Велика скупштинска представа

Вучић и посланици

Тираде, зађевице и осионе реплике били су у првом плану парламентарне расправе о процесу преговора с привременим властима у Приштини око Косова и Метохије. Решења и даље нису на видику, нити ће их ускоро бити

Не памти се тако жива политичка дебата као што је била током посебне седнице Скупштине Србије на којој је председник Србије Александар Вучић поднео „Извештај о преговарачком процесу са привременим институцијама самоуправе у Приштини“, од 15. јуна 2021. до 1. септембра 2022. године. Последњи пут је председник Србије поднео извештај Скупштини 22. јуна 2021. И док је пре годину дана председник много више причао о улагањима у покрајину, овога пута је пажњу усмерио на то да се не може живети од митова, да на Косову треба наћи живот и за Србе и за Албанце, да треба у политици нудити оно што је реално…
На овом, пре десетак дана поднетом званичном документу, писало је да је подносилац извештаја Влада Србије, Канцеларија за Косово и Метохију и Канцеларија за координационе послове у преговарачком процесу са привременим институцијама самоуправе у Приштини. Извештај је написан на 50 страна и у њему су побројане, како је наведено, „активности у оквиру припреме и реализације преговора“, од Заједнице српских општина, полиције, правосуђа, енергетике па до дијалога привредних комора, транспорта опасног терета и несталих лица… Образлагао га је председник Републике Србије лично, дуже од једног сата, пошто је мандатар тек изабран, а Влада још није формирана и најавио да ће на заседању Скупштине Србије одговорити свима који су „изрекли неистине и лажи о њему и о политици коју води према Косову“.

[restrict]

