Русија пријатеље не напушта

Разговори које је Милорад Додик, током Економског форума у Санкт Петербургу, водио са Сергејом Лавровом и Владимиром Путином учврстили су везе између Русије и Републике Српске

Русија не напушта своје пријатеље, у то сам се поново уверио након разговора који сам имао с Владимиром Путином, поручио је Милорад Додик после састанка који је на Економском форуму у Санкт Петербургу имао с председником Руске Федерације.
Размена мишљења с Владимиром Владимировичем била је, без сумње, најзначајнији, али не и једини важан разговор који је српски члан Председништва БиХ обавио током боравка на економском форуму који се сваке године одржава у некадашњој северној престоници руске империје.

ПРОБИЈАЊЕ БЛОКАДЕ Додик је био први високи функционер из српских држава који је, по избијању тоталног рата који је колективни Запад по трећи пут у историји повео против највеће словенске државе, пробио блокаду и лицем у лице обавио размену мишљења са шефом дипломатије, а затим и председником Русије.
Био је, наравно, свестан државник из Лакташа да ће његов одлазак у град на Неви изазвати жестоке негативне реакције, како у Сарајеву, тако и у западним центрима моћи, па је у изјави датој у Санкт Петербургу Радио-телевизији РС саопштио како је „прозиван неколико пута“, те да су га „неки питали зашто је ту“. Али и нагласио да је његов долазак у земљу коју Запад покушава да демонизује и изолује (безуспешно) у интересу Републике Српске и нашег народа.
„Ја сам ту јер је то моја воља и јер мислим да је то добро за Републику Српску и наш народ. Важно је да будемо овде и покажемо наше припадање вредностима које су везане за економију и економску стабилност, а то желимо и другима“, рекао је Додик.

[restrict]

РАЗГОВОР С ЛАВРОВОМ Мада су економска питања била један од важних сегмената Додикових разговора у Санкт Петербургу, несумњиво је да политичке теме нису стављене у други план.
Најутицајнији политичар Српске најпре се састао са Сергејом Лавровом и обавио разговор који је првобитно требало да се одржи током нереализоване посете министра спољних послова Руске Федерације Београду.
Шеф дипломатије Кремља је још једном јасно похвалио курс руководства из Бањалуке, нагласивши да „Русија зна ко су јој пријатељи“, док је за свог саговорника из мањег ентитета некадашње централне југословенске републике рекао да је „једини члан Председништва БиХ који се бори за Дејтонски споразум“. Сергеј Викторович је не само констатовао да „има много оних који желе да се уруши пријатељство Русије и Републике Српске“ већ је још једном, оштро и конкретно, критиковао политику западне коалиције, назвавши Европску унију и Велику Британију „колонијалним машинама“.
Додик је, захваливши се Москви што није повећала цену гаса за БиХ, саопштио Лаврову да се „Запад љути због тога што Босна и Херцеговина није, због противљења Републике Српске, увела санкције Руској Федерацији“. Такође је – свестан чињенице да његов руски саговорник врло добро зна за планове Шмита и његових наредбодаваца да га елиминишу из изборне трке – поручио да „иако западњаци промовишу своје политичке структуре, нема намеру да изгуби на предстојећим изборима“.

ВЕТО ЗА ВЕТО

Као што се могло очекивати, посланици прозападне опозиције спречили су да Народна скупштина РС потребном двотрећинском већином гласова потврди вето који је Милорад Додик на седници Председништва БиХ уложио на споразум о трговинској сарадњи између Босне и Херцеговине и Велике Британије. Додик је тврдио да је тај споразум штетан за виталне интересе РС, али је његов захтев подржао 51 посланик од најмање 56 потребних посланика, док је 11 припадника опозиционог блока било уздржано.

