Црвене линије Зеленског

Дмитриј Медведев је јасно дао до знања да ће Москва наставити специјалну операцију до победе, или док официри у Кијеву не преузму власт и почну да се понашају у интересу сопствене армије и грађана

Председник Украјине Володимир Зеленски упозорио је да ће суђење украјинским војницима заробљеним у Маријупољу бити – линија након које ће преговори Кијева и Русије бити немогући. Заборавио је, додуше, да каже да га нико из Москве и не позива на преговоре, изузев у смислу капитулације остатака његове армије и редефинисања будућег уставног, територијалног, политичког и сваког другог уређења Украјине. С обзиром на то да за тако нешто Зеленски још увек нема мандат својих западних покровитеља који реално одлучују у Кијеву и управљају његовом политиком, економијом и безбедношћу – речи украјинског председника представљају само пуко оправдање, пре свега пред европском, али и домаћом јавношћу. Док се ови први у чуду питају шта их то снађе, па због „подршке украјинској слободи и демократији“, сада са страхом ишчекују долазак зиме и првих снежних пахуља које ће попут високе пећи истопити њихове новчанике и уштеђевину, ови други више и не постављају питања. Њима је све одавно јасно. Дилеме нема ни у Кремљу, где је председник Русије Владимир Путин потписао нови указ којим број војника у Оружаним снагама увећава за додатних 137.000.

ИЗМЕЂУ ДВЕ ВАТРЕ Тако се Зеленски нашао између две ватре. С једне стране, из Вашингтона од њега траже да буде куражан и ратоборан, да шаље што више регрута на фронт, макар и необучених, али Европљани више желе мир, свесни да продужетак сукоба и санкција Русији уништава њихове доскора релативно стабилне економије, веома зависне од руских енергената и других сировина. Зато он шаље амбивалентне поруке, купујући време, пре него што га и једни и други запитају – шта то ради? Јер нити је извео месецима најављивану „контраофанзиву“ упркос свим милијардама које се за његову борбу издвајају о трошку пореских обвезника НАТО држава, нити је у стању да с Путином постигне ваљан споразум који би одагнао црни облак изнад Европе. Другим речима, осим бесомучне пи-ар кампање и обраћања светској јавности три пута дневно, и уз сву могућу помоћ Запада – учинак Зеленског и његовог режима на бојном пољу, ако се изузму поједине диверзије и терористички напади, готово је раван нули. Уместо украјинског Генералштаба, имагинарне победе кијевских снага проглашавају најчешће медијски штабови Зеленског, с поруком – издржите још мало, контранапад само што није почео!
Зато он мора, колико-толико уверљиво, да објашњава из дана у дан забринутој европској јавности да њихове жртве нису узалудне и да би он преговарао о миру, али ето, Путин је опет прешао „црвену линију“, па сад баш не може с њим да се разговара. И још да примењује психолошке тактике пребацивања кривице на саме Европљане, јер наводно никад довољно с њихове стране новца, оружја и свега другог – иначе би он свакако већ стигао до Москве. Руски лидер, упркос томе што, начелно, ни он „не одбија“ преговоре са Зеленским, својим понашањем више него јасно даје до знања да с кијевским властодршцем нема намеру да се сусреће и да ће Москва наставити своју специјалну операцију, корак по корак све до победе. Или, како је сликовито ових дана објаснио заменик председника Савета безбедности РФ Дмитриј Медведев, док војни официри у Кијеву не преузму власт и почну да се понашају у интересу сопствене армије и грађана. А управо украјински војници на терену најбоље знају кроз какав пакао пролазе због амбиција Зеленског и Запада.
Зато је разумљив страх Зеленског, који воли да се слика у мајицама зелених маскирних боја, да у Кијеву једног јутра или ноћи – изненада не „озелени“. Па макар то било усред јесени или зиме. Зеленски је, пре овог последњег изговора, раније рекао да ће одустати од преговора с Руском Федерацијом „ако се референдуми одрже на окупираним територијама“, односно оним које су Руси преузели под своју контролу и ослободили од украјинских националиста и који сада, попут Крима, желе да стану под државну заставу и суверенитет Русије. На ове поруке Москва одговара да Зеленски само преноси поруке и инструкције које му диктирају западни покровитељи. Запад на тај начин чува себе: ако нешто код њих пође по злу, увек могу да кажу да је то све „кривица Зеленског“ и да се преко ноћи одрекну његових услуга, као што су без много буке одбацили Петра Порошенка који је верно служио и испуњавао све њихове налоге. Напросто, био им је кориснији као жртвени јарац, него као „украјински лидер“. Такву судбину неће избећи ни Зеленски, и то би за њега чак био најбезболнији исход. Питање је, међутим, да ли ће имати толико среће.

