Обланде

Такозвани колективни Запад – евроатлантска заједница држава под диригентском управом Вашингтона – деценијама слуђује, збуњује и „испира“ мозак српском народу. То чини изврћући чињенице, обмањујући и неуморно манипулишући истинама и „истинама“. Ментално насиље које је тешко колико и она друга – материјална, мерљива и опипљива, бива заоденуто политичким говором и деловањем у богатом регистру од лицемерних шаргарепа-тирада, непринципијелности, расистичке надмености и циничног шегачења до лакоће дрских предлога незамисливих у озбиљном дипломатском обраћању. Данас, када се Запад обрео у епохално тешкој финансијској, идејној и моралној кризи, нервоза и временска изнудица, једнако као и видљиви кадровски суноврат у управљачким коридорима западног света, озбиљно погоршавају поменута правила. Обраћање колективног Запада Србима добија форму гротеске и огољене безобзирности.
За финесе социјалног инжењеринга или за тактику кувања жабе – поступног појачавања интензитета насиља којим се постижу промене свести и понашања, сада, под притиском силазне спирале Запада, нема се времена и воље. На снази су грубљи методи непосредног убеђивања наређивањем, претњама и уценама.
Када на пример амбасадор САД у Београду Кристофер Хил ових дана објавом на твитеру поручује да би безбедним угошћивањем Европрајда Србија „учврстила посвећеност у заштити основних права свих грађана, укључујући и ЛГБТQИ+ заједницу“, он демонстрира виртуозну употребу жанра шегачење и ругање. Цинизам ове изјаве чини несносним чињеница да се „учвршћивање посвећености“ поменутим правима захтева од земље којој се опасним смицалицама и насиљем његове државе готово потпуно онемогућава да једнако предано „учврсти посвећеност“ у заштити неких других основних права својих грађана, као што су, рецимо, право на живот и слободно кретање за Србе на Космету!
Поруку, једнако дрску, шаље и посланица Европског парламента Виола фон Крамон, која после састанка са српском премијерком, а поводом најава да ће Европрајд бити отказан из безбедносних разлога, дословно каже: „Прајд је основно право које се мора гарантовати, а његова забрана је неуставна и према српској и европској судској пракси у области људских права.“ Добро, научисмо да је под капом небеском Прајд закон над законима, али – као и у претходном примеру, питамо: где је то и када, с једнако резолутним ставом, госпођа пружила своју „недвосмислену подршку“ тешко погаженим људским правима Срба не само на Косову и Метохији већ и на простору Западног Балкана уопште? Морају ли се и ова права гарантовати, или је то питање нечије слободне процене с којом судови, европски и српски, немају везе? Уз то, како упућени приметише: „Чиста лаж је да је неуставно отказивање Прајда (…) Члан 54 устава, став 4 као и закон о јавном окупљању јасно препознају ситуације када окупљање може да се забрани – када су окупљањем угрожени јавно здравље, јавни морал и безбедност.“
Премда није реч о непосредном обраћању Србима, значајно је то што председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен говори када недавно, на отварању 17. Бледског стратешког форума, поручује да руски председник „не сме победити у рату са Украјином“, као и да ЕУ подржава интеграције Западног Балкана у ЕУ, од чега зависи напредак региона. Гђа Фон дер Лајен, са сигурношћу онога ко иступа у име херојског витешког реда, појашњава да „много тога зависи од снаге демократије, али и од капацитета ЕУ да сачува фундаменталне принципе и пружи отпор агресији“. У своје, и у име оних чије етички кодекс преноси јавности, она закључује: „Чинимо то за очување наших европских вредности и да покажемо Русији и свету да се кршење међународних правила скупо плаћа.“
Кршење међународних правила, рече Фон дер Лајенова! Има ли граница моралној и идејној шизофренији Запада, када се земљама Западног Балкана, а поготово Србији, чије је новије историјско и геополитичко искуство кратак приручник страдања по тачкама кршења међународног права, поручује како је ту реч о пракси која ће бити кажњена? С болним искуством око судбине своје насилно отцепљене територије и прогнаног народа, Србија има право да шефици ЕК узврати: Добро, чекамо да кршење међународног права према нашој држави и народу буде стварно „плаћено“, а не као до сада – скупо наплаћено!
Врхунац ове тактике безобзирног циљања у разум и менталну стабилност већине Срба демонстрирао је, међутим, Габријел Ескобар, службени представник Вашингтона на окупираном Балкану, када је прошле недеље изговорио: „Мислим да морамо заборавити наратив да је Косово Србија и прећи на онај да су Косово и Србија заправо Европа.“
Хоће ли ова реченица постати „историјска“, тренутак прелома у српским представама о сарадњи и партнерству САД са Србијом? Њен кључни термин, наратив, овако употребљен, представља семантичку и логичку неисправност, огрешење о смислени говор. Једноставно, реченица Косово је Србија није форма приповедања већ чињеница, материјална, географска, политичка, државна и историјска. Наратив – „прича“ чије значење и материјално утемељење може бити сасвим условно и необавезно, понекад, у жаргону, бива причине приче прича, а вулгарнији израз уме да гласи „жвака“, што је синоним за брбљање. Да ли је Американац евентуално упућен у овдашње језичке финесе намерно поручио: „оставите се те бесмислене жваке“? Српска јавност му је моментално одговорила на начин који не оставља сумње: Косово је срце Србије!
Прави ли Америка нови план за Србију, питање је које сада постављају коментатори. Или само треба пажљиво размотрити стварност и последице закључка који је недавно Александру Павићу јавно изрекао аналитичар Лери Џонсон, ветеран ЦИА и одсека Стејт департмента за противтероризам: „Бајденову спољну политику воде људи Хилари Клинтон који су потпуно сишли с ума“!?
„У покушају да сачува доминацију Запад иде против објективног тока историје, одбацује међународно право. (…) Када је потребно, Запад је спреман да призна независност која је незаконито проглашена, без било каквог референдума, једнострано, као што је то било са Косовом, које западне државе једнострано признају као самосталну и независну државу, јер им то одговара“, рекао је недавно шеф руске дипломатије Сергеј Лавров. Верујемо да је овај мали парадокс познат и госпођи Фон дер Лајен. Извесно је пак: западни свет живи и функционише у својој специфичној мрежи наратива, представљајући их као стварне законе међународног поретка, без обзира на њихов реални садржај. То је свет кулиса у којем траје деценијско (вековно) насиље са циљем очувања колонијалне владавине и експлоатације, представљене као виша промисао чија је сврха да на планетарном нивоу заштити велике идеје демократије, западне културе, људских права и западних цивилизацијских вредности уопште.
Ови западни наративи заправо јесу обланда у коју је упаковано суштаство: „расистичка подела света на групу изузетних, која априори има индулгенцију за све акције и остале земље које су дужне да служе њеним интересима“ (Лавров).
„Косово је Србија“ такође је суштаство, истинити садржај између обланди мантрања о борби за људска права Албанаца, те имплементацији западних вредности у праксу Западног Балкана. Србија и њена покрајина, према америчкој новој стратегији, ускоро би требало да живе по диктату „октроисаног“ наратива – „Косово и Србија су заправо Европа“. Искуство међутим говори да решења донета покушајима указа „одозго“ ретко имају добру судбину.


