ILI-ILI I POSLE TOGA – Četvrti rajh ne računa na Gebelsa

Zbog čega se i u Americi danas čuju glasovi intelektualaca koji tvrde: „Četvrti rajh je logičan nastavak stanja koje traje na Zapadu“?; Dok prisustvujemo pokušaju stvaranja globalnog digitalnog koncentracionog logora iz Vašingtona i Davosa – kroz Agendu 2030, korona operaciju, zelenu agendu, Četvrtu industrijsku revoluciju itd. – mogli bismo da konstatujemo da se „radni logor“ vratio kući

Meseci su prošli kako su nacisti iz Azova saterani u Azovstalj u Marijupolju, ali mi je još živo sećanje na duboku brižnost zapadne javnosti. Kad bi bivali zarobljeni, izmišljana su neverovatna stanja – „evakuacija na sigurniji položaj“. Kad su se ti ljudi pojavljivali na ekranima sa značkama, tetovažama i SS simbolima, ništa se nije menjalo. Evropi ništa nije bilo čudno.
A znak puka Azov pravljen je da neodoljivo podseća na amblem 2. Panzerdivision SS „Das Reich“, divizije koja se u Ukrajini istakla „oslobođenjem“ Harkova od Sovjeta 1943. a 1944. počinila nezaboravljeni masakr u francuskom selu Oradur sur Glan. Da bi to i posle sedam decenija opstajalo, mora imati „pomoć prijatelja“.

AMERIKA VOLI BANDERU CIA je već skinula oznaku tajnosti s radova sa ratnim zločincem Stjepanom Banderom, a „da unapredi ukrajinski podzemni pokret u cilju destabilizacije Sovjetske Ukrajine“. Kevin Rafner u knjizi Cold War Allies: The Origins of CIA’s Relationship with Ukrainian Nationalists detaljno je opisivao – „CIA je ponovo uspostavila i proširila kontakte sa Ukrajincima i drugima, za tajne akcije protiv komunista i kao ratna sredstva koja će oni koristiti iza linija Crvene armije kao gerilci, saboteri i vođe otpora.“
To je trajalo. Tako je SSSR destabilizovan, a kad je devedesetih kucnuo čas – nacizam je mogao da se razmaše. Kako su procesi bezglavog oduševljenja „tranzicijama“ jenjavali, tako su nacisti postajali potrebniji.
Rojters je 2018. objavio da u Ukrajini nastupa Nacionalna milicija, što je „novoformirana ultranacionalistička grupa koja se zaklinje da će ‘koristiti silu za uspostavljanje reda’… Mnogi pripadnici Nacionalne milicije su iz pokreta Azov, jednog od tridesetak privatno finansiranih ‘dobrovoljačkih bataljona’“. Međutim, Rojters neće naći da je to opasno pošto je „nedavni članak u Forin afersu smanjio značaj rizika koje bi grupa mogla predstavljati, ističući da je, kao i druge dobrovoljačke milicije, Azov ‘zauzdan’ kroz integraciju u Oružane snage Ukrajine“.
Forin afers, glasilo čuvenog Saveta za spoljne poslove koji usmerava američko upravljanje svetom, naravno nije nalazio da je loše i da Oružane snage budu nacističke. Jer uticaj Azova i inih CIA klijenata treba da se širi društvom. I uopšte nije problem što Azov ima svoje kampove za obuku dece nacizmu, i odeljenje za karijere koje regrute u redovnoj vojsci usmerava Azovu i nacističkim vrednostima.

[restrict]

KAO TREĆI RAJH Tako u januaru ove godine Jahu njuz, u članku Ukrajinska paravojska koju obučava CIA može da zauzme ključnu ulogu ako Rusi napadnu, javlja da CIA ima izuzetne rezultate u pripremi nacističke vojske: „Mi obučavamo ove momke već osam godina. Oni su stvarno dobri borci. Tu bi program Agencije mogao da ima ozbiljan uticaj“, rekao je visoki neimenovani zvaničnik.
Kontrola nad Ukrajinom ima jasan cilj: neutralizovanoj Rusiji ostalo bi da se povinuje američkoj hegemoniji i zadobije status vazalne države „poput Velike Britanije i drugih zapadnoevropskih nacija“, s jasnom ulogom – „njeni ogromni resursi biće stavljeni na raspolaganje zapadnom kapitalu da ih eksploatiše i na njima profitira“. Američka intelektualka Čajtanje Dejv zaključuje da SAD i evropske zemlje gledaju na Rusiju isto kao Hitlerov Treći rajh 1941 – kao na ogromnu arenu za pljačku. „Kombinujući rat i unutrašnje destabilizacije oni nastoje da podstaknu raspad Rusije. Tada bi SAD vladale narodima sveta. Ovo je dijabolički plan američke vlade.“
Četvrti rajh je logičan nastavak stanja koje traje na Zapadu. Vratimo se na početak Drugog svetskog rata. „Nas u Americi drže u uverenju da su savezničke snage predvođene Dvajtom Ajzenhauerom bile glavne u porazu Hitlerove nacističke Nemačke. Ovo je očigledna laž“ (Č. Dejv).

