DEŠAVANJE NARODA

SRBI I „EVROPRAJD“

Pored svih muka koje trenutno potresaju Srbiju, kao jedan od vodećih problema (ne toliko bez razloga) nameću se dva velika skupa – jedan krajnje konzervativni, za „očuvanje porodičnih vrednosti“, i drugi krajnje liberalni, za promociju „evropskih vrednosti“. Suočavanje naroda i onih koji se naroda otvoreno gnušaju, jer je „krezub“ i „zatucan“

U srpskoj prestonici se 14. avgusta, posle duže vremena, „desio narod“, kako se u vreme uspona Slobodana Miloševića na vlast govorilo za velike mitinge. Na skupu koji je po estetici ličio na litije, iako se ni suštinski, ni formalno o litijama nije radilo zbog nedostatka zvaničnog učešća SPC u tome, okupilo se, prema procenama koje je izneo predsednik Republike Aleksandar Vučić, 4.650 ljudi. Liberalna luksemburška televizija koja se emituje u Srbiji, N1, prvi put se tokom svog postojanja u najvećoj meri složila s nečim što je predsednik rekao, procenivši broj demonstranata na 5.000. Neki, poput lista „Danas“, broj protivnika evropske parade LGBTitd. zajednice su procenili i na 10.000.
Bilo kako bilo, izvesno je da se na takozvanoj Litiji za spas Srbije pojavio izuzetno veliki broj ljudi, posebno kada se uzme u obzir da ona nije bila najavljivana na velika zvona i da su joj organizatori organizacije i ljudi uglavnom nepoznati široj javnosti kao što je neformalno udruženje „Za odbranu porodice“. I sam predsednik Vučić je, čini se nevoljno i rezignirano, priznao da se radilo o protestu „poput najvećih skupova koje je opozicija skupljala“. Ponovićemo zbog činjenice da ovaj skup nije nigde glasno najavljivan, niti reklamiran, njegova težina je mnogo veća od svih sličnih opozicionih skupova besomučno reklamiranih po opozicionim glasilima kakva su već pomenuti N1 i „Danas“. A moglo bi se reći da je značajniji i od možda mnogobrojnijih skupova koje je u prošlosti organizovala vladajuća Srpska napredna stranka, ne samo zbog očiglednog nepostojanja snažne partijske strukture kakvu ima SNS nego i zbog nemogućnosti dovoženja demonstranata autobusima.

SUDE NAM Direktor organizacije Sivil rajts defenders Goran Miletić tužio je nedeljnik „Pečat“ i novinara Nikolu Vrzića Savetu za štampu optužujući nas za diskriminaciju i kršenje osnovnih ljudskih prava pripadnika LGBT zajednice. U celini prenosimo i njegovu tužbu, i odgovor Nikole Vrzića. Sednica Saveta za štampu na kojoj će se raspravljati o ovom predmetu biće održana u četvrtak, 25. avgusta, kada ovaj broj „Pečata“ bude u štampi. TUŽBA GORANA MILETIĆA Poštovani, Dana 28. jula 2022. u magazinu „Pečat“ je objavljena naslovna strana sa naslovom „U susret Europrajdu 2022: Majmunske boginje u Beogradu“ i tekstom na stranicama 12, 13, 14 pod naslovom „Parada majmunskih boginja“ autora Nikole Vrzića. U tekstu se šire ideje, informacije i mišljenja kojima se poziva na diskriminaciju i kršenje osnovnih ljudskih prava pripadnika i pripadnica LGBT zajednice, a naročito onih koji organizuju ili imaju nameru da dođu na EUROPRIDE 2022, uključujući i građane koji nisu pripadnici zajednice, ali manifestaciju podržavaju. Nadalje, u tekstu se povezuje virus „majmunskih boginja“ sa gej zajednicom i jasno implicira da će učesnici skupa širiti zarazu i time optužuje cela LGBT zajednica. Ovim se krše članovi 11 (govor mržnje) i 13 (teška diskriminacija) Zakona o zabrani diskriminacije i član 75 (zabrana govora mržnje) Zakona o javnom