Osveta je jelo koje se služi hladno

Neuspešne sankcije EU protiv Rusije

Sankcije protiv Rusije nisu dovele do njenog sloma, ali su zato izazvale talas protesta u državama Evropske unije. Zato je možda najveća vest ovih letnjih dana u zapadnim medijima – izostanak vesti. Tačnije – odsustvo vesti o protestima širom EU zbog sve viših troškova života koji su posledica kratkovidih sankcija protiv Rusije

Protesti zbog galopirajuće skupoće usled naglog poskupljenja struje, hrane, đubriva i goriva, kao i niskih plata koje je već načela inflacija, traju danima u evropskim prestonicama, ali i manjim varošima evropskog kontinenta, a njihov zajednički imenilac jeste da mejnstrim mediji o tome mahom – ne izveštavaju. Dok je, na primer, odlazeći britanski premijer Boris Džonson proteklih dana kao običan turista vozio bicikl po slovenačkim Alpima, mediji na Ostrvu i državama Unije su okom sokola pokušavali da presretnu svaki njegov korak na mini-bračnom putovanju, pri čemu su mnogo manje pažnje poklanjali činjenici da je u njegovoj domovini upravo pokrenuta akcija „Nemoj da plaćaš!“. Iako mnogi kritikuju Džonsona jer se odmara i banči dok mu sunarodnici grcaju zbog poskupljenja životnih potrepština a država, koju ostavlja u očajnom stanju – propada, veliki mediji pod paskom Brisela sve to prenebregavaju, prenoseći samo šta je sve Džonson sa ženom Keri doživeo tokom okasnele „medene sedmice“.

EU U PREVELIKIM CIPELAMA U međuvremenu je pokretu „Nemoj da plaćaš!“ za tili čas pristupilo već 75.000 ljudi. To su očajnici kojima je prekipelo i stoga naprosto odbijaju da plaćaju javne usluge, a autori kampanje predviđaju da će ih uskoro biti više od milion, posle čega planiraju i masovne akcije neposlušnosti, kao i nerede širom zemlje. Istovremeno se i vrhuška unutar EU suočava sa sličnim protestima i sukobima razjarenih birača s predstavnicima vlasti – policijom, čak i vojskom, koju su vladajući, uplašeni za svoje fotelje izveli na ulice, na primer u Holandiji. Ali ne samo u Holandiji. Okidač je energetska kriza izazvana sankcijama protiv Rusije zbog rata u Ukrajini. Očekivanje da će nasilnih protesta na jesen biti sve više izneo je čak i zamenik šefice Evropske komisije Frans Timermans u intervjuu za britanski „Gardijan“. Visoki zvaničnik Unije stoga smatra da Brisel zajedno s partnerima iz 27 država EU treba da učini sve da zaustavi nagli rast cena hrane i grejanja. Ukoliko im taj zadatak ne uspe, Evropa će se suočiti s masovnim protestima i neredima, priznaje. „Sada moramo da postignemo da se ljudi neće smrzavati naredne zime“, vajka se zamenik predsednice EK Ursule fon der Lejen.

Za to vreme svi potezi koje povlače vlade pojedinih država EU upućuju na zaključak da nisu dorasli zadatku koji su sami sebi zadali. Naredbe o ograničenjima koje se tiču temperatura u javnim zgradama zimi i ukidanju klimatizacije leti, pozivi plebsu na štednju, pre svega grejanja, gasa i tople vode kako bi se tokom zime, koja se bliži, izbegla opasnost isključenja struje (grejanja, čak i vode) – ne obećavaju ništa dobro. Istovremeno ruska rublja, umesto da doživi krah zbog evropskih sankcija, kako su najavljivali lideri Zapada kada su usvajali jednu tranšu protivruskih sankcija za drugom – još je više ojačala. Što je demoralizirajući faktor za lidere EU koja više ne može da sakrije nemoć i jed zbog neuspešnih sankcija.
Pukotine u „evropskom jedinstvu“ počinju da se šire i raskol unutar zapadne (antiruske) koalicije polako ulazi u višu brzinu. Pale su već četiri vlade u državama EU, i to dobrim delom kao posledica antiruskih sankcija, a taj proces bi mogao da se nastavi i u narednim mesecima. Višak cinizma je pokušaj dela nekih zapadnih medija da uvere radničku klasu da je za nju zapravo sjajno ukoliko im plate ne rastu previše, ili ne rastu uopšte – jer bi to „trebalo da smanji inflaciju“. Pri čemu, naravno, prikrivaju činjenicu da inflaciju uglavnom diktiraju ogromni profiti krupnih kapitalista i rat u Ukrajini koji je podsticao i raspirivao Vašington.

[restrict]

HOLANDSKI USTANAK Zanimljivo je da su najveći protesti unutar EU počeli u Holandiji, naoko zbog banalnog razloga – ekoloških planova vlade „teflonskog“ premijera Marka Rutea da smanji emisije azota. Konkretno, to znači kraj proizvodnje za oko 30 odsto holandskih farmi. Da sve bude gore, farmere su u isto vreme pogodile i sve više cene namirnica, gasa, veštačkog đubriva… Otuda bi se teško reklo da je eksplozija nezadovoljstva bila neočekivana. Utoliko je više iznenadilo brutalno nasilje holandske policije, čak i vojske nad golorukim demonstrantima. Bes naroda je dodatno podstaklo otkriće da policija među demonstrante šalje svoje ljude u civilu, provokatore sa ciljem da izazovu nasilne nerede, sve kako bi vlast imala izgovor da odgovori još drakonskijim merama…
Prizori, snimci okršaja organa vlasti sa sopstvenim biračkim telom na ulicama holandskih gradova i sela, koje je moguće videti na društvenim mrežama – ali ne i u vodećim medijima – iznenadili su mnoge. Naročito jer su tu vrstu „obračuna“ s demonstrantima do sada pripisivali samo „autokratskim režimima“ koje je u prošlosti tako rado kritikovala i „civilizovana“ Ruteova vlada. A sada su scene s holandskih ulica čak i gore od onih koje smo nedavno videli tokom suzbijanja protesta u Belorusiji.
Demonstracije su sve češće ne samo u Holandiji nego i u susednoj Nemačkoj, gde su farmeri izrazili i pokazali solidarnost s holandskim kolegama. U Hamburgu je uz to došlo i do prave pobune lučkih radnika. „Koga briga za Rusiju, mi gubimo ognjišta i ne možemo ni da prehranimo porodice!“, uzvikivali su demonstranti.
Analena Berbok, nemačka ministarka spoljnih poslova iz redova Zelenih, potom je u televizijskom intervjuu priznala da očekuje da će se i u Nemačkoj od septembra rasplamsati protesti, zbog čega Berlin više neće biti u stanju da pomaže Ukrajini, ni vojno, ni novčano. I ne samo to – vlada kancelara Olafa Šolca već snuje planove i zakone koji će joj omogućiti da od jeseni upotrebi vojsku protiv građana. Mirnodopska funkcija nemačke vojske biće prevedena u službu suzbijanja protesta, a sve pod firmom borbe protiv „velike nepogode“.

Poljoprivrednici protestuju i u Španiji, a evropski auto-putevi su sve češće zakrčeni tonama stajskog izmeta koji su razgoropađeni farmeri izlili u znak opomene „onima na vlasti“. I u Austriji su na putevima učestali isprečeni traktori s upaljenim rotacionim svetlima. Srozavanje standarda i sve gora ekonomska situacija je i u Italiji naterala ljude da izađu na ulice s transparentima uperenim protiv aktuelne vlade. Što je dovelo i do uskraćivanja podrške italijanskoj vladi od strane partije Pet zvezdica i pada premijera Marija Dragija.
Protestima protiv galopirajućih cena pridružile su se i kamiondžije u Kanadi i Australiji, a u SAD su pojedinci u znak protesta protiv sve viših cena benzina prkosno razvili ruske zastave uz korišćenja simbola „Z“, sve kako bi izrazili protivljenje politici američkog predsednika Džoa Bajdena.
Nema sumnje da će briselske evrokrate i njihovi odrazi po prestonicama Evropske unije uskoro iskusiti kako to izgleda kada „demokratija izađe na ulice“; protesti se šire poput požara, mada ih mejnstrim mediji ignorišu pod izgovorom da ne žele da im „daju vetar u jedra“. Uprkos tome dozreva spoznaja da se napor da se Rusija obori na kolena „žestokim udarom sankcija“ – vraća EU kao bumerang. NATO i EU su posle početka ruske „specijalne vojne operacije“ u Ukrajini nizali svoj glavni adut – sankcije, ali ni u najgorim scenarijima nisu očekivali da ekonomskim sankcijama neće uspeti da slome Rusiju.
Zima je još malo pa na pragu, a Moskva i ne krije kakav odgovor sprema. Poznata poslovica da je „osveta najbolja kada se servira hladna“ doći će do izraza već na jesen, a tada će i povamiprenje Hladnog rata, kako se već sprdaju na ruskim telegram kanalima, u Evropi „dobiti sasvim novo značenje“.

[/restrict]