Crvene linije Zelenskog

Dmitrij Medvedev je jasno dao do znanja da će Moskva nastaviti specijalnu operaciju do pobede, ili dok oficiri u Kijevu ne preuzmu vlast i počnu da se ponašaju u interesu sopstvene armije i građana

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski upozorio je da će suđenje ukrajinskim vojnicima zarobljenim u Marijupolju biti – linija nakon koje će pregovori Kijeva i Rusije biti nemogući. Zaboravio je, doduše, da kaže da ga niko iz Moskve i ne poziva na pregovore, izuzev u smislu kapitulacije ostataka njegove armije i redefinisanja budućeg ustavnog, teritorijalnog, političkog i svakog drugog uređenja Ukrajine. S obzirom na to da za tako nešto Zelenski još uvek nema mandat svojih zapadnih pokrovitelja koji realno odlučuju u Kijevu i upravljaju njegovom politikom, ekonomijom i bezbednošću – reči ukrajinskog predsednika predstavljaju samo puko opravdanje, pre svega pred evropskom, ali i domaćom javnošću. Dok se ovi prvi u čudu pitaju šta ih to snađe, pa zbog „podrške ukrajinskoj slobodi i demokratiji“, sada sa strahom iščekuju dolazak zime i prvih snežnih pahulja koje će poput visoke peći istopiti njihove novčanike i ušteđevinu, ovi drugi više i ne postavljaju pitanja. Njima je sve odavno jasno. Dileme nema ni u Kremlju, gde je predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao novi ukaz kojim broj vojnika u Oružanim snagama uvećava za dodatnih 137.000.

IZMEĐU DVE VATRE Tako se Zelenski našao između dve vatre. S jedne strane, iz Vašingtona od njega traže da bude kuražan i ratoboran, da šalje što više regruta na front, makar i neobučenih, ali Evropljani više žele mir, svesni da produžetak sukoba i sankcija Rusiji uništava njihove doskora relativno stabilne ekonomije, veoma zavisne od ruskih energenata i drugih sirovina. Zato on šalje ambivalentne poruke, kupujući vreme, pre nego što ga i jedni i drugi zapitaju – šta to radi? Jer niti je izveo mesecima najavljivanu „kontraofanzivu“ uprkos svim milijardama koje se za njegovu borbu izdvajaju o trošku poreskih obveznika NATO država, niti je u stanju da s Putinom postigne valjan sporazum koji bi odagnao crni oblak iznad Evrope. Drugim rečima, osim besomučne pi-ar kampanje i obraćanja svetskoj javnosti tri puta dnevno, i uz svu moguću pomoć Zapada – učinak Zelenskog i njegovog režima na bojnom polju, ako se izuzmu pojedine diverzije i teroristički napadi, gotovo je ravan nuli. Umesto ukrajinskog Generalštaba, imaginarne pobede kijevskih snaga proglašavaju najčešće medijski štabovi Zelenskog, s porukom – izdržite još malo, kontranapad samo što nije počeo!
Zato on mora, koliko-toliko uverljivo, da objašnjava iz dana u dan zabrinutoj evropskoj javnosti da njihove žrtve nisu uzaludne i da bi on pregovarao o miru, ali eto, Putin je opet prešao „crvenu liniju“, pa sad baš ne može s njim da se razgovara. I još da primenjuje psihološke taktike prebacivanja krivice na same Evropljane, jer navodno nikad dovoljno s njihove strane novca, oružja i svega drugog – inače bi on svakako već stigao do Moskve. Ruski lider, uprkos tome što, načelno, ni on „ne odbija“ pregovore sa Zelenskim, svojim ponašanjem više nego jasno daje do znanja da s kijevskim vlastodršcem nema nameru da se susreće i da će Moskva nastaviti svoju specijalnu operaciju, korak po korak sve do pobede. Ili, kako je slikovito ovih dana objasnio zamenik predsednika Saveta bezbednosti RF Dmitrij Medvedev, dok vojni oficiri u Kijevu ne preuzmu vlast i počnu da se ponašaju u interesu sopstvene armije i građana. A upravo ukrajinski vojnici na terenu najbolje znaju kroz kakav pakao prolaze zbog ambicija Zelenskog i Zapada.
