Neophodnost ili samostalni izbor?

Vojna saradnja Rusije i Irana

Rusko-iranski odnosi kroz istoriju nikada nisu bili jednostavni. Ruska imperija i Persija su mnogo puta ratovale, Sovjetski Savez i Iran su imali mnogo nesuglasica, a Ruska Federacija i Iran su se nadmetali – ko će imati veći uticaj na teritoriji južnog Kavkaza. Međutim, u poslednje vreme Moskva i Teheran su naglo poboljšali saradnju, pre svega vojnu. Šta je zapravo razlog?

Počev od marta 2022. godine, SAD i zemlje Zapadne Evrope uvele su najrigoroznije sankcije Rusiji, koje su nadmašile čak i sankcije Iranu i Severnoj Koreji. Moskva je, očekivano, počela da traži partnere van Evrope i Severne Amerike, pa je znatno poboljšala saradnju s Kinom i Indijom, ima odlične odnose s mnogobrojnim afričkim državama, a sada je na red došao i Iran.
Nakon raspada Sovjetskog Saveza odnosi Moskve i Teherana bili su zamrznuti sve do 12. maja 2001. godine, dok nije potpisan Dogovor o principima saradnje Ruske Federacije i Islamske Republike Iran. Već 2005. Rusija postaje sedmi najveći trgovinski partner Irana. Obim trgovine između dve zemlje iznosio je 2,08 milijardi dolara, dok je danas taj broj znatno veći – skoro četiri milijarde dolara. 
U odnosima dveju država ključna je bila 2015. godina. Tokom pregovora u Moskvi, Iranu biva odobren kredit od sedam milijardi dolara za realizaciju infrastrukturnih projekata, uključujući toplane i nuklearne elektrane. Iste godine Rusija i Iran zvanično najavljuju obnavljanje vojne saradnje. Upravo saradnja u vojnoj oblasti privlači najveću pažnju.
Novinarka „Sputnjika Iran“ Marina el Šalan za „Pečat“ kaže da Iran za Rusku Federaciju sada nije samo strateški politički partner nego i snažan regionalni igrač koji živi pod strogim američkim sankcijama više od 40 godina i može da podeli svoje dragoceno iskustvo s prijateljskom zemljom. „Samo u poslednja četiri meseca rast razmene između dveju zemalja povećan je za 35%. Rusija je zamenila Nemačku i postala peti najveći trgovinski partner na iranskom tržištu, uprkos zapadnim sankcijama“, rekla je ona. „Zahvaljujući sankcijama Zapada, uklanjaju se barijere koje su ranije sprečavale međunarodnu trgovinu Irana da napreduje u nekim oblastima. Iran ne samo da je u određenom segmentu spreman da zameni nedostatak zapadne robe na ruskom tržištu po veoma atraktivnoj ceni i pristojnom kvalitetu nego i da postane logističko čvorište za tranzit ruskih proizvoda, kao i da Rusiji pomogne da uđe na tržišta Persijskog zaliva, Indije, Jugoistočne Azije“, dodala je. Prema njenim rečima, Moskva i Teheran se udaljavaju od dolara i spajaju svoje bankarske sisteme, stvarajući mehanizam koji ne zavisi od SVIFT-a, i koji može da zaobiđe zapadna bankarska ograničenja. Nacionalni platni sistemi Irana i Ruske Federacije se integrišu, što može da posluži kao primer drugim zemljama. Zapadne sankcije protiv Ruske Federacije samo su pružile mogućnost za jačanje odnosa s prijateljskim zemljama, posebno sa Iranom.
Trgovina savremenim naoružanjem pozitivno utiče na saradnju dveju zemalja, uključujući i povećanje obrta trgovinske razmene u nacionalnim valutama koja je 2018. godine iznosila nešto više od 40%, dok je 2019, prema različitim procenama, premašila 50%. Obe zemlje žele da se što pre otarase dolara, a trgovina naoružanjem će samo ubrzati taj proces. [restrict]

Šta Rusija može da ponudi?