informisanju. Zahtevam javnu opomenu za Magazin „Pečat“ i novinara. S poštovanjem, Goran Miletić ODGOVOR NIKOLE VRZIĆA Poštovani, Iznete optužbe odbacujem izričito. Štaviše, smatram ih nedopustivim pritiskom na novinarske slobode, kao i na slobodu misli i izražavanja uopšte. O tome, uostalom, rečito svedoči već i sama činjenica da se g. Miletić nije najpre obratio „Pečatu“ s molbom da objavimo i njegovo mišljenje, što bi bilo normalno da mu je, na primer, stalo do dijaloga o temi koja ima veliki društveni značaj, ili da je želeo da razjasni neke naše, eventualne, zablude, već odmah Savetu za štampu sa zahtevom da budemo kažnjeni. Zašto da budemo kažnjeni? Zato što smo citirali dr Tedrosa Gebrejesusa, direktora Svetske zdravstvene organizacije, koji je, nakon što je epidemija majmunskih boginja proglašena za „zdravstvenu vanrednu situaciju od međunarodnog značaja“, rekao da je „zaraza koncentrisana među muškarcima koji imaju seks sa drugim muškarcima, naročito među onima koji imaju više seksualnih partnera. To znači da je ovo zaraza koja može da se zaustavi primenom odgovarajuće strategije u odgovarajućim grupama.“ G. Miletić nas optužuje što povezujemo virus majmunskih boginja sa gej zajednicom. Mislim da je svaki komentar suvišan, uostalom, ne ubijajte glasnika, a g. Miletić neka se obrati Svetskoj zdravstvenoj organizaciji ako smatra da je diskriminisan njenim naučnim objašnjenjem epidemije majmunskih boginja. Naravno, potpuno mi je jasno da je g. Miletić nezadovoljan mojim stavom da Europrajd 2022 ne treba da bude održan u Beogradu, i da je upravo to osnovni motiv njegovog zahteva da budem kažnjen, pod paušalnim obrazloženjem da se „u tekstu šire ideje, informacije i mišljenja kojima se poziva na diskriminaciju i kršenje osnovnih ljudskih prava pripadnika i pripadnica LGBT zajednice“ koje nije potkrepljeno ni jednim jedinim citatom iz mog teksta kojim bi se potkrepila ova optužba. Zar puko nezadovoljstvo g. Miletića može da bude razlog za bilo čije kažnjavanje? I kuda nas to vodi, naime, treba li njemu, kao cenzoru u neka druga vremena, da se daju tekstovi na uvid pre objavljivanja kako bi se izbegle ovakve situacije? Ili je jednostavnije da se dobrovoljno podvrgnemo autocenzuri i da ne napišemo bilo šta što bi moglo da izazove nezadovoljstvo g. Miletića? Ili da svi počnemo da mislimo isto, doduše, to se zove totalitarizam… Pritom – i sada dolazimo do suštine – tekst „Parada majmunskih boginja“ eksplicitno ukazuje da manifestacije poput Europrajda 2022 predstavljaju deo spoljnopolitičke agende Sjedinjenih Američkih Država, kako je to i utvrđeno u „Memorandumu o unapređenju ljudskih prava lezbejski, gej, biseksualnih, transdžender, kvir i interseksualnih osoba širom sveta“ koji je usvojila administracija Džoa Bajdena po stupanju na funkciju. Da, ovo priznajem i to sa ponosom, protivim se spoljnopolitičkoj agendi svetske sile koja je izvršila agresiju na našu zemlju i otima nam deo teritorije. U tom smislu i Europrajd 2022 smatram, i zato kritikujem, kao sastavni deo te njihove agresije na našu zemlju. Da li je u Srbiji dopušteno protiviti se agresiji na Srbiju? Uzgred budi rečeno, g. Miletić nastupa ispred organizacije Civil Rights Defenders, među čijim finansijerima je i američka Nacionalna zadužbina za demokratiju (National Endowment for Democracy – NED) koju direktno finansira Vlada Sjedinjenih Američkih Država. G. Miletić, otuda, nije žrtva kao što želi da se predstavi već agresor. Savetu za štampu stojim na raspolaganju za sva dalja objašnjenja ako budu potrebna. Nadam se da se od ove situacije neće stvarati opasan presedan. Koliko god je u mojoj moći, svakako ne nameravam da dopustim da se tako nešto dogodi u tišini. Nikola Vrzić

