Печат – Лист слободне Србије Политички недељник, актуелна политичка дешавања, друштво, свет, култура.
Пише Ирина Алкснис
Михаил Горбачов, први председник и последњи лидер СССР-а, преминуо је у 92. години.
Постоји нека врста натприродне симболике да је 2022. година смрти неколико државника директно укључених у уништење Совјетског Савеза. Ове године су умрли потписници Беловешког споразума из Украјине (Леонид Кравчук), Белорусије (Станислав Шушкевич) и Русије (Генадиј Бурбулис). Сада је последњи совјетски лидер попунио листу.
Древна мудрост каже да је пут до пакла поплочан добрим намерама. Михаил Горбачов може послужити као илустрација да су добре намере националног лидера способне да изазову пакао читавој земљи.
Млад, енергичан, стреми променама – и активно их спроводи – генерални секретар се претворио у идола совјетског друштва, уморног од углађености и геронтократије времена стагнације. Истина, не задуго. Неколико година касније, Горбачов је постао – и остао до краја живота – предмет горуће мржње огромног дела својих суграђана, који су га сматрали одговорним за оно што су морали да преживе. Одговорност за уништену земљу, за ноћну мору 1990-их, за милионе живота изгубљених у грађанским ратовима, етничком чишћењу, терористичким нападима и ратовима банди, за милионе нерођених живота.
Историјска судбина Михаила Горбачова је лекција за све државнике. Није важно колико добро сте искрено желели и колико су вас водили високи идеали. На крају, узимају се у обзир само стварни резултати ваших одлука и акција.
Распад СССР-а постао је национална катастрофа чије последице осећамо већ четврту деценију. У неком тренутку се чинило да је оно најгоре и најстрашније остало иза нас. Али трансформација Украјине у нацистичко гнездо показује да паклени замајац, покренут пре више од тридесет година, наставља својим током. Русија мора, дужна је да га заустави – и она ће га зауставити.
Питање је, као и увек, цена коју морате да платите за то. У политици је главни обрачун у крви, тузи и људским животима.
Михаил Горбачов је живео веома дуг живот, успевши да сагледа и искушења која су задесила земљу и њено превазилажење безбројних изазова и трагедија. Може се само нагађати да ли је једини совјетски председник извукао неке закључке за себе. Али ово није толико важно.
Главна ствар је да сами учимо из искуства.
Извор: https://ria.ru/20220831/gorbachev-1813299909.html