Posle raspada SSSR-a Moskva je pokušala da uspostavi pre svega vojnu saradnju s Teheranom, pošto je Iran bio jedno od najperspektivnijih tržišta. Tada su bili potpisani ugovori o nabavci raznog naoružanja – tenkova T-72, ​​borbenih vozila, aviona i projektila. Međutim, 1995. godine, Rusija pod pritiskom SAD obustavlja isporuku vojne tehnike Islamskoj Republici. Drugi pokušaj saradnje zabeležen je 2007, kada su se Rusija i Iran dogovorili o isporuci protivvazdušnog sistema S-300. Ali ni taj dogovor nije sproveden u delo, jer je 2010. godine usvojena Rezolucija 1929 Saveta bezbednosti UN koja je stopirala isporuku savremenog naoružanja Iranu.
„Vojnotehnička saradnja s Ruskom Federacijom je uvek bila prioritet za Iran. U to ne spada samo prodaja ruskog naoružanja, već i povećanje intenziteta zajedničkih vojnih vežbi, i saradnja u okviru Međunarodnih vojnih igara, i naravno saradnja Ruske Federacije i Irana u borbi protiv terorizma, posebno u Siriji. Treba spomenuti i vojne ugovore. Ruska Federacija ranije nije mogla u potpunosti da realizuje svoj izvozni vojni potencijal zbog sankcija UN na isporuku oružja Iranu. Međutim, taj embargo je ukinut“, rekla je Marina el Šalan.
U aprilu 2015. predsednik Vladimir Putin ukida zabranu isporuke S-300 Iranu, i već u oktobru sledeće godine Iran dobija ruski protivvazdušni sistem. To je izazvalo nezadovoljstvo SAD, Turske i Izraela, s kojima je Rusija i pre toga narušila odnose zbog Sirije. Bez obzira na kritiku navedenih zemalja, direktor Federalne službe za vojnotehničku saradnju Ruske Federacije Dmitrij Šugajev je izjavio da je Moskva sklopila niz drugih ugovora o isporuci svog naoružanja, što nije pod sankcijama Saveta bezbednosti UN. Trenutno je Iran zainteresovan za ruske raketne čamce i korvete. Osim toga, Teheranu je neophodno da modernizuje tri podmornice ruske proizvodnje. Iran, takođe, razmatra mogućnost naručivanja novih ruskih podmornica. Islamska Republika bi mogla da dogovori i modernizaciju tenkova T-72, ​​kao i kupovinu novih tenkova T-90S (oko 350 komada) i borbenih vozila pešadije BMP-3.
Teheranu trenutno najviše nedostaju borbeni avioni. Iako se Islamska Republika odlično snalazi i sama proizvodi razno naoružanje, ne obazirući se na sankcije, ipak ima velikih problema u vojnoj avio-industriji. Zapadne modele je nemoguće nabaviti, Kina ne žuri s prodajom svojih letelica, ali je zato Rusija spremna da „uskoči“. Teheran želi da kupi ruske lovce Su-30 i Mig-29SMT. Pokazao je i veliko interesovanje za modernizovani jurišni avion Su-25. Ukoliko dođe do kupovine ruskih aviona, Iran će znatno povećati svoju bezbednost i postati još veća sila u regionu, što nikako ne odgovara SAD i Izraelu.