Zato je razumljiv strah Zelenskog, koji voli da se slika u majicama zelenih maskirnih boja, da u Kijevu jednog jutra ili noći – iznenada ne „ozeleni“. Pa makar to bilo usred jeseni ili zime. Zelenski je, pre ovog poslednjeg izgovora, ranije rekao da će odustati od pregovora s Ruskom Federacijom „ako se referendumi održe na okupiranim teritorijama“, odnosno onim koje su Rusi preuzeli pod svoju kontrolu i oslobodili od ukrajinskih nacionalista i koji sada, poput Krima, žele da stanu pod državnu zastavu i suverenitet Rusije. Na ove poruke Moskva odgovara da Zelenski samo prenosi poruke i instrukcije koje mu diktiraju zapadni pokrovitelji. Zapad na taj način čuva sebe: ako nešto kod njih pođe po zlu, uvek mogu da kažu da je to sve „krivica Zelenskog“ i da se preko noći odreknu njegovih usluga, kao što su bez mnogo buke odbacili Petra Porošenka koji je verno služio i ispunjavao sve njihove naloge. Naprosto, bio im je korisniji kao žrtveni jarac, nego kao „ukrajinski lider“. Takvu sudbinu neće izbeći ni Zelenski, i to bi za njega čak bio najbezbolniji ishod. Pitanje je, međutim, da li će imati toliko sreće.

MARIONETA BEZ SPOSOBNOSTI DA ODLUČUJE Član Komiteta Državne dume za međunarodne poslove Dmitrij Belik istakao je da je predsednik Ukrajine „marioneta u rukama Zapada“ i da je „odavno izgubio sposobnost da donosi bilo kakve samostalne odluke“. „Zelenski bi trebalo bar na trenutak da razmisli u kakvo stanje je doveo zemlju, ako stanovnici njenih teritorija ne vide svoju budućnost u sastavu Ukrajine“, rekao je Belik, imajući u vidu masovno opredeljenje građana Donbasa i drugih oblasti da izađu na referendum i glasaju za pripajanje Rusiji. Pres-sekretar predsednika Rusije Dmitrij Peskov rekao je da sami stanovnici ovih teritorija imaju planove za održavanje referenduma. „Ne sprovodimo mi referendum. Ovde, očigledno, treba razumeti kome se Zelenski obraća ovom izjavom – građanima Ukrajine pomenutih regiona, ili građanima Rusije. Ako je upućeno građanima i rukovodstvu Rusije, onda je to pogrešna adresa“, poručio je Peskov.
Još početkom avgusta Kremlj je saopštio da je ukrajinska pregovaračka delegacija „nestala s radara“ i da nema preduslova za sastanke, pogotovo one na najvišem nivou. I stalni predstavnik Rusije pri UN u Ženevi Genadij Gatilov rekao je da „ne postoji praktična platforma“ za sastanak Putina i Zelenskog. A sam Putin je naglasio da Moskva ne odbija pregovore o Ukrajini, ali da što kasnije počnu, Kijevu će biti teže. Time postaje jasnije zašto je Zelenski, tražeći bilo kakav izgovor, 21. avgusta rekao da će Ukrajina odbiti pregovore s Rusijom ako dođe do suđenja ukrajinskim vojnicima koji su granatirali Marijupolj. „Ovo će biti granica posle koje su nemogući bilo kakvi pregovori. Rusija će sama sebe odseći od pregovora. Neće više biti dijaloga. Naša država je sve rekla“, rekao je Zelenski po principu „država – to sam ja“. Jer teško je i poverovati da u Ukrajini baš svi dele njegov stav i žele i dalje da prolivaju krv i gledaju kako tonu u sve dublju provaliju.

Povećanje vojske isključivo na bazi ugovora i dobrovoljnosti Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je ukaz o povećanju broja vojnika Oružanih snaga na više od 1,15 miliona ljudi. Dokument stupa na snagu 1. januara 2023, čime će se broj ruskih vojnika povećati za 137 hiljada. Analitičari to objašnjavaju povećanim vojnim pretnjama agresivne politike NATO-a, zbog čega je potrebno više vojnog osoblja za izvršavanje zadataka u pozadini, zaštitu državnih granica, bezbednost saveznika u ODKB-u, kao i za borbenu stražu u zoni SVO. „Utvrditi kadrovski sastav Oružanih snaga Ruske Federacije od 2.038.758 pripadnika, uključujući 1.150.628 vojnika“, navodi se u tekstu ukaza Vladimira Putina, koji je naložio ruskoj vladi i da obezbedi dodatna sredstva za Ministarstvo odbrane. Prethodni ukaz predsednik Ruske Federacije je potpisao u novembru 2017, kada je brojnost Oružanih snaga RF određena na 1.902.758 ljudi, uključujući 1.013.628 vojnih lica. Iz ovih brojeva se vidi da je broj pripadnika Oružanih snaga bez oružja ostao gotovo nepromenjen, povećanje je samo u „borbenom delu“. Poslanik Državne dume, Heroj Rusije general-pukovnik Vladimir Šamanov povezao je ovaj ukaz sa uvećanjem vojnih pretnji, odnosno destabilizacijom međunarodne situacije kao rezultata politike SAD i njihovih saveznika. „Politika kolektivnog Zapada postaje sve agresivnija prema Ruskoj Federaciji i civilnom stanovništvu Donbasa. Moramo biti aktivniji da se tome suprotstavimo“, naglasio je Šamanov i dodao da u budućnosti ima smisla povećati broj vojnika na 1,5 miliona ljudi, s obzirom na to da zapadne zemlje aktivno uvećavaju izdatke za vojsku i brojnost svojih oružanih snaga. I Vladimir Džabarov, prvi zamenik šefa Komiteta za međunarodne poslove Saveta Federacije, smatra da treba povećati Oružane snage zbog ozbiljnog pogoršanja međunarodne situacije i potrebe da se rotiraju učesnici specijalne operacije. Džabarov nije isključio pojavu novih kriznih žarišta, a Rusija ima ljudske i materijalne resurse da stvori veću, mobilniju i dobro obučenu vojsku. Kako je naglasio Aleksej Podberjozkin, direktor Centra za vojnopolitička istraživanja MGIMO, regrutovanje će se vršiti isključivo po ugovoru, na osnovu dobrovoljnosti. „Predsednički ukaz ne treba shvatiti kao početak neke vrste mobilizacije. Za to bi bila potrebna drugačija pravna osnova. Inicijativa je usmerena na sistematsko povećanje broja oružanih snaga kroz regrutovanje vojnika po ugovoru. Mislim da će to biti obučeni i motivisani kadrovi“, naglasio je Podberjozkin. Takođe, krajem juna su poslanici Državne dume dali amandmane na zakon „O vojnoj dužnosti i služenju vojnog roka“ u cilju povećanja dostupnosti ugovorne službe za regrute. Sada se regrutima može ponuditi ugovor nakon tri meseca službe. Ukoliko izmene budu usvojene, regrut će moći odmah da potpiše sporazum sa Ministarstvom odbrane, dok u zonu oružanog sukoba može biti poslat tek nakon četiri meseca. General Šamanov skreće pažnju da Rusija neće poći putem Ukrajine, koja na front šalje neobučene regrute koristeći ih kao topovsko meso, ali da građani koji su svesni značaja obavljanja vojne dužnosti treba da imaju mogućnost da se uključe u borbu. Podsetimo, Putin je krajem maja potpisao zakon o ukidanju gornje starosne granice za službu po ugovoru. Pre toga samo Rusi od 18 do 40 godina i stranci od 18 do 30 godina mogli su da zaključe ugovor sa Ministarstvom odbrane. Zakon je inicijativa general-pukovnika Andreja Kartapolova, predsednika Komiteta Državne dume za odbranu, i člana Komisije za razmatranje federalnog budžeta, deputata Andreja Krasova, koji smatraju da će to omogućiti angažman stručnjacima sa iskustvom u korišćenju visokopreciznog naoružanja i popunu za medicinsku podršku, inženjerijske jedinice, logistiku i veze. Direktor Biroa za vojnopolitičku analizu Aleksandar Mihajlov smatra da ukaz Vladimira Putina treba da pojača masovnu obuku vojnog kadra, ali da neće služiti samo u zoni specijalne operacije. „Vrhovni komandant razmišlja mnogo šire. Imamo pozadinu, državne granice, pravce u Centralnoj Aziji, posebno u okviru ODKB-a. Kao što su januarski događaji u Kazahstanu pokazali, Rusija treba da drži kontingente spremne za operativne mirovne misije“, naglasio je Mihajlov, a preneo RT. Dopisni član Akademije vojnih nauka Sergej Sudakov smatra da su vojne pretnje Rusiji i njenim partnerima značajno porasle, ali da to ne znači prelazak na „vojnu ekonomiju“. „Rusija ima finansijski potencijal da bezbolno obezbedi pristojne plate i opremu za 137.000 ljudi i ne vidim razloga da to vrši pritisak na ekonomiju“, rekao je Sudakov i istakao da će vojna služba na žarištima biti samo po ugovoru.