РАЗЛИКЕ И ОДСТОЈАЊА Појављивање председника пред новим скупштинским саставом само је подвукло разлике и одстојање власти и опозиције, што се видело и у односу према госту. Владајућа већина му се обраћала с наглашеним поштовањем и уважавањем, награђујући његове речи честим громогласним аплаузом. С друге стране, седницу су обележиле многе полемике Вучића са шефовима опозиционих посланичких група и посланицима. У овом политичком надмудривању и одмеравању јасно се видело да је то више Вучићев терен него опозициони; да он то прижељкује и са жаром улази у полемике, не само зато што се добро припремио, аргументујући често своје одговоре писаним документима, сликама и цитатима, већ да би, непомично седећи и обрачунавајући се 25 сати сам с посланицима опозиције, истакао своју супериорност у овим дебатама и полемикама, што су му, у каснијим анализама, признали и многи наклоњени опозицији.
Било је то „ватрено крштење“ и за председника парламента Владимира Орлића, коме је много важније било да искаже лојалност председнику државе и своје странке, док је опозицију ућуткивао, ускраћивао реплике и често игнорисао јављање опозиције за повреду пословника.
Иако је било речи о разним темама, од улога јагода у нормализацији односа с привременим институцијама у Приштини, до натезања везе КиМ с Горњим Недељицама, опозицији је остало тек да се покаже и да је јавност види и чује, покушавајући да нападима и оспоравањима „украде“ ограничено време од два минута, користећи често за то институт повреде пословника јер је Вучић на реплике одговарао и по 20 минута.
Реченица „Ја сам, не љутите се, ипак председник Србије, а ви сте само обичан посланик“, коју је Вучић упутио лидеру Двери Бошку Обрадовићу, пошто је посланик указао да нико од опозиције није могао да добије ниједно право на реплику и да одговори председнику на, како је навео, „сате и сате његових потпуно измишљених прича“, још једном је подвукла ушанчене односе власти и опозиције, али и место парламента који је, у овом случају, донекле омаловажен.
Није случајно председник Вучић много више времена и аргументације уложио у одговарање „десној“ опозицији, од које му, како многи мисле, највећа опасност прети јер себе виде као веће заштитнике националних интереса од њега, нападајући његову политику према Косову и Метохији, тврдећи чак, попут Бошка Обрадовића, да гласачи СНС-а подржавају патриотске говоре о Косову које чују од Двери, Заветника и Новог ДСС-а.
„Политика коју бисте ви водили уништила би земљу брзином муње. То је политика непажње и неодговорности“, речи су које је Вучић упутио заветници Милици Ђурђевић Стаменковски, полемишући са њом јер је шефица посланичке групе Заветници затражила од председника Србије да направи тим за Косово састављен од способних и стручних људи, а не да, како је рекла, иде Марко Чадеж у Вашингтон да преговара, или Марко Ђурић.
Шеф посланичке групе „НАДА – Нови ДСС – ПОКС“ Милош Јовановић је истакао да нико није донео независност Косова, јер Косово није независно. Косово није велика територија, нити је тамо много Албанаца, да се не би могло радити на преокретању историјских токова, казао је Јовановић, алудирајући на изјаву председника Србије Александра Вучић да историјске токове није могуће преокренути. „То је наш једини задатак, да тај ток преокренемо, да ли је могуће, сигурно је могуће. Само је питање да ли је то могуће за нас, за нашу генерацију“, оценио је Јовановић и, уз поруку да та посланичка група неће гласати за Извештај (иако је Вучић очекивао њихов глас за Извештај), додао да „оваква косовска политика води у губитак Косова и Метохије, неминовно, јер почива на уступцима. Годинама чинимо уступке, деценијама а резултат је“, каже Јовановић, „да је на КиМ све мање државе Србије и последично све мање Срба“. Косово и Метохија није било каква земља, упозорио је Јовановић, Косово је било и јесте метафизички образац одржања нашег народа.
Дуго је Вучић одговарао председнику Новог ДСС-а и наводио зашто Јовановићеву политику сматра нереалном, да није чуо никакав предлог како даље, а да је он поносан што је потписан Бриселски споразум и да се „држи Бриселског споразума, као што се држи Дејтонског споразума“. Шта да урадимо, то је моје питање пред мојим народом и нацијом, упитао је Вучић и нагласио да је рат катастрофа и мора се избећи. При томе се није либио да упути и личне инвективе на рачун посланика и његове партије и тиме још једном покаже да он све памти и зна, што би саговорнику, наводно, требало да буде отежавајућа околност.
Користио је Вучић сличне инвективе и према другима, нарочито када је од њих доживљавао личне увреде, попут оних упућених од посланика Демократске странке Срђана Миливојевића, који је током излагања, између осталог, рекао да би Вучић требало да поднесе оставку „због катастрофалне политике“. Истичући да је најмрачнији период свих српских власти од 1918. године био онај када су владу водиле демократе, Вучић је подсетио Миливојевића да је током погрома 2004. године на КиМ играо пасијанс у Скупштини Србије, а потом потегао и Миливојевићев твит у коме је написано „како су његов син Данило и брат Андреј пронађени у шахту као Гадафи“. „Не постоји гадост коју нисте у стању да изговорите. Али сте у стању да приметите све што не иде вама наруку“, рекао је Вучић демократи Миливојевићу.
Миливојевићев шеф, уједно и шеф посланичке групе оног што је остало од Демократске странке (ДС) Зоран Лутовац држао се овешталих формула и фраза да не може тема статуса Косова бити на дневном реду док Србија не постане уређена демократска држава, у којој се поштују закони и не гуши опозиција. Лутовац је констатовао да је потребна одмрзнута сарадња, а не замрзнути конфликт и подсетио да је, док је премијер Србије био Зоран Ђинђић, постојао преговарачки оквир „стандарди пре статуса“, који је после напуштен…, на шта је Вучић констатовао да је за Приштину и Запад статус завршено питање, и то у време власти ДС, а садашња власт хоће то да врати. Коментаришући наводе Лутовца о гушењу опозиције, он је истакао: „Нико вас не гуши колико сами себе угушите, сваком изјавом и сваким наступом“,уз напомену да Лутовац иде по амбасадама и залаже се за независност Косова.
Било је и бизарних момената који су више служили за увесељавање јавности и публике него што су се држали аргументоване расправе о понуђеној теми. На излагање шефа посланичког куба „Морамо – Заједно“ Небојше Зеленовића о Шапцу као највећем произвођачу јагода и томе да су управо шабачки фармери људима на КиМ – Србима и Албанцима – желели да објасне како да узгајају јагоде, али да то није одговарало ни представницима Српске листе ни тада важећој политици и власти у Србији због чега су извршили притисак на људе, па је од 20 породица остало седам, председник му је као одговор показао фотографију са састанка у Пећи; затим му је рекао да пројекат узгајања јагода који су покренули у Гораждевцу није био прихваћен а да га Срби с Косова и Метохије нису поздравили због једне „ситнице“ – Зеленовић је на састанку у Пећи седео поред заставе квазидржаве Косово. Зеленовић је одговорио контрапитањем: под којом заставом седи и одакле плате прима Српска листа?