DO DRUGOG RAJHA Godine 1941. nije samo Nemačka napala SSSR. Napala ga je cela Evropa. Sa izuzetkom Grka i Srba!
Države koje su se pridružile Hitleru bile su pravno legalne – politički pronemačke. A kakve bi bile. Kao što su danas sve te države proameričke.
Zato u trećoj deceniji XXI veka preostali antifašisti (Rusi i Srbi) slave Dan pobede 9. maja, a oni drugi 8. maj – Dan pomirenja i žalosti. Oplakuju svoj poraz u trajnom gnevu protiv Rusa. Kao što maršal Žukov reče u Berlinu, ispod crvene zastave na Rajhstagu: „Pobedili smo fašizam, ali nam oni nikad neće oprostiti.“
I nisu. Jedno vreme su se držali antifašističke političke korektnosti, ali obavezne manifestacije, prigodna podsećanja u novinama i na radiju, školski obavezni programi nisu ostavljali dublje tragove.
Ako to gledate ogoljeno kao istorijski tok, počelo je Maršalovim planom, a kulminiralo Evropskom unijom. U međuvremenu, 1949. formiran je NATO. Dve godine kasnije je odbijen Staljinov predlog da se rasečena Nemačka ujedini. Oni su znali da je bolje da slušaju Vašington i sačekaju gotovo pola veka.
Ali da bi se razumeo smisao ove logike, moramo se vratiti još dalje u istoriju. U 1918, na kraj Drugog rajha, gubitnika Prvog svetskog rata.
Juri Rubcov, akademik Ruske akademije vojnih nauka, poduzeo je smislena istraživanja: „Ako želimo da govorimo o ‘odgovornosti za rat’ , onda treba da odgovorimo na sledeća pitanja: Ko je pomogao nacistima da dođu na vlast? Ko ih je poslao na put u svetsku katastrofu?

ENGLESKA BANKA, FEDERALNE REZERVE I TREĆI RAJH „Čitava predratna istorija Nemačke pokazuje da su ‘neophodnim’ politikama upravljala finansijska previranja, u koja je svet upao posle Prvog rata.
„Ključne strukture koje su definisale posleratnu razvojnu strategiju Zapada su centralne finansijske institucije Velike Britanije i Sjedinjenih Država – Banka Engleske i Federalne rezerve – i povezane finansijske i industrijske organizacije kao sredstvo za uspostavljanje apsolutne kontrole nad finansijskim sistemom Nemačke i njenom sposobnošću da kontroliše političke procese u srednjoj Evropi.“
Neke činjenice su poznate – Nemačkoj je nametnuta obaveza plaćanja „ratnih reparacija“, što dovodi do bekstva nemačkog kapitala iz zemlje – i 1923. do „velike inflacije“ kad je dolar vredeo 4,2 triliona maraka. Puštena je Francuska da se dokaže njena nesposobnost da reši problem. Kako američki državni sekretar Hjuz reče: „Neophodno je sačekati da Evropa sazri da bi prihvatila američki predlog.“
Onda je razvijen projekat „u dubinama kompanije JP Morgan & Co po instrukcijama šefa Banke Engleske Montegjua Normana“. Tu se pojavljuje nemački bankar Hajlmar Šaht, koji će uskoro biti doveden za guvernera Rajhsbanke, a koga je nadzirao Džon Foster Dals.
Operacija je izvođena kao „apsurdni vajmarski krug“: zlato koje je Nemačka platila za ratne odštete prodato je i nestalo u SAD, a onda vraćano Nemačkoj kao plan „pomoći“. Tako su svi u Nemačkoj živeli u dugovima, i bilo je jasno da će, ukoliko Volstrit povuče kredite, zemlja doživeti potpuni bankrot.
Sad je američki kapital mogao da se aktivno integriše u nemačku privredu. „Ukupan iznos stranih ulaganja u nemačku industriju 1924–1929. je 63 milijarde zlatnih maraka (30 milijardi je išlo na kredite), a isplata reparacija – 10 milijardi. Celih 70 odsto prihoda obezbedili su bankari iz Sjedinjenih Država, a većina banaka je iz JP Morgan. Rezultat: 1929. nemačka industrija je na drugom mestu u svetu, ali je u velikoj meri u rukama vodećih američkih finansijsko-industrijskih grupa.“

