Освета је јело које се служи хладно

Неуспешне санкције ЕУ против Русије

Санкције против Русије нису довеле до њеног слома, али су зато изазвале талас протеста у државама Европске уније. Зато је можда највећа вест ових летњих дана у западним медијима – изостанак вести. Тачније – одсуство вести о протестима широм ЕУ због све виших трошкова живота који су последица кратковидих санкција против Русије

Протести због галопирајуће скупоће услед наглог поскупљења струје, хране, ђубрива и горива, као и ниских плата које је већ начела инфлација, трају данима у европским престоницама, али и мањим варошима европског континента, а њихов заједнички именилац јесте да мејнстрим медији о томе махом – не извештавају. Док је, на пример, одлазећи британски премијер Борис Џонсон протеклих дана као обичан туриста возио бицикл по словеначким Алпима, медији на Острву и државама Уније су оком сокола покушавали да пресретну сваки његов корак на мини-брачном путовању, при чему су много мање пажње поклањали чињеници да је у његовој домовини управо покренута акција „Немој да плаћаш!“. Иако многи критикују Џонсона јер се одмара и банчи док му сународници грцају због поскупљења животних потрепштина а држава, коју оставља у очајном стању – пропада, велики медији под паском Брисела све то пренебрегавају, преносећи само шта је све Џонсон са женом Кери доживео током окаснеле „медене седмице“.

ЕУ У ПРЕВЕЛИКИМ ЦИПЕЛАМА У међувремену је покрету „Немој да плаћаш!“ за тили час приступило већ 75.000 људи. То су очајници којима је прекипело и стога напросто одбијају да плаћају јавне услуге, а аутори кампање предвиђају да ће их ускоро бити више од милион, после чега планирају и масовне акције непослушности, као и нереде широм земље. Истовремено се и врхушка унутар ЕУ суочава са сличним протестима и сукобима разјарених бирача с представницима власти – полицијом, чак и војском, коју су владајући, уплашени за своје фотеље извели на улице, на пример у Холандији. Али не само у Холандији. Окидач је енергетска криза изазвана санкцијама против Русије због рата у Украјини. Очекивање да ће насилних протеста на јесен бити све више изнео је чак и заменик шефице Европске комисије Франс Тимерманс у интервјуу за британски „Гардијан“. Високи званичник Уније стога сматра да Брисел заједно с партнерима из 27 држава ЕУ треба да учини све да заустави нагли раст цена хране и грејања. Уколико им тај задатак не успе, Европа ће се суочити с масовним протестима и нередима, признаје. „Сада морамо да постигнемо да се људи неће смрзавати наредне зиме“, вајка се заменик председнице ЕК Урсуле фон дер Лејен.

За то време сви потези које повлаче владе појединих држава ЕУ упућују на закључак да нису дорасли задатку који су сами себи задали. Наредбе о ограничењима које се тичу температура у јавним зградама зими и укидању климатизације лети, позиви плебсу на штедњу, пре свега грејања, гаса и топле воде како би се током зиме, која се ближи, избегла опасност искључења струје (грејања, чак и воде) – не обећавају ништа добро. Истовремено руска рубља, уместо да доживи крах због европских санкција, како су најављивали лидери Запада када су усвајали једну траншу противруских санкција за другом – још је више ојачала. Што је деморализирајући фактор за лидере ЕУ која више не може да сакрије немоћ и јед због неуспешних санкција.
Пукотине у „европском јединству“ почињу да се шире и раскол унутар западне (антируске) коалиције полако улази у вишу брзину. Пале су већ четири владе у државама ЕУ, и то добрим делом као последица антируских санкција, а тај процес би могао да се настави и у наредним месецима. Вишак цинизма је покушај дела неких западних медија да увере радничку класу да је за њу заправо сјајно уколико им плате не расту превише, или не расту уопште – јер би то „требало да смањи инфлацију“. При чему, наравно, прикривају чињеницу да инфлацију углавном диктирају огромни профити крупних капиталиста и рат у Украјини који је подстицао и распиривао Вашингтон.

[restrict]

ХОЛАНДСКИ УСТАНАК Занимљиво је да су највећи протести унутар ЕУ почели у Холандији, наоко због баналног разлога – еколошких планова владе „тефлонског“ премијера Марка Рутеа да смањи емисије азота. Конкретно, то значи крај производње за око 30 одсто холандских фарми. Да све буде горе, фармере су у исто време погодиле и све више цене намирница, гаса, вештачког ђубрива… Отуда би се тешко рекло да је експлозија незадовољства била неочекивана. Утолико је више изненадило брутално насиље холандске полиције, чак и војске над голоруким демонстрантима. Бес народа је додатно подстакло откриће да полиција међу демонстранте шаље своје људе у цивилу, провокаторе са циљем да изазову насилне нереде, све како би власт имала изговор да одговори још драконскијим мерама…
Призори, снимци окршаја органа власти са сопственим бирачким телом на улицама холандских градова и села, које је могуће видети на друштвеним мрежама – али не и у водећим медијима – изненадили су многе. Нарочито јер су ту врсту „обрачуна“ с демонстрантима до сада приписивали само „аутократским режимима“ које је у прошлости тако радо критиковала и „цивилизована“ Рутеова влада. А сада су сцене с холандских улица чак и горе од оних које смо недавно видели током сузбијања протеста у Белорусији.
Демонстрације су све чешће не само у Холандији него и у суседној Немачкој, где су фармери изразили и показали солидарност с холандским колегама. У Хамбургу је уз то дошло и до праве побуне лучких радника. „Кога брига за Русију, ми губимо огњишта и не можемо ни да прехранимо породице!“, узвикивали су демонстранти.
Аналена Бербок, немачка министарка спољних послова из редова Зелених, потом је у телевизијском интервјуу признала да очекује да ће се и у Немачкој од септембра распламсати протести, због чега Берлин више неће бити у стању да помаже Украјини, ни војно, ни новчано. И не само то – влада канцелара Олафа Шолца већ снује планове и законе који ће јој омогућити да од јесени употреби војску против грађана. Мирнодопска функција немачке војске биће преведена у службу сузбијања протеста, а све под фирмом борбе против „велике непогоде“.

Пољопривредници протестују и у Шпанији, а европски ауто-путеви су све чешће закрчени тонама стајског измета који су разгоропађени фармери излили у знак опомене „онима на власти“. И у Аустрији су на путевима учестали испречени трактори с упаљеним ротационим светлима. Срозавање стандарда и све гора економска ситуација је и у Италији натерала људе да изађу на улице с транспарентима упереним против актуелне владе. Што је довело и до ускраћивања подршке италијанској влади од стране партије Пет звездица и пада премијера Марија Драгија.
Протестима против галопирајућих цена придружиле су се и камионџије у Канади и Аустралији, а у САД су појединци у знак протеста против све виших цена бензина пркосно развили руске заставе уз коришћења симбола „Z“, све како би изразили противљење политици америчког председника Џоа Бајдена.
Нема сумње да ће бриселске еврократе и њихови одрази по престоницама Европске уније ускоро искусити како то изгледа када „демократија изађе на улице“; протести се шире попут пожара, мада их мејнстрим медији игноришу под изговором да не желе да им „дају ветар у једра“. Упркос томе дозрева спознаја да се напор да се Русија обори на колена „жестоким ударом санкција“ – враћа ЕУ као бумеранг. НАТО и ЕУ су после почетка руске „специјалне војне операције“ у Украјини низали свој главни адут – санкције, али ни у најгорим сценаријима нису очекивали да економским санкцијама неће успети да сломе Русију.
Зима је још мало па на прагу, а Москва и не крије какав одговор спрема. Позната пословица да је „освета најбоља када се сервира хладна“ доћи ће до израза већ на јесен, а тада ће и повамипрење Хладног рата, како се већ спрдају на руским телеграм каналима, у Европи „добити сасвим ново значење“.

[/restrict]