Aleksej Čepa, zamenik predsednika Komiteta Državne dume za međunarodne poslove, rekao je za RT da predsednik Ukrajine „kaže ono što mu diktiraju Zapad, SAD i Velika Britanija“. „Oni nemaju interesa da brane Ukrajinu, već imaju zahtev da se ratuje do poslednjeg Ukrajinca“, ocenio je Čepa. Kako je ranije izjavio predsednik Donjecke Narodne Republike Denis Pušilin, u toku su aktivne pripreme za suđenje ukrajinskoj vojsci i pojasnio da će ono biti organizovano do kraja leta, a da će proces biti transparentan.
Ponašanje Zelenskog podseća na pojedine „političke delatnike“ sa Balkana i ne iznenađuje previše. Možda bi, da ne žive u eri totalne cenzure i informativnog „filtera“, za neke državljane zapadnih zemalja bilo šokantno da znaju da je reč o suđenju uglavnom pripadnicima ekstremističkog i neonacističkog bataljona „Azov“, koji se predao tokom opsade čeličane „Azovstalj“ u Marijuopolju, i na čijim rukama je krv velikog dela od onih 14.000 civila ubijenih u Donbasu između marta 2014. i početka specijalne operacije 24. februara 2022, a među kojima je mnogo dece. Da li su Evropljani na pozicijama „odbrane integriteta i slobode“ za ubice dece, ili će pre biti da oni i ne znaju šta se sve u Donbasu dešava(lo), u ovom trenutku je više retoričko pitanje. Za njih je pak nesumnjivo važno kako će preživeti ovu (i sledeću) zimu, i koliki će biti računi za gas i električnu energiju, ako ih uopšte bude.
I tu će Zelenski, pre ili kasnije, morati da pruži neke mnogo ubedljivije odgovore, ili će to učiniti neko umesto njega, a sva srdžba se sručiti na zapadne lidere koji su ga godinama ohrabrivali i snabdevali smrtonosnim tovarima i koferima punim novca za ratne avanture. Niko ne može da kaže da su stotine kilometara fortifikacija u Donbasu izgrađene za nekoliko dana nakon invazije Rusije, već će pre biti obrnuto – da se Kijev dugo i temeljno pripremao za rat, i ne samo defanzivni. Upravo zato je Zelenski u više navrata najavljivao neke ultimatume za pregovore. Tako je posle trilateralnog sastanka s turskim liderom Redžepom Tajipom Erdoganom i generalnim sekretarom UN Antonijom Guterešom, 18. avgusta u Lavovu, rekao da su pregovori s Moskvom mogući tek „nakon povlačenja ruskih trupa sa teritorija pod ruskom kontrolom“. Pošto i on zna da se to neće desiti, time je Zelenski faktički potvrdio da za njega neće biti pregovora s Moskvom. Ruska specijalna vojna operacija se nastavlja.