Уместо мировних напора можемо да гледамо нову британску премијерку Лиз Трас како се, у својству министра спољних послова, слика у војној опреми на тенку у Естонији, једној од прибалтичких земаља. Додуше, она не прави и не зна разлику између Балтичког и Црног мора. Она такође нема појма да се Саратов и Вороњеж налазе у Русији, а не у Украјини. Ако су по ичему британски премијери остали запамћени, онда је то познавање географије и прекрајање граница широм света и са вишемилионским жртвама. Говори Трасова у предизборној кампањи за британског премијера да је спремна да употреби нуклеарно оружје и све то је само препоручује за место на коме се сада налази.
С нескривеним дивљењем се већ упоређује са „Челичном дамом“ Маргарет Тачер, која је човечанство задужила Фокландским ратом, обрачуном са синдикатима, затварањем велшких рудника, сасецањем социјалне државе и, заједно с Реганом, стварањем идеологије неолиберализма. Као да се тако нешто поново прижељкује. Само што се сада не би ратовало са аутономним Фокландским острвима и Аргентином него с Русијом и можда Кином. А можда се од Лондона очекује да, као некада, помогне лансирању неког совјетског лидера, попут Михаила Горбачова, особе која би могла да свргне Путина и поново уруши Русију? У овом броју „Печата“ можете прочитати текстове о лику и делу Горбачова а поводом његове смрти.
Један страни дневни лист који излази у Београду је истакао да је „Горбачов умро разочаран Путином“! Има ли веће казне за Владимира Владимировича! Само који дан касније читамо на истом месту поруку Михаила Подољака, „десне руке“, ма шта то значило, Зеленског који онако миротворачки и реално каже да ће се Кијев вратити за преговарачки сто када Русија буде „војно поражена“. И додаје поруку српском народу, уживљавајући се онако комедијантски, заједно с уредником ових новина, у лик чувеног Арчибалда Рајса: „Срби, не верујте у митове, будите у кожи Украјинаца.“
Ми нисмо, срећом, у било чијој него у својој кожи, нити овде има рата. Радимо у затвореној Европи на отвореном Балкану. Нема рата ни оружаних сукоба као у Украјини. Али у Украјини нема ниједног јединог страног изасланика, а у Србији и Републици Српској не зна им се број. Свакога дана стиже нечији нови изасланик. Све у сврху да поправе мир који постоји. Али зашто их тако поетично називају „хирурзима“ када Србији никаква операција ни ампутација није ни потребна ни неопходна?
Можда надгледају и очекују да „БИА обелодани имена 4.036 руских агената“ у Србији, како у једном страном листу који излази у Србији тврди неки несрећни адвокат што кружи по медијима по Београду. Тражи од Амбасаде Руске Федерације да „повуче својих 4.036 агената“ који се налазе у свим највишим институцијама Србије. Нови Макарти и макартизам се рађају у Србији за почетак као обична спрдачина а после како буде.
Тако у једном већ поменутом дневном листу бивамо обавештени, све с Путиновом сликом, да су „Литије на даљински управљач из Москве“. Реч је о шетњи против Европрајда у Београду. Свака држава има своје обавештајне и контраобавештајне службе које заступају интересе својих држава. Тако је и с великим силама и с нама. Али се никада оно што се дешава у друштву и историји не може свести на рад агентура, и нема места, уверили смо се безброј пута у то до сада, теорији строго контролисане и оковане историје. И нема смисла да неко ко је годинама уназад и данас обилато финансиран са Запада сада и овде прозива и да налази на хиљаде руских агената.
Такав покушај да се величанствене, дуготрајне и историјске литије у Црној Гори сведу на рад страних агентура смо већ видели и непрекидно гледамо. У Црној Гори тако има оних који траже да се, због клевета да свештеници поседују и деле оружје, претресају храмови СПЦ, а да се на миру остави наоружана мафија.
Наравно, сви бринемо због онога што је у економском и енергетском смислу снашло Европу. Пред њима је тешка зима. Недостаје гаса, по више пута је поскупела струја, иду дани опадања и можда рецесије. Знате већ све. Али као да још увек нема организоване политичке и грађанске памети која би поставила питање зашто је до санкција према Русији дошло, и да ли је то почело пре шест месеци или пре осам година? Или већ када?
Имаћемо прилике да то убрзо разматрамо. А у међувремену у бројним београдским медијима се може чути, видети и прочитати огромно саосећање с Европљанима и њиховим мукама и недаћама. А онда, као да их је сунце угрејало, готово садомазохистички и озарено узвикују – рестрикције струје у Србији на зиму извесне, зашто увозимо струју када је немамо, ничега неће бити у продавницама мада сада има свега… води се права трка у злурадом прорицању ужаса који ће нас снаћи.
А кривац ће, унапред се зна, бити – А. В.
И 4.036 руских агената
Никакви Руски агенти, наравно, али заиста, шта је суштина и смисао, и ковида, и Русији изнуђене интервенције у Украини ? Није ли све део део једног несрећног “пакета”, оног који је последица економских дешавања 2008 ( проречени Михаилом Хазиним десетак година пре и те године ), чији се узроци нису отклонили ? Није ли неко важан на Западу схватио да је једини излаз у погоршању услова живота њиховог марода, и силна индоктринациј, након које је могуће покушати преобразити светске токове оружаном силом ? А наше ситуације са струјом, што се тиче ,мора се признати да та тема тек чека достојног аутора опширног, реалистичног текста !