Напади и карикирања теме: Срђан Миливојевић, Радомир Лазовић, Александар Јовановић Ћута

ВЕСЕЛО НА ОЗБИЉНЕ ТЕМЕ Атмосферу је додатно „зачинио“ Александар Јовановић Ћута (Морамо – Заједно), прво свађом с припадницима коалиције „НАДА – Нови ДСС – ПОКС“ око места за седење, говорећи шта о њему пише „Информер“, да би тек потом рекао да је Вучићева „политика од деведесетих била прво Косово је света земља, коју смо бранили, онда сте били за разграничење и поделу Косова, данас имамо ово, а док разговарамо о Косову, нама се Косово дешава свуда по Србији, каква је разлика између Косова и Горњих Недељица“. Истакао је да село „Горње Недељице изгледа као да га је НАТО бомбардовао, свуда су срушене куће због ’Рио Тинта’, због чега становништво мора да се релоцира, исто као на Косову“. Казао је и да је Небојша Зеленовић поменуо јагоде које су у Пећи заједно садили Срби и Албанци, соломонски закључујући да су „јагоде тренутно једино решење за Косово“. Успут је позвао председника Вучића да заједно оду у Горње Недељице, што је председник и прихватио, уз напомену да је листа Александар Вучић у Горњим Недељицама добила 109 гласова, а „Морамо“ два.
Несумњиво велики утисак је оставио и шеф посланичке групе „Зелено – леви клуб“ Радомир Лазовић, како год га многи доживљавали, када је, између осталог, поручујући Вучићу да „изгледа да не може да се одлучи да ли је председник, премијер, председник месне заједнице“… рекао: „И као што стих једне популарне песме каже: ти луташ, бебо, скренуо си пута, бебо. Ми смо као друштво скренули с пута.“
На то је Вучић одговорио да ће у скупштинске анале ући стихови које му је Лазовић упутио и додао да је „то највиши степен одговорности који сте могли да покажете баш у расправи око КиМ“.
Поспрдно је председник говорио и о предлогу да се Скупштина укључи у преговоре истичући да је он лидер свих и да ће прихватити да Скупштина има значајнију улогу о питању Косова и Метохије. „Сигуран сам да ћете успешно решити то питање. За мене није најважнија моја улога већ наслеђе које ће остати иза мене. А најважније ми је то шта ће бити с нашом државом. А пошто ја то не могу да урадим, ви ћете доносити одлуке у одборима овде, и моћи ћемо да говоримо да постижемо фантастичне резултате захваљујући Народној скупштини. Нећете победити, сам ћу се склонити, а онда сам сигуран да ће све процветати, и да ћемо за дан решити све проблеме на КиМ. Успели сте да ме убедите свим аргументима, и тиме да ћете ми дете удавити у шахту као Гадафија…“
Вучић је прихватио предлог Народне странке да упути писмо УН и чланицама Савета безбедност да Србија не пристаје да Косово постане члан УН, иако сматра да то неће имати неког значаја, пошто сваког дана шаље много писама и разговара с међународним представницима у вези са КиМ.
Извештај, који је председник Републике Александар Вучић представио Скупштини Србије, усвојен је са 148 гласова ЗА. Опозиција није подржала Извештај а председнику је остало да у закључку наведе и следеће: „Очекујем различите иницијативе поводом Берлинског процеса. Наредне недеље биће веома тешке и озбиљне за нас. Не знам да ли сте стигли да видите извештаје из Јерменије, Киргизије… Довољно је било чути речи белгијског премијера да ће пасти европска привреда. Ако падне европска привреда, онда можете мислити у каквом ће стању бити наша привреда. То што предлажете је толико далеко од онога што је реалност, од онога што желе Албанци, а још даље од онога што желе на Западу. И овакве ствари када говорим, јаче и снажније ћу се борити него сви они који се бусају у прса. Наредних шест, нешто више од шест и по месеци биће најтежи за Европу после Другог светског рата у целини. За нас можда и не најтежи, али биће једна од најсложенијих година за грађане Србије од 1945. године. Нисам спокојан и очекујем да после основних притисака дођу они теже категорије.“
Све смо то знали и пре ове расправе која није указала на конкретна решења, нити Србима са КиМ пружила јаснију слику шта ће с њима бити, односно с нашом јужном покрајином. Расправа је више говорила о њеним учесницима него о теми која тишти све нас.