ПИТАЊЕ САНКЦИЈА Уследио је састанак „највећег проблема БиХ“ с првим човеком земље која кроз борбу са самозваним господарима наше планете ствара нови и праведнији светски поредак.
После размене мишљења с Путином, Додик је у изјави датој Радио-телевизији РС истакао да се „на састанку који је био пун разумевања и отворености, разговарало о више тема, пре свега политичких, попут улоге Русије као гаранта Дејтонског споразума“. Гост је обавестио домаћина да се „Кристијан Шмит представља као високи представник у БиХ“, као и да се „људима из РС уводе санкције“, а замолио је председника Русије да његова земља, као стална чланица Савета безбедности УН, подржи наставак мисије снага Алтеа у БиХ. Али је исто тако – што се чини врло важним – објаснио како Република Српска неће подржати долазак немачких војника у оквиру те мисије „јер то види као покушај Берлина да се силом намећу политичка решења“.
Путин је – како је објављено на сајту Кремља након састанка – нагласио да, без обзира на проблеме који су се појавили у односима Москве с БиХ, „Руска Федерација високо цени позицију Републике Српске која се противи увођењу санкција Русији“.
„Нажалост, у тренутним условима са БиХ имамо одређене потешкоће у вези са придруживањем санкцијама, али знамо вашу позицију и високо је ценимо. Упркос свим потешкоћама, односи се настављају и развијаће се, поготово са онима који желе да одрже односе. И колико ја знам, ви сте једна од тих особа“, саопштио је Путин свом госту из Бањалуке.
Из ових Путинових речи, као и на основу других порука и поступака оних који одлучују о политици Русије, може се закључити да Москва не само да прихвата објашњења из Бањалуке да јој Босна и Херцеговина није увела санкције већ и да она сама – полазећи од властитог инсистирања на поштовању дејтонског устава – недавна гласања експонената „босанских патриота“ у Уједињеним нацијама и Бриселу третира као противуставне поступке, а самим тим недовољне за констатацију да се некадашња централна југословенска република званично придружила државама које се налазе на листи непријатеља Руске Федерације. Иако је, без сумње, незадовољна курсом Шефика Џаферовића, Жељка Комшића и Бисере Турковић, за Русију су у том погледу меродавне одлуке уставно надлежних органа, Председништва БиХ и Савета министара. А пошто они нису донели одлуке о увођењу санкција једном од гараната Дејтонског споразума, у некадашњи Босански пашалук још увек стиже јефтини руски гас.
Индикативно је, међутим, да су неки београдски медији (као и они из РС који заступају ставове „конструктивне опозиције“) сасвим другачије протумачили разговоре које је српски члан Председништва БиХ у Санкт Петербургу имао с председником Руске Федерације.
Уместо да на основу садржаја разговора (објављених на сајту Кремља и Радио-телевизији РС) извуку наслове о чврстим везама Бањалуке и Москве или похвалама које је Русија упутила руководству Републике Српске због његовог противљења увођењу санкција, тенденциозно су пласирали наслов – „Путин потврдио: Босна и Херцеговина је увела санкције Русији“ – који не одговара чињеницама, односно изговореним реченицама председника највеће државе наше планете.
Очигледно је да им се уопште није допало што је Додик отишао на Економски форум у Санкт Петербург, а поготово им је засметала чврстина веза између Бањалуке и Москве, потврђена у разговорима државника из Лакташа с Лавровом и Путином. Зато је, стављањем у наслов нечег што уопште није потврђено током обраћања Владимира Владимировича госту из мањег ентитета БиХ, требало гурнути у други план, за српске приврженике „западног пута“, незгодну чињеницу о успешној сарадњи два партнера, али и компромитовати политику Милорада Додика. Који – како то кроз споменути наслов ови медији сугеришу јавности – „није, по признању и саме Москве, могао да спречи да Сарајево уведе санкције његовим највећим заштитницима“.

САСТАНАК СА ШМИТОМ

Предвиђања да ће лидери опозиције из Српске, након што је градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић пробио лед, почети да дају легитимитет Кристијану Шмиту, потврдила је Јелена Тривић, потпредседница ПДП-а и кандидат опозиције за председника РС на предстојећим изборима. Она је свој сусрет с лажним високим представником образложила тврдњом да је гаулајтер из Баварске „реалност у БиХ, иза кога стоје озбиљне земље“. При томе је, наравно, свесно игнорисала чињеницу да су исто тако озбиљне државе Русија и Кина у Савету безбедности УН блокирале избор немачког политичара на функцију, те да он због тога и нема статус високог представника.

И поред оваквих тенденциозних интерпретација сусрета одржаног у руској „северној престоници“, чини се да је посета српског члана Председништва БиХ Руској Федерацији донела жељене резултате и госту, и домаћинима. Договорена је реализација пројекта изградње гасовода у Српској, као и две електране (код Добоја и Бањалуке), док се садашња цена коју БиХ плаћа за гас из Русије неће мењати до краја године. Путин је позвао Додика да у септембру поново посети Русију, чиме је потврђено да Кремљ, без обзира на садашње приоритете и „санитарни кордон“ који га дели од простора некадашње Југославије, не намерава да одустане од подршке пријатељима из мањег ентитета Босне и Херцеговине у њиховој борби за враћање дејтонских уставних надлежности.
Милорад Додик је, с друге стране, својим „пробојем блокаде“ потврдио државничку храброст, али и одлучност да, упркос притисцима и ризицима, спроводи политику која је по његовој процени у интересу Републике Српске. Извесно је да ће му последњи састанци са Лавровом и Путином у глобалистичким центрима моћи донети нове негативне поене, тачније оснажити већ раније изречену пресуду да је главни спроводилац „малигног“ руског утицаја у БиХ (али и на ширим просторима), због чега га треба што пре одстранити с власти. Мада ће у наредном периоду бити принуђен да тактизира, одступа и прави компромисе, не треба сумњати да ће, док год он буде у позицији да одлучује, Република Српска наставити политику сарадње с Москвом, односно чврстог ослањања на ову велику силу која истински води рачуна о интересима српског народа.

ЕВРОПСКИ ПУТ Недавна одлука Европске комисије да Украјину, али не и БиХ, предложи за кандидата за пријем у Европску унију, изазвала је оштру реакцију Додика који је најавио могућност промене спољнополитичке оријентације Републике Српске.
„Део европских лидера види БиХ као колонију, а не као партнера и због тога нисмо добили кандидатски статус. Република Српска неће бити колонија… Та одлука Европске комисије нас са правом тера на размишљање да ли је европски пут једини пут којим би требало да идемо.“
Иако не треба очекивати да ће се Бањалука у блиској будућности и званично одрећи од амбиција да, као део БиХ, уђе у Унију коју очекују тешки дани, Додику је савршено јасно да је чекање да се отвори шалтер у главном граду Белгије Сизифов посао. Мада није у споменутој изјави конкретно говорио о алтернативном путу РС, не би нас изненадило да њену будућност види на Истоку, где неке друге моћне државе формирају заједницу сасвим другачијих вредности од оне из Брисела.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *