ИЛИ-ИЛИ И ПОСЛЕ ТОГА – НАСТУПА СОЦИЈАЛИЗАМ 2.0

Ако се питамо ко данас доноси и спроводи политику која настоји да контролише олигархију како би заштитила егзистенцију грађана, одговор је – социјалистичке државе. Само јака држава има моћ да контролише финансијску олигархију која тражи ренту, тврди еминентни теоретичар и економиста Мајкл Хадсон, који Кину види као „земљу која је у томе отишла најдаље“

Национални суверенитет није нешто што треба предати Светској здравственој организацији, само да бисмо се придружили клубу наводно напредних нација – рече 23. маја 2022. бразилски председник Жаир Болсонаро.
Сутрадан, 24. маја 2022, у Давосу на конференцији Светског економског форума стигао је одговор: „Будимо јасни, будућност се не дешава, будућност градимо ми, моћна заједница је овде у овој просторији. Имамо средства да наметнемо стање у свету“, рече сумануто самоуверени Клаус Шваб. Претња је озбиљна, али страх се смањује.

СМРТ СРЕДЊЕ КЛАСЕ Глобални фронт постаје пренапрегнут. И очигледно је да „антируски финансијски напад указује на исте опресивне путање као и оне које се промовишу у име лажне борбе за сузбијање ковида 19“. Светски познати економиста Сергеј Глазјев препознаје ту истоветност, на примеру Извештаја Фондације Рокфелер из 2010, где се најављује 2020: „Пандемија и све што се дешавало у вези са њом било је задивљујуће рашчлањено… Сценарио је назван Lockstep“, што је марширање у колони где сви прате онога испред.
„Жртвујући сопствене демократске вредности, Запад покушава да натера људе да се повинују њиховим командама. Међународне организације, укључујући СЗО, користе се као упоришта за састављање светске владе која би била подређена приватном капиталу.“ (Глазјев)
Михаил Хазин много је мање критичан према либерализму од Глазјева, али види да „Запад не разуме узроке и суштину кризе, па не могу ни да изведу теорију која то описује. Због тога америчке и европске власти чине глупости уместо ефикасних мера за решавање проблема.“ Јавља да „у Сједињеним Државама постоји индикатор који они не откривају у јавној расправи: ради се о расту цена за сву индустријску робу. Не само за финалну робу у велепродаји већ уопште за све, од сировина. Први пут је раст цена индустријских производа премашио ниво из касних 1970-их. Претходни врхунац беше крајем 1947.“
То ће угрозити средњу класу, „темељ западног света“. Без средње класе, вели Хазин, „колективни Запад у садашњем облику не може дуго трајати и мораће да тражи нове моделе управљања сопственим друштвом“.

Без средње класе „колективни Запад у садашњем облику не може дуго трајати и мораће да тражи нове моделе управљања сопственим друштвом“: Михаил Хазин
* Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању *

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.