[/restrict]

Један коментар

  1. Unutrašnji dijalog o Kosovu

    Skupštinska predstava

    Parlamentarna rasprava o Izveštaju – procesu pregovora o Kosovu (KiM) u Briselu, za period 15. juna 2021. do 1. septembra 2022. godine nije dovela do jednoglasne podrške vlasti i opozicije Izveštaju. Zašto? Zato što od starta stupanja na snagu Briselskog sporazuma nije omogućena adekvatna parlametarna debata vlasti i (patriotske) opozicije o potvrddjivanju ustavno-pravnog statusa KiM. Nametnut je Briselski sporazum o navodno “normalizaciji” odnosa Srbije i tzv. Kosova – a u Briselskom sporaumu Kosovu su dati svi statusni državni atributi sa integrisanom granicom na Jarinje i Brnjak (kontradiktorna politika) sa obrazloženjem da se rešava “normalizacija” odnosa, a na kraju rešiće se konačno rešenje (status Kosova). To znači pred svršen čin. Perfidna prevara da se otme Kosovo (KiM).

    Sama rasprava u skupštini, način nije omogućavao kulturnu-parlamentarnu politiku. Opozicija je imala vrlo kratko vreme za izlaganje u odnosu na predsednika koji je imao neograničeno vreme da odgovori na svako izlaganje poslanika opozicije. Od tada nastaje nerazumevanje. Predsednik je uglavnom izbegavao, službenim rečnikom da odgovara na svako izlaganje poslanika, nego ih povišenim tonom, oštrom retorikom, napadima, sporednim i privatnim stvarima diskreditovao i omaložavao kako su protiv nacionalnih interesa Srbije, za nezavisno Kosovo, nemaju plan za KiM (trebali su na lice mesta da daju plan-rešenje sada nakon desetogodišnjih pregovora od 2013 godine, pred svršen čin(!). Zašto Vučić 2013. godine nije tražio i omogućio javnu parlamentarnu raspravu u skupštini sa patriotskom opozicijom o Briselskom sporazumu) Posebno što opozicija, mislim da ne grešim, nije imala pravo za (samo jednu) repliku predsedniku Vučića (da li se slažu), koji je po svom vidjenju tumačio dogadjaje na Kosovu, a nije uzimao u obzir Briselski sporazum (sadržaj) koji proizvodi nasilje i diskriminaciju, progon Srba, i naoružavanje šiptarske vojske uz pomoć Zapada i Amerike – da se otme srpska teritorija KiM.
    Samo da navedem jedan primer diskreditacije i omalovažavanje opozicionog poslanika Milice Dkurdjević Stamenkovski (Zavetnici): Prvi put nastupa kao poslanik u skupštini, vrlo mlada ali visokoobrazovana, vrlo kulturno, argumentovano, predstavila svoje političko izlaganje o KiM, nikog nije vredjala i ponižavala. Zašto predsednik Vučić nije imao razumevanje da joj odgovori kulturno na konkretno izlaganje-pitanja (mlada poslanica koja prvi put stupa u skupštini), nego je povišenim tonom izrešetao da je ponizi i diskvalifijuje, a ona nije imala pravo na repliku da se odbrani od pogrešnih i sporednih predsednikovih tumačenja i analiza koja vredjaju dostojanstvo. Isto važi i poštovanje dostojanstva mnogo mladih poslanika vlasti koji su prvi put u skupštini. Političko izlaganje poslanice Milice bazira se na desetogodišnjih Briselsih pregovora (nakaradnog sporazuma) i konkretne situacije na terenu Kosova KiM koje je vrlo opravdano. Sigurno bi njeno izlaganje (i svih poslanika) bilo sasvim drukčije da im je oogućena parlamentarna diskusija od 2013-te godine – da se ostvari jedinstvena nacionalna politika o KiM. Da ne dužim. Hvala na razumevanju.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *