авантуристички роман Медински је сместио баш у ту епоху. Међутим, историја је за њега нешто друго у односу на Диму. Ако је она за великог француског романсијера ексер на који је качио своју слику, за Мединског је то нешто потпуно супротно: историја је слика, а ексер и рам су остављени машти, мада руска историја обилује тако фантастичним заплетима да се заправо ништа и не мора измишљати. Руска интрига била је све ближа расплету. У Москви су нови савезници већ очекивали краља. А савезници су му били глупост, похлепа и издаја, а понајвише – кукавичлук. Они који су стајали иза Сигисмунда Трећег објаснили су му у дугим и врло искреним писмима на латинском језику да је Русе лакше покорити без силе оружја. „Високи циљ враћања у цивилизацијско лено огромних пространстава, данас насељених шизматицима, приморава нас да се ослањамо на оне најгоре особине слабог људског рода, према којима бисмо у другачијим околностима показали презир. Finis sanctificat media“ – писало је у тим писмима. У њима су били отворено назначени контакти: Салтиков, кнез Рубец-Мосалски… Финални део сплетке, која је почивала пре свега на страху размажене бојарске елите да ће доћи нови Грозни, сам од себе се сложио у пасијанс, најповољнији могући за Сигисмунда.