POVIŠENA NERVOZA Očigledno je – u Beogradu se 14. avgusta „dogodio narod“, bez obzira na to da li je predsednik u pravu kada kaže da iza organizacije stoje ljudi koji pričaju o porodičnim vrednostima iako su „osuđeni za porodično nasilje“, dok „o opojnim drogama i svemu drugom“ neće ni da govori. To za šta je ko osuđivan mogu znati predsednik i službe zadužene za takvu vrstu informacija, ali ne i najveći broj građana okupljenih na skupu, ponovićemo, neistinito predstavljenom kao „litija“. Sama činjenica da se na takvom skupu i u takvim okolnostima okupilo toliko građana govori da je u narodu nezadovoljstvo zbog najavljenog „Evroprajda“ – sveevropskog skupa LGBTitd. osoba – ogromno, što izaziva nervozu kod vlasti koje, mora se priznati, iz objektivnih razloga moraju da učine sve u svojoj moći da se taj, takođe se mora priznati, skaradni skup održi, ali na neki način i kod pristalica LGBTitd. agende koja se, to ne moramo priznavati jer je očigledno, iz sve snage forsira sa Zapada.
Nervoza kod zagovornika LGBTitd. agende u Srbiji je primetna u tom smislu što počinju da izlaze u javnost sa sve neartikulisanijim porukama i potezima. Jedna od njih je, na primer, ocena organizacije „Da se zna“ da su „govor mržnje i huškački narativi usmereni prema LGBT+ građanima i građankama sve prisutniji uoči Evroprajda“ uz ocenu da „napadi dolaze mahom od konzervativnih, krajnje desnih i profašističkih stranaka, grupa građana, novinara i pojedinaca, i svih onih struja koje svoju vidljivost i popularnost žele da uvećaju nauštrb marginalizovane i diskriminisane LGBT+ zajednice u Srbiji“. Da ne ulazimo u kvalifikacije koje ova organizacija iznosi na račun ljudi koji se ne dive demonstriranju seksualne egzotike kao najvećem dobru, ili uvećavanju „vidljivosti“ preko leđa i na račun LGBTitd. osoba. Osvrnimo se samo na ideju da su LGBTitd. osobe „marginalizovane“ i „diskriminisane“ u državi u kojoj je jedna od njih na najvišoj državnoj funkciji, a brojni pripadnici te zajednice na visokim društvenim položajima od sporta do kulture i nauke. U krajnjoj liniji, biti viđen na „Prajdu“ poslednjih godina bilo je „mast“ za pripadnike liberalne kvazielite.
Takođe, vredi napomenuti da i njima, promotorima i organizatorima tzv. Prajda ove napetosti odgovaraju. Čak mnogo više nego bilo kome drugome, jer kao što smo naveli, vlast se nalazi između čekića i nakovnja, a „vidljivost“ koju bi neke tradicionalističke struje mogle ovime da dobiju je zanemarljiva u odnosu na „vidljivost“ koju pruža borba za Kosovo i Metohiju, ili neka druga ključna pitanja za naše društvo. Promotorima i organizatorima ovo, međutim, može znatno da poveća budžet za naredne godine. Pri tome podela koja se stvara u društvu (koliko god ona bila neravnomerna) u trenutku kada se država nalazi u zaista nezavidnoj situaciji odgovara samo onima koji joj nisu baš naklonjeni, a to svakako nisu ni državni aparat, niti konzervativci, ili tradicionalisti, nego oni koji pored „Prajda“ podržavaju i druge skaradne manifestacije poput festivala „Mirdita“, čija je jedina svrha promovisanje secesije Kosova i Metohije.

BORBA ZA PRAVA, ILI NAMETANJE MODELA? O tome kakva je uloga „Prajda“ u borbi za prava homoseksualaca i ostalih, najbolje govori krajnje vulgarna priroda te manifestacije. Pornografija, opskurne scene simuliranog seksa, fetišizacija, pa i skrnavljenje pravoslavnih, odnosno hrišćanskih svetinja – sve su to simboli „Parada ponosa“ i kod nas, i svugde u svetu, te je pitanje kakve to veze ima s borbom za bilo kakva prava, a najviše sa onim deklarisanim zahtevima za, na primer, rešavanje imovinsko-pravnih odnosa istopolnih partnera. Model ponašanja kakav se može videti na tim manifestacijama je nedozvoljen u javnom prostoru i ne mogu ga praktikovati ni heteroseksualne osobe, niti bilo ko drugi.
Da se radi o nametanju, jasno je i iz brojnih postupaka LGBTitd. aktivista i tokom poslednjih dana i nedelja, ali i tokom poslednjih godina. Gorepomenuta organizacija „Da se zna“ pokrenula je više pravosudnih postupaka protiv ljudi koji se protive agendi homoseksualizma među kojima su i doskorašnji dekan Pravnog fakulteta u Novom Sadu Branislav Ristivojević, ili saradnik našeg nedeljnika Vladimir Dimitrijević. U oba ova slučaja organizacija koja ne skriva svoj potkazivačko-tužibapski karakter (prema rečima njene direktorke Dragoslave Barzut, „glavni cilj postojanja organizacije je procesuiranje zločina iz mržnje) pored krivičnog gonjenja pokušala je da sprovede i hajku koja bi dovela do toga da Ristivojević i Dimitrijević izgube posao i izvor prihoda. U slučaju prvog, na primer, izdali su saopštenje u kojem Ristivojevića javnosti predstavljaju kao „osuđenog homofoba“ i osobu nedostojnu takvog zvanja, iako se on u tom trenutku imao smatrati nedužnim jer je proces protiv njega još bio u toku. Da stvar bude još gora, profesor Ristivojević je na koncu oslobođen svih optužbi. I Dimitrijević je na kraju procesa oslobođen optužbi, ali je „Da se zna“ tokom procesa tvrdila da „ljudi poput Dimitrijevića“ ne treba da budu „deo obrazovnog sistema i rade sa našom decom“.
Pritisak je uočljiv i u tužbi kolege Dragoslave Barzut, direktora organizacije Sivil rajts defenders Gorana Miletića da Savetu za štampu tuži „Pečat“ i našeg novinara Nikolu Vrzića za diskriminaciju i kršenje ljudskih prava zbog teksta „Parada majmunskih boginja“ (opširnije o tome u antrfileu). Da se Miletić raspitao kod svoje koleginice Barzut, znao bi da u „Pečatu“ nikada takve diskriminacije nije bilo, niti će je ikada biti, jer je ona našu otvorenost osetila na „svojoj koži“, radeći s nama, u našoj redakciji dugi niz godina. S obzirom na to da je spremna da zbog delikta mišljenja tuži svog bivšeg kolegu Dimitrijevića, ipak, moramo ostaviti otvorenom mogućnost da ne bi iskreno svedočila.
Za razliku od Republike Srbije pred čijim se sudom, kao što vidimo, može doći do pravde, strahujemo da se ista ta pravičnost ne može očekivati od „suda“ Saveta za štampu, jer u njemu većinu čine ljudi snažno politički obojeni prozapadnim i liberalnim bojama. Čini nam se da smo unapred osuđeni, a bićemo prijatno iznenađeni ako nas demantuju.