Naša mera i kriterijum je Hristova reč

Govor patrijarha Porfirija

Prenosimo delove govora patrijarha srpskog Porfirija na molebnu za svetinju braka i porodice, slogu i mir u našem narodu

Gde god da živimo, nezavisno od državnih i političkih granica, sve nas povezuje jedna ista vera pravoslavna. Sve nas povezuje jedna ista Srpska pravoslavna crkva. Sve nas baš zbog toga povezuje i čini da jesmo jedno, isti sistem vrednosti. Pravoslavna vera nas je gde god da smo oblikovala kroz vekove, od Svetog Save, preko Kosovskog zaveta, Svetog kneza Lazara Kosovskog, sve do naših dana. Oblikovalo nas je Jevanđelje Hristovo, reč i zapovesti Božje, oblikovalo nas je Hristovo učenje. Jevanđeljem smo Hristovim gradili i izgradili svoj način života i svoj sistem vrednosti. Tim sistemom vrednosti organizujemo svoj privatni, porodični, društveni, kulturni život. Na tom sistemu vrednosti formiran je naš javni moral. Njim gradimo odnose među sobom, ali i sa drugima i drugačijima, jednom rečju gradimo i negujemo ono što mi jesmo, svoj identitet. To je pravoslavni, hrišćanski identitet i jevanđelski sistem vrednosti. U centru tog sistema vrednosti nalazi se ljubav prema Bogu i ljubav prema bližnjem, ali ne sentimentalna, površna ljubav nego ljubav koja je odgovornost prema svetinji života i odgovornost prema spasenju.
Braćo i sestre, znate to bolje nego ja, mi nikome ne namećemo ono što je naš način života, ali isto tako ne želimo da nam bilo ko, sa bilo koje strane sveta dolazi da nam nameće svoje vrednosti, svoj pogled na svet, svoj način života. Braćo i sestre, nećemo – ponavljam, jer mi nikome ne namećemo svoj način života – da nam iko, makar on i mislio da je bolji od nas, nameće svoja pravila, svoj pogled na svet i svoj način života. Nećemo da nam bilo ko kaže šta mi treba da budemo. Nama je mera i kriterijum Hristova reč, Božja reč. Hristos nam daje putokaze, govori nam šta je dobro, a šta nije, šta je crno, a šta belo, šta je Bogom ustanovljeno kao prirodno, a šta je neprirodno ili kako Sveti Maksim Ispovednik kaže – protivprirodno. Božja reč nam već na početnim stranicama Svetog pisma otkriva da je Bog stvorio čoveka kao dva pola, kao muško i žensko, i da je blagoslovio brak i porodicu kao zajednicu ljubavi muškarca i žene sa njihovom decom. Na takvom Bogom blagoslovenom braku i na takvoj porodici je izgrađeno društvo i civilizacija kakvu poznajemo, ne samo ovde nego i u Evropi.
Svojom verom i poverenjem u Hristovu reč znamo šta je muško, a šta je žensko. Njom znamo i šta je brak. Za nas pravoslavne hrišćane to se podrazumeva. Tu nisu potrebna nikakva objašnjenja, jer je Hristova reč jednostavna i upućena svakom čoveku. Danas smo, međutim, suočeni sa talasima, sa cunamijem, sa najezdom mnogih novih sistema vrednosti koji se nasilno, agresivno ili mekom moći i nevidljivim radovima ispod radara, nameću sa ciljem da uruše svaki postojeći prirodni ili civilizacijski poredak, da uspostave novu paradigmu, nova pravila. U tom vrtlogu, namera je da se poruše identitetski temelji i stubovi pojedinca i zajednica, da sve postane relativno i krhko. Kao da hoće da nam kažu da sve što smo do sada znali i čime smo živeli do sada više ne važi i da smo zapravo hiljadama godina živeli pogrešno, bili u zabludi. Epilog ovih ideologija posthumanističkog društva nije samo da izgubimo ideju o tome šta je muško, a šta žensko, šta je brak, nego da na kraju – reći ću oporu reč i biti prozivan zbog toga, ne hajem za prozivke, nego sa vama brinem šta će Bog reći – ne možemo sa sigurnošću reći ni šta je čovek.
Odmah da podvučem da smo istovremeno protiv svake vrste nasilja, da smo protiv prezira, mržnje, progona i žigosanja onih koji dele te ideje, pogotovo ako se nasilje čini u ime Crkve, i u ime Hrista. Štaviše, znam da ima mnogo ljudi iz te populacije koji su bolji od mene, ali koji nose svoj krst i bore se sa svojim iskušenjima i koji nisu ni za kakva paradiranja. Verujem da i vi imate takva iskustva. Mi im ne sudimo, ne optužujemo ih i ne osuđujemo. Bog je sudija svima, pa i nama ovde sabranima. Kao hrišćani molimo se i za njih, jer su i oni naši bližnji. Molimo se da i oni dođu u poznanje istine Hristove, zakona Njegovog, zapovesti Njegovih. Ne mešamo se u to kako ko organizuje svoj život. Ovde nije reč o ličnom odnosu prema bilo kome konkretno. Reč je o tome da ne možemo prihvatiti bilo čije slabosti, lične sklonosti i izbore koji nisu u skladu sa poretkom koji je Bog ustanovio, a koji se propagiraju i nameću kao nova društvena norma i pravilo. Ne možemo prihvatiti da se mediji, prosveta, kultura, ali i političke ustanove pretvore u sredstva stalnog i permanentnog psihološkog i moralnog pritiska u službi nasilnog socijalnog inženjeringa. Mi ne možemo dozvoliti da ta ideologija menja model društva kojim naš narod živi otkad zna za sebe.
Stoga je razumljivo, braćo i sestre, što se protivimo takozvanom Evroprajdu, što se protivimo paradiranju ulicama Bogorodičinog grada, prestonog grada Beograda. Videli smo već i nemamo potrebu više da gledamo, u mnogim evropskim prestonicama kako takve manifestacije opscenim i egzibicionističkim ponašanjem i svojom vizuelnom i estetskom agresijom vređaju, izruguju se i ismevaju sve što se smatra najsvetijim i najčestitijim i u našem narodu, ali i u drugim narodima. Mi smo protiv Evroprajda kao takvog, jer je očigledno da im nije samo do šetnje i do provoda, jer im je cilj da preoblikuju naše društvo, naše vrednosti, naš način života, a da to sami nismo tražili.