Неопходност или самостални избор?

Војна сарадња Русије и Ирана

Руско-ирански односи кроз историју никада нису били једноставни. Руска империја и Персија су много пута ратовале, Совјетски Савез и Иран су имали много несугласица, а Руска Федерација и Иран су се надметали – ко ће имати већи утицај на територији јужног Кавказа. Међутим, у последње време Москва и Техеран су нагло побољшали сарадњу, пре свега војну. Шта је заправо разлог?

Почев од марта 2022. године, САД и земље Западне Европе увеле су најригорозније санкције Русији, које су надмашиле чак и санкције Ирану и Северној Кореји. Москва је, очекивано, почела да тражи партнере ван Европе и Северне Америке, па је знатно побољшала сарадњу с Кином и Индијом, има одличне односе с многобројним афричким државама, а сада је на ред дошао и Иран.
Након распада Совјетског Савеза односи Москве и Техерана били су замрзнути све до 12. маја 2001. године, док није потписан Договор о принципима сарадње Руске Федерације и Исламске Републике Иран. Већ 2005. Русија постаје седми највећи трговински партнер Ирана. Обим трговине између две земље износио је 2,08 милијарди долара, док је данас тај број знатно већи – скоро четири милијарде долара. 
У односима двеју држава кључна је била 2015. година. Током преговора у Москви, Ирану бива одобрен кредит од седам милијарди долара за реализацију инфраструктурних пројеката, укључујући топлане и нуклеарне електране. Исте године Русија и Иран званично најављују обнављање војне сарадње. Управо сарадња у војној области привлачи највећу пажњу.
Новинарка „Спутњика Иран“ Марина ел Шалан за „Печат“ каже да Иран за Руску Федерацију сада није само стратешки политички партнер него и снажан регионални играч који живи под строгим америчким санкцијама више од 40 година и може да подели своје драгоцено искуство с пријатељском земљом. „Само у последња четири месеца раст размене између двеју земаља повећан је за 35%. Русија је заменила Немачку и постала пети највећи трговински партнер на иранском тржишту, упркос западним санкцијама“, рекла је она. „Захваљујући санкцијама Запада, уклањају се баријере које су раније спречавале међународну трговину Ирана да напредује у неким областима. Иран не само да је у одређеном сегменту спреман да замени недостатак западне робе на руском тржишту по веома атрактивној цени и пристојном квалитету него и да постане логистичко чвориште за транзит руских производа, као и да Русији помогне да уђе на тржишта Персијског залива, Индије, Југоисточне Азије“, додала је. Према њеним речима, Москва и Техеран се удаљавају од долара и спајају своје банкарске системе, стварајући механизам који не зависи од СВИФТ-а, и који може да заобиђе западна банкарска ограничења. Национални платни системи Ирана и Руске Федерације се интегришу, што може да послужи као пример другим земљама. Западне санкције против Руске Федерације само су пружиле могућност за јачање односа с пријатељским земљама, посебно са Ираном.
Трговина савременим наоружањем позитивно утиче на сарадњу двеју земаља, укључујући и повећање обрта трговинске размене у националним валутама која је 2018. године износила нешто више од 40%, док је 2019, према различитим проценама, премашила 50%. Обе земље желе да се што пре отарасе долара, а трговина наоружањем ће само убрзати тај процес.

[restrict]

Шта Русија може да понуди?

После распада СССР-а Москва је покушала да успостави пре свега војну сарадњу с Техераном, пошто је Иран био једно од најперспективнијих тржишта. Тада су били потписани уговори о набавци разног наоружања – тенкова Т-72, ​​борбених возила, авиона и пројектила. Међутим, 1995. године, Русија под притиском САД обуставља испоруку војне технике Исламској Републици. Други покушај сарадње забележен је 2007, када су се Русија и Иран договорили о испоруци противваздушног система С-300. Али ни тај договор није спроведен у дело, јер је 2010. године усвојена Резолуција 1929 Савета безбедности УН која је стопирала испоруку савременог наоружања Ирану.
„Војнотехничка сарадња с Руском Федерацијом је увек била приоритет за Иран. У то не спада само продаја руског наоружања, већ и повећање интензитета заједничких војних вежби, и сарадња у оквиру Међународних војних игара, и наравно сарадња Руске Федерације и Ирана у борби против тероризма, посебно у Сирији. Треба споменути и војне уговоре. Руска Федерација раније није могла у потпуности да реализује свој извозни војни потенцијал због санкција УН на испоруку оружја Ирану. Међутим, тај ембарго је укинут“, рекла је Марина ел Шалан.
У априлу 2015. председник Владимир Путин укида забрану испоруке С-300 Ирану, и већ у октобру следеће године Иран добија руски противваздушни систем. То је изазвало незадовољство САД, Турске и Израела, с којима је Русија и пре тога нарушила односе због Сирије. Без обзира на критику наведених земаља, директор Федералне службе за војнотехничку сарадњу Руске Федерације Дмитриј Шугајев је изјавио да је Москва склопила низ других уговора о испоруци свог наоружања, што није под санкцијама Савета безбедности УН. Тренутно је Иран заинтересован за руске ракетне чамце и корвете. Осим тога, Техерану је неопходно да модернизује три подморнице руске производње. Иран, такође, разматра могућност наручивања нових руских подморница. Исламска Република би могла да договори и модернизацију тенкова Т-72, ​​као и куповину нових тенкова Т-90С (око 350 комада) и борбених возила пешадије БМП-3.
Техерану тренутно највише недостају борбени авиони. Иако се Исламска Република одлично сналази и сама производи разно наоружање, не обазирући се на санкције, ипак има великих проблема у војној авио-индустрији. Западне моделе је немогуће набавити, Кина не жури с продајом својих летелица, али је зато Русија спремна да „ускочи“. Техеран жели да купи руске ловце Су-30 и Миг-29СМТ. Показао је и велико интересовање за модернизовани јуришни авион Су-25. Уколико дође до куповине руских авиона, Иран ће знатно повећати своју безбедност и постати још већа сила у региону, што никако не одговара САД и Израелу.

Иранске „беспилотне убице“

Од марта ове године прво на шта помислите када кажете „руско-иранска сарадња“, јесу беспилотне летелице. Већ у првој фази војне операције Русија је схватила да није водећа сила у том сегменту наоружања, тако да су преговори са Ираном око куповине дронова почели доста брзо. Наравно, Руси првенствено користе своје летелице типа Орлан-10, Елерон-ЗСВ, Форпост и друге, али масовна производња тих летелица је почела релативно скоро и тренутно није довољна. С друге стране, Иран, иако је већ 40 година под санкцијама, производи врло ефикасне беспилотне летелице, укључујући и копију америчког најсавременијег дрона MQ-9 Reaper. Техеран годинама на све могуће начине заобилази међународне санкције и усавршава производњу својих дронова, који су прошли тестирање у Сирији и Јемену. Ове иранске летелице су показале високу ефикасност, чак и против савременог западног наоружања, те не чуди велико интересовање Русије за њихову потенцијалну куповину. „Желим да напоменем да очекивани ирански дронови и њихова употреба на фронту неће постати нека врста ’непобедивог оружја’, које ће аутоматски обезбедити победу и значајну промену на фронту. Уколико дронова буде довољно, они ће омогућити да се попуни исцрпљени фонд извиђачких и ударних дронова, којих никад није довољно. Када почнемо да користимо иранске дронове, можемо очекивати да ће се значајно повећати непријатељски губици. То се пре свега односи на пешадију и војну технику. Присуство великог броја иранских дронова такође омогућава Ваздушно-космичким снагама Русије да покрену систематски лов на преостале непријатељске системе противваздушне одбране“, рекао је за „Печат“ један од водећих руских војних аналитичара Борис Рожин.
Треба споменути и да је Иран, према писању локалних медија, потписао споразум с Русијом о набавци делова и опреме за одржавање руских авиона западне производње (боинг и ербас). Амерички аналитичари, укључујући и Институт за проучавање рата, тврде да се иза тога крије договор о испоруци дронова. Они наводе да су 23 иранска теретна авиона обавила више од 40 летова на релацији Техеран–Москва у периоду од фебруара до маја 2022. године. До данашњег дана није познато шта су заправо превозили ти авиони.
Си-Ен-Ен је спровео истрагу и сазнао да је у јуну руска делегација најмање два пута посетила ирански аеродром Кашан. Тамо су руским војним стручњацима демонстриране ударне беспилотне летелице Shahed-191 и Shahed-129. Међутим, та информација до сада није потврђена ни с руске, ни са иранске стране.
Према речима аналитичара Елија Мађера, Иран је већ испоручио Русији специјални симулатор за обуку оператера дронова типа Shahed-191 и Shahed-129, као и неколико летелица. Он, такође, наводи да се део дронова већ користи у војној операцији у Украјини. Међутим, досад није било ниједног снимка или фотографије иранских летелица у Украјини. Без обзира да ли је кренула испорука дронова или не, нема никакве сумње да ће Русија и Иран наставити да развијају војнотехничку сарадњу. Обе земље су под жестоким санкцијама, али им то не смета да побољшавају билатералне односе и усавршавају своје наоружање. „Ако војни врх Руске Федерације сматра да су иранске беспилотне летелице неопходне за наоружавање војске, онда никакве претње Вашингтона неће спречити склапање уговора и размену искуства између Ирана и Русије“, оценила је Марина ел Шалан.
Уколико дође до испоруке руских авиона и подморница, Техеран ће учврстити свој положај и моћи ће активније да се супротстави земљама у региону које су против иранског нуклеарног програма, пре свега Израелу. Москва је свесна да ће покварити односе с Тел Авивом и Анкаром, али је спремна да продуби сарадњу с Техераном, узимајући у обзир да се Израел и Турска мешају у унутрашње послове руског и иранског савезника – Сирије. 
С друге стране, Иран доживљава испоруку својих дронова као велики успех. У Техерану сматрају да продајом свог наоружања доказују да санкције нису ефикасне, и да је Исламска Република у стању да конкурише највећим војним силама. Ирански дронови већ имају доказану борбену ефикасност у Јемену и Сирији, али Украјина може да постане прави полигон за ове „беспилотне убице“, узимајући у обзир да Кијев има много јачи и савременији ПВО систем од арапских земаља. Колико ће ирански дронови и руски авиони бити ефикасни, показаће време, али не треба сумњати да су Москва и Техеран на прагу стратешког војног партнерства, које може да утиче на однос снага у Европи и на Блиском истоку.

[/restrict]