МАРИОНЕТА БЕЗ СПОСОБНОСТИ ДА ОДЛУЧУЈЕ Члан Комитета Државне думе за међународне послове Дмитриј Белик истакао је да је председник Украјине „марионета у рукама Запада“ и да је „одавно изгубио способност да доноси било какве самосталне одлуке“. „Зеленски би требало бар на тренутак да размисли у какво стање је довео земљу, ако становници њених територија не виде своју будућност у саставу Украјине“, рекао је Белик, имајући у виду масовно опредељење грађана Донбаса и других области да изађу на референдум и гласају за припајање Русији. Прес-секретар председника Русије Дмитриј Песков рекао је да сами становници ових територија имају планове за одржавање референдума. „Не спроводимо ми референдум. Овде, очигледно, треба разумети коме се Зеленски обраћа овом изјавом – грађанима Украјине поменутих региона, или грађанима Русије. Ако је упућено грађанима и руководству Русије, онда је то погрешна адреса“, поручио је Песков.
Још почетком августа Кремљ је саопштио да је украјинска преговарачка делегација „нестала с радара“ и да нема предуслова за састанке, поготово оне на највишем нивоу. И стални представник Русије при УН у Женеви Генадиј Гатилов рекао је да „не постоји практична платформа“ за састанак Путина и Зеленског. А сам Путин је нагласио да Москва не одбија преговоре о Украјини, али да што касније почну, Кијеву ће бити теже. Тиме постаје јасније зашто је Зеленски, тражећи било какав изговор, 21. августа рекао да ће Украјина одбити преговоре с Русијом ако дође до суђења украјинским војницима који су гранатирали Маријупољ. „Ово ће бити граница после које су немогући било какви преговори. Русија ће сама себе одсећи од преговора. Неће више бити дијалога. Наша држава је све рекла“, рекао је Зеленски по принципу „држава – то сам ја“. Јер тешко је и поверовати да у Украјини баш сви деле његов став и желе и даље да проливају крв и гледају како тону у све дубљу провалију.

Повећање војске искључиво на бази уговора и добровољности Руски председник Владимир Путин потписао је указ о повећању броја војника Оружаних снага на више од 1,15 милиона људи. Документ ступа на снагу 1. јануара 2023, чиме ће се број руских војника повећати за 137 хиљада. Аналитичари то објашњавају повећаним војним претњама агресивне политике НАТО-а, због чега је потребно више војног особља за извршавање задатака у позадини, заштиту државних граница, безбедност савезника у ОДКБ-у, као и за борбену стражу у зони СВО. „Утврдити кадровски састав Оружаних снага Руске Федерације од 2.038.758 припадника, укључујући 1.150.628 војника“, наводи се у тексту указа Владимира Путина, који је наложио руској влади и да обезбеди додатна средства за Министарство одбране. Претходни указ председник Руске Федерације је потписао у новембру 2017, када је бројност Оружаних снага РФ одређена на 1.902.758 људи, укључујући 1.013.628 војних лица. Из ових бројева се види да је број припадника Оружаних снага без оружја остао готово непромењен, повећање је само у „борбеном делу“. Посланик Државне думе, Херој Русије генерал-пуковник Владимир Шаманов повезао је овај указ са увећањем војних претњи, односно дестабилизацијом међународне ситуације као резултата политике САД и њихових савезника. „Политика колективног Запада постаје све агресивнија према Руској Федерацији и цивилном становништву Донбаса. Морамо бити активнији да се томе супротставимо“, нагласио је Шаманов и додао да у будућности има смисла повећати број војника на 1,5 милиона људи, с обзиром на то да западне земље активно увећавају издатке за војску и бројност својих оружаних снага. И Владимир Џабаров, први заменик шефа Комитета за међународне послове Савета Федерације, сматра да треба повећати Оружане снаге због озбиљног погоршања међународне ситуације и потребе да се ротирају учесници специјалне операције. Џабаров није искључио појаву нових кризних жаришта, а Русија има људске и материјалне ресурсе да створи већу, мобилнију и добро обучену војску. Како је нагласио Алексеј Подберјозкин, директор Центра за војнополитичка истраживања МГИМО, регрутовање ће се вршити искључиво по уговору, на основу добровољности. „Председнички указ не треба схватити као почетак неке врсте мобилизације. За то би била потребна другачија правна основа. Иницијатива је усмерена на систематско повећање броја оружаних снага кроз регрутовање војника по уговору. Мислим да ће то бити обучени и мотивисани кадрови“, нагласио је Подберјозкин. Такође, крајем јуна су посланици Државне думе дали амандмане на закон „О војној дужности и служењу војног рока“ у циљу повећања доступности уговорне службе за регруте. Сада се регрутима може понудити уговор након три месеца службе. Уколико измене буду усвојене, регрут ће моћи одмах да потпише споразум са Министарством одбране, док у зону оружаног сукоба може бити послат тек након четири месеца. Генерал Шаманов скреће пажњу да Русија неће поћи путем Украјине, која на фронт шаље необучене регруте користећи их као топовско месо, али да грађани који су свесни значаја обављања војне дужности треба да имају могућност да се укључе у борбу. Подсетимо, Путин је крајем маја потписао закон о укидању горње старосне границе за службу по уговору. Пре тога само Руси од 18 до 40 година и странци од 18 до 30 година могли су да закључе уговор са Министарством одбране. Закон је иницијатива генерал-пуковника Андреја Картаполова, председника Комитета Државне думе за одбрану, и члана Комисије за разматрање федералног буџета, депутата Андреја Красова, који сматрају да ће то омогућити ангажман стручњацима са искуством у коришћењу високопрецизног наоружања и попуну за медицинску подршку, инжењеријске јединице, логистику и везе. Директор Бироа за војнополитичку анализу Александар Михајлов сматра да указ Владимира Путина треба да појача масовну обуку војног кадра, али да неће служити само у зони специјалне операције. „Врховни командант размишља много шире. Имамо позадину, државне границе, правце у Централној Азији, посебно у оквиру ОДКБ-а. Као што су јануарски догађаји у Казахстану показали, Русија треба да држи контингенте спремне за оперативне мировне мисије“, нагласио је Михајлов, а пренео РТ. Дописни члан Академије војних наука Сергеј Судаков сматра да су војне претње Русији и њеним партнерима значајно порасле, али да то не значи прелазак на „војну економију“. „Русија има финансијски потенцијал да безболно обезбеди пристојне плате и опрему за 137.000 људи и не видим разлога да то врши притисак на економију“, рекао је Судаков и истакао да ће војна служба на жариштима бити само по уговору.