HITLER I AMERIČKI PRIJATELJI Politička posledica: Rokfeler je finansirao izbornu kampanju Adolfa Hitlera. Kako? IG Farben, glavni snabdevač nemačke ratne mašinerije, pokrivao je 45 odsto Hitlerove predizborne kampanje 1930. a pod kontrolom je Rokfelerovog Standard ojla. JP Morgan je preko Dženeral elektrika kontrolisao nemački radio i elektro industriju (AEG i Simens). Držali su 30 posto udela u kompaniji za proizvodnju aviona Focke-Wulf. Dženeral motors je uspostavio kontrolu nad Opelom. Henri Ford je kontrolisao 100 odsto akcija Folksvagena.
Godine 1926. jedna Rokfelerova banka je podigla drugi najveći industrijski monopol u Nemačkoj (uz IG Farben) – metalurški koncern Tisen.
I 4. januara 1932. održan je sastanak britanskog finansijera Montegjua Normana, Adolfa Hitlera i Franca fon Papena (u maju postaje kancelar). Postignut je sporazum o finansiranju Nationalsozialistische Deutsche Arbeiterpartei (NSDAP ili Nazi Party). Na sastanku bejahu i kreatori američke politike braća Dals, što njihovi biografi ne vole da pominju. (Jer CIA organizacija koja je davala život nacizmu posle 1945. delo je Alana Dalsa iz 1947. godine.)
Godinu dana kasnije, 14. januara 1933, Adolf Hitler, nemački finansijer baron Kurt fon Šreder, kancelar Franc fon Papen i Hitlerov ekonomski savetnik Vilhelm Kepler u potpunosti odobravaju Hitlerov program. „Tu su konačno rešili pitanje prenosa vlasti na naciste i 30. januara 1933. Hitler je postao kancelar.“
U avgustu 1934. Standard ojl u Nemačkoj uzima 730.000 hektara zemlje i gradi velike rafinerije koje su snabdevale naciste naftom do kraja rata. Istovremeno, Nemačka tajno preuzima od SAD najsavremeniju opremu za fabrike aviona. Američke firme daju Nemcima veliki broj vojnih patenata. Godine je 1941. besni Drugi svetski rat, a američka ulaganja u privredu Nemačke su 475 miliona dolara.
Nije ljubav Amerike i firera slučajnost: Hitler se divio američkoj veštini odnosa prema crncima i kako su Indijance ugurali u zarobljeničke logore. Džon Toland u delu Adolf Hitler: The Definitive Biography navodi da firer za „koncept koncentracionih logora, kao i praktičnost genocida“ mnogo duguje studijama istorije Engleske i Sjedinjenih Država, i da se „divio logorima za burske zatvorenike u Južnoj Africi i za Indijance na Divljem zapadu; i često je u užem krugu hvalio efikasnost američkog istrebljenja – glađu i neujednačenim borbama – crvenih divljaka koje nije moglo ukrotiti zatočeništvo“.
Inače, Hitler i vojni ataše SAD u Nemačkoj kapetan Truman Smit sastali su se u Minhenu još 1922: u izveštaju za Vojnu obaveštajnu službu u Vašingtonu Smit je pohvalno govorio o Hitleru. Kasnije će u Smitovom krugu poznanika Hitler sresti nemačko-američkog biznismena Ernsta Franca Sedžvik Hanfštigela, diplomca Harvarda, koji je „odigrao važnu ulogu u formiranju Hitlera kao političara“.

ČETVRTI RAJH PRESTAJE BITI NAUČNA FANTASTIKA Dok u ovo vreme prisustvujemo pokušaju stvaranja globalnog digitalnog koncentracionog logora iz Vašingtona i Davosa – kroz Agendu 2030, korona operaciju, zelenu agendu, Četvrtu industrijsku revoluciju itd. – mogli bismo da konstatujemo da se „radni logor“ vratio kući.
Samo se sad planira da se ne troše pare na bodljikavu žicu i ne drže čuvari koji mogu popustiti, jer i te zveri su ljudi, nego sledi – transhumanizam. Čovek će biti „priključen na mašinu“. Kažu da je ovih dana sa interneta povučen detaljni opis Klausa Švaba kako će izgledati ta blagodat – kad čovek „koristi“ kompjuter tako što je nepovratno povezan s kompjuterom. Ali nije povučena ona sočna priča Juvala Noe Hararija, profesora istorije na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu, ideologa novog logora, kako će ljudi biti hakovani gde god da su. Milijarde ljudi.
Tu genijalnosti Jozefa Gebelsa postaju sekundarne. A Institut Jozef Gebels koji su u Lavovu otvorili naivni Ukrajinci biće muzej.
Sada se prelazi na ostvarivanje vizije eugenici sklonog Džulijana Hakslija (Oldusov brat) koji je projektovao „prijemnik moždanih talasa“ u uvu čoveka a koji bi poništavao individualne svesti. Ali i ta izvanredna ideja je zastarela. Nanotehnologija sprema bolja rešenja. Kao vakcine, na primer.
Džo Bajden je 12. septembra ove godine izdao izvršnu naredbu unapređivanja biotehnologije i inovacija u bioproizvodnji za održivu i sigurnu američku bioekonomiju.
Radnik na terenu Tal Zaks, glavni medicinski menadžer Gejtsove Moderne, već govori o „hakovanju softvera života“, a na kovid-19 pandemiji prokažena mRNA tehnologija vakcine – biće korišćena za vakcinu protiv gripa za 2023. Nekad se to zvalo naučna fantastika. I čitalo se sa znatiželjom. Došlo vreme da se shvati ozbiljno. Četvrti rajh nije društvo ljubitelja književnosti.

[/restrict]