Iranske „bespilotne ubice“

Od marta ove godine prvo na šta pomislite kada kažete „rusko-iranska saradnja“, jesu bespilotne letelice. Već u prvoj fazi vojne operacije Rusija je shvatila da nije vodeća sila u tom segmentu naoružanja, tako da su pregovori sa Iranom oko kupovine dronova počeli dosta brzo. Naravno, Rusi prvenstveno koriste svoje letelice tipa Orlan-10, Eleron-ZSV, Forpost i druge, ali masovna proizvodnja tih letelica je počela relativno skoro i trenutno nije dovoljna. S druge strane, Iran, iako je već 40 godina pod sankcijama, proizvodi vrlo efikasne bespilotne letelice, uključujući i kopiju američkog najsavremenijeg drona MQ-9 Reaper. Teheran godinama na sve moguće načine zaobilazi međunarodne sankcije i usavršava proizvodnju svojih dronova, koji su prošli testiranje u Siriji i Jemenu. Ove iranske letelice su pokazale visoku efikasnost, čak i protiv savremenog zapadnog naoružanja, te ne čudi veliko interesovanje Rusije za njihovu potencijalnu kupovinu. „Želim da napomenem da očekivani iranski dronovi i njihova upotreba na frontu neće postati neka vrsta ’nepobedivog oružja’, koje će automatski obezbediti pobedu i značajnu promenu na frontu. Ukoliko dronova bude dovoljno, oni će omogućiti da se popuni iscrpljeni fond izviđačkih i udarnih dronova, kojih nikad nije dovoljno. Kada počnemo da koristimo iranske dronove, možemo očekivati da će se značajno povećati neprijateljski gubici. To se pre svega odnosi na pešadiju i vojnu tehniku. Prisustvo velikog broja iranskih dronova takođe omogućava Vazdušno-kosmičkim snagama Rusije da pokrenu sistematski lov na preostale neprijateljske sisteme protivvazdušne odbrane“, rekao je za „Pečat“ jedan od vodećih ruskih vojnih analitičara Boris Rožin.
Treba spomenuti i da je Iran, prema pisanju lokalnih medija, potpisao sporazum s Rusijom o nabavci delova i opreme za održavanje ruskih aviona zapadne proizvodnje (boing i erbas). Američki analitičari, uključujući i Institut za proučavanje rata, tvrde da se iza toga krije dogovor o isporuci dronova. Oni navode da su 23 iranska teretna aviona obavila više od 40 letova na relaciji Teheran–Moskva u periodu od februara do maja 2022. godine. Do današnjeg dana nije poznato šta su zapravo prevozili ti avioni.
Si-En-En je sproveo istragu i saznao da je u junu ruska delegacija najmanje dva puta posetila iranski aerodrom Kašan. Tamo su ruskim vojnim stručnjacima demonstrirane udarne bespilotne letelice Shahed-191 i Shahed-129. Međutim, ta informacija do sada nije potvrđena ni s ruske, ni sa iranske strane.
Prema rečima analitičara Elija Mađera, Iran je već isporučio Rusiji specijalni simulator za obuku operatera dronova tipa Shahed-191 i Shahed-129, kao i nekoliko letelica. On, takođe, navodi da se deo dronova već koristi u vojnoj operaciji u Ukrajini. Međutim, dosad nije bilo nijednog snimka ili fotografije iranskih letelica u Ukrajini. Bez obzira da li je krenula isporuka dronova ili ne, nema nikakve sumnje da će Rusija i Iran nastaviti da razvijaju vojnotehničku saradnju. Obe zemlje su pod žestokim sankcijama, ali im to ne smeta da poboljšavaju bilateralne odnose i usavršavaju svoje naoružanje. „Ako vojni vrh Ruske Federacije smatra da su iranske bespilotne letelice neophodne za naoružavanje vojske, onda nikakve pretnje Vašingtona neće sprečiti sklapanje ugovora i razmenu iskustva između Irana i Rusije“, ocenila je Marina el Šalan.
Ukoliko dođe do isporuke ruskih aviona i podmornica, Teheran će učvrstiti svoj položaj i moći će aktivnije da se suprotstavi zemljama u regionu koje su protiv iranskog nuklearnog programa, pre svega Izraelu. Moskva je svesna da će pokvariti odnose s Tel Avivom i Ankarom, ali je spremna da produbi saradnju s Teheranom, uzimajući u obzir da se Izrael i Turska mešaju u unutrašnje poslove ruskog i iranskog saveznika – Sirije. 
S druge strane, Iran doživljava isporuku svojih dronova kao veliki uspeh. U Teheranu smatraju da prodajom svog naoružanja dokazuju da sankcije nisu efikasne, i da je Islamska Republika u stanju da konkuriše najvećim vojnim silama. Iranski dronovi već imaju dokazanu borbenu efikasnost u Jemenu i Siriji, ali Ukrajina može da postane pravi poligon za ove „bespilotne ubice“, uzimajući u obzir da Kijev ima mnogo jači i savremeniji PVO sistem od arapskih zemalja. Koliko će iranski dronovi i ruski avioni biti efikasni, pokazaće vreme, ali ne treba sumnjati da su Moskva i Teheran na pragu strateškog vojnog partnerstva, koje može da utiče na odnos snaga u Evropi i na Bliskom istoku.

[/restrict]