Украјинска раскрсница: Између капитулације и нуклеарног рата

Пише Ирина Алкснис

Према писању шведских медија, у близини Доњецка погинуо је 28-годишњи поручник који је недавно напустио национално ратно ваздухопловство. Према извору, он је у ратно подручје дошао пре неколико месеци да „подели своје тактичко знање”.
Ова вест, упркос својој локалности,  рангу је са другим догађајима последњих дана, који јасно указују да се Запад налази на раскрсници и да ће ускоро бити приморан да донесе суштинску одлуку о облику свог даљег учешћа у судбини Украјине.

Проблем је што се у свим областима процеси не развијају онако како је планирано и ускладу са жељама са обе стране Атлантског океана при чему ситуација брзо постаје критична.

Руска економија је издржала најтежи удар „паклених“ санкција. Али Европа и Америка су постале толико погођене да то не могу да сакрију. А на јесен ситуација прети да постане прилично тужна.
Са изолацијом Москве, такође, није успело. Штавише, гледајући шта се дешава, незападни свет отворено показује презир према глобалном хегемону. Бајденово путовање на Блиски исток показало се срамотом коју никаква реторика која не може прикрити. Али Путин је јуче имао одличан сусрет у Техерану, а на самиту у Индонезији Лавров је демонстрирао  неуспех бојкота Русије у Г20.

Али најважније је то да Украјина није срећна. Догађаји на фронтовима и даље се споро развијају, да се салонски аналитичаре не уморе да ломећи копља у споровима ко има предност. С друге стране, међу званичницима се све више чују изјаве и одлуке које откривају суштину онога што се дешава. Зеленсково обезглављивање Генералног тужилаштва и СБУ, па чак и формулације о „незадовољавајућем учинку“ и „бројним чињеницама о издаји“, говоре саме за себе.
Украјина је за Запад постала главни улог у борби против Москве. Неуспех овде је једноставно неприхватљив. Али ствари не иду баш како треба.

У Украјини се Запад бори против Русије, користећи украјинске оружане формације као топовско месо. У теорији, то је заиста био бриљантан план. Прво, зато што не постоји ризик од директног сукоба нуклеарних сила. Друго, зато што је то много, много јефтиније него да се борите сами. И треће, такав формат конфронтације значио је исцрпљивање (економско, војно, социјално и тако даље) Русије, док би Европа и државе сносиле минималне трошкове.
Међутим, за пет месеци руске специјалне операције постало је јасно да Запад све дубље тонеу Украјинански конфликт.
Мора да троши све више новца на то. Да, на позадини мехурића од трилиона долара које је надувала штампарска машина, додељене милијарде можда и нису толико значајне. Али подршка европских и америчких друштава овим издацима у позадини погоршане унутрашње кризе стално опада.
Запад је приморан да стално шаље оружје уместо да га чува за савезничке снаге. Штавише, шаље се све модерније и скупље оружје западне производње. Оно, наравно, ствара проблеме за руске и републиканске трупе, али њихова употреба ни на који начин није у стању да преокрене ток операције. Осим тога, Русија учи да се одупре таквом оружју. Да, и Кијеву не треба веровати, с обзиром на то како део испоручених количина једноставно испари, а новинари откривају чињенице баналне крађе и продаје на страни (укључујући и руску).
Објављена смрт Швеђанина још једном је истакла растући проблем све већих губитака међу странцима који се боре на страни Кијева. Без сумње, међу њима има много баналних плаћеника који су у Украјину дошли само због жеље да додатно зараде или због нацистичких уверења. Али “пензионисани поручник” је друга ствар, највероватније је то био војни саветник “у цивилу”. Уопштено, уобичајена прича: НАТО и блиске НАТО земље користе дугогодишњи метод формалног дистанцирања од сукоба уз стварну помоћ једне од страна.
Као резултат тога, поравнање за западне земље је крајње алармантно: изгубљен је новац, оружје (којег већ недостаје) и људи, унутрашња ситуација се погоршава. А резултата нема. Штавише, сваком одлуком донетом у Вашингтону и европским престоницама, покриће проксија (чак и ако никога не обмањује) брише се из њиховог рата против Русије.

Поставља се питање: како да поступи Запад?
Он има три очигледне опције: 1) повлачење, 2) одбацивање формалне љуске, улазак у отворену војну конфронтацију са Русијом у Украјини, или 3) наставак деловања по досадашњој логици.
Прва опција подразумева отворену предају Запада Москви, што у овом тренутку изгледа готово невероватно, друга доводи планету на ивицу глобалног нуклеарног рата. Трећа опција, која је већ доказала своју неефикасност, значи даље повећање свестране скупе помоћи Кијеву, који није у стању да преокрене ток ствари на фронту и само ће увући САД и Европу дубље у сукоб који очигледно губе.
Уопште, где год да га баците, свуда је клин.
Извор: https://ria.ru/