Алексеј Чепа, заменик председника Комитета Државне думе за међународне послове, рекао је за РТ да председник Украјине „каже оно што му диктирају Запад, САД и Велика Британија“. „Они немају интереса да бране Украјину, већ имају захтев да се ратује до последњег Украјинца“, оценио је Чепа. Како је раније изјавио председник Доњецке Народне Републике Денис Пушилин, у току су активне припреме за суђење украјинској војсци и појаснио да ће оно бити организовано до краја лета, а да ће процес бити транспарентан.
Понашање Зеленског подсећа на поједине „политичке делатнике“ са Балкана и не изненађује превише. Можда би, да не живе у ери тоталне цензуре и информативног „филтера“, за неке држављане западних земаља било шокантно да знају да је реч о суђењу углавном припадницима екстремистичког и неонацистичког батаљона „Азов“, који се предао током опсаде челичане „Азовстаљ“ у Маријуопољу, и на чијим рукама је крв великог дела од оних 14.000 цивила убијених у Донбасу између марта 2014. и почетка специјалне операције 24. фебруара 2022, а међу којима је много деце. Да ли су Европљани на позицијама „одбране интегритета и слободе“ за убице деце, или ће пре бити да они и не знају шта се све у Донбасу дешава(ло), у овом тренутку је више реторичко питање. За њих је пак несумњиво важно како ће преживети ову (и следећу) зиму, и колики ће бити рачуни за гас и електричну енергију, ако их уопште буде.
И ту ће Зеленски, пре или касније, морати да пружи неке много убедљивије одговоре, или ће то учинити неко уместо њега, а сва срџба се сручити на западне лидере који су га годинама охрабривали и снабдевали смртоносним товарима и коферима пуним новца за ратне авантуре. Нико не може да каже да су стотине километара фортификација у Донбасу изграђене за неколико дана након инвазије Русије, већ ће пре бити обрнуто – да се Кијев дуго и темељно припремао за рат, и не само дефанзивни. Управо зато је Зеленски у више наврата најављивао неке ултиматуме за преговоре. Тако је после трилатералног састанка с турским лидером Реџепом Тајипом Ердоганом и генералним секретаром УН Антонијом Гутерешом, 18. августа у Лавову, рекао да су преговори с Москвом могући тек „након повлачења руских трупа са територија под руском контролом“. Пошто и он зна да се то неће десити, тиме је Зеленски фактички потврдио да за њега неће бити преговора с Москвом. Руска специјална војна операција се наставља.