3 коментара

  1. Sumanuta politika USA izgradila je u EU fanatike – mrzitelje Rusije i Kine . To je restauracija Makartizma -valjda poslednje velike priče koje se Džozef Bajden jasno seća . USA imaju kratku istoriju i ne mogui razumeti narode sa tradicijom – tradiciju je nemoguće izgraditi za 246 godina koliko USA postoje . Opstanka u novom multipolarnom svetu za igrače bez tradicije nema . To su osetili – to znaju . Ne znaju da sumanuti tipovi na mestu vođa opstajju kratko , a gledaće to u narednim mesecima svakog dana . Tajvan bez Kine nema budućnost , Ukrajina je deo Rusije, EU ima nezrele tipove na vlasti , Britanija je bankrotirala , Japan se opredelio na mađarski način .Afrika i Latinska Amerika traže svoje -traže odštetu – nije to bezperspektivni zahtev Poljske – to je ozbiljan pokret bivših kolonija da naplate svoje muke od svojih mučitelja. Izgrađeni mrzitelji shvatiće zabludu ,samo Džo ostaje u svom dubku jer nema više budućnosti za njega.

    11
  2. Nemojmo se prerano radovati, posebno mi, jer smo nedoraslom politikom jos od 1915 a po savetu Engleza toliko upropastili sopstveni polozaj, da cemo biti ranjivi od onih sto daju znake slabljenja, i kad oni budi u slobodnom padu. Ono sto nam se decenijama predstavlja kao “medjunarodna zajednica”, srecom kao da zaista klizi na dole, ali seirenje odlozimo ! Nije ni viteski a ni mudro. Sjajni tekst Gl. urednice nosi glavnu poruku ; junacki se odupirati, da bismo dostojno docekali neka druga vremena ! Ne arciti oreol zrtve, ostati dostojnim njega !

  3. Све похвале госпођи Богдановић за ову анализу.
    Имам једну малу замерку а то је употреба израза ” западни Балкан”. Није ми јасно зашто ми пристанемо на ову игру наших непријатеља коју нам намећу из својих интереса?
    Толико свако од нас може да избегне овај израз у јавном обраћању
    Свачије права запад штити али се нешто не сећам да су се заложили за права Срба.
    Уместо тога од Србије се тражи да гаће држи стално спуштене да не би дангубили.
    Извињавам се због простоте али по мени “дара је превршила меру”
    Свако добро.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.