ПРЕОРАВАЊЕ ИСТОРИЈЕ

ЛИЦЕМЕРЈЕ ХРВАТСКОГ РЕВИЗИОНИЗМА

Једно је да некакви хрватски екстремисти и псеудоисторичари тврде да је Јасеновац био малтене „одмаралиште“, али је сасвим нешто друго да врх католичке цркве у Хрвата (Загребачка црквена покрајина) тврди да је дечији логор Јастребарско био „прихватилиште“

Док су њихови родитељи вероватно били презаузети спровођењем партизанско-четничког геноцида над Хрватима у Независној Држави Хрватској и због оправдане спречености нису могли да се брину о својој деци, већ су их оставили да се сами сналазе не марећи ни најмање за њихову добробит (толико су им закрвавиле очи на помисао о клању Хрвата када им се услед немачке окупације за то указала прилика), доброћудне усташе и још доброћудније часне сестре су не марећи често ни за сопствени живот и благостање хрлили да помогну деци својих џелата. То је, укратко, историја НДХ у периоду 1941-1945. ако укрстите тврдње магистра историје Стјепана Лоза и Загребачке црквене покрајине предвођене кардиналом Јосипом Бозанићем.
Стјепан Лозо је јавности у Србији постао познат у последње време захваљујући снимку са промоције његове књиге „Идеологија и пропаганда великосрпскога геноцида над Хрватима: пројект Хомогена Србија 1941.“ у Хрватском државном архиву из 2019. Лозо на 700 страница које је писао пуних 15 година „разоткрива како су Срби извршили геноцид над Хрватима, а онда своје жртве оптужили за злочин над њима!“ („Повјесничар Стјепан Лозо: У НДХ су Срби проводили геноцид над Хрватима, а онда су страшне усташе оптужили за злочин над њима“, Слободна Далмација, 4. новембар 2018). Лозо је, како каже, књигу написао јер је „осјећао обавезу повјесничара и зов стотина тисућа невиних побијених Хрвата у великосрпском геноциду“ који не само да су починили и партизани, и четници, него су и „оклеветали Хрвате за геноцид над Србима превентивном пропагандом, с предумишљајем, већ у липњу (јуну) 1941. године“. Ако нисте знали, док је Србија осакаћена и под нацистичком окупацијом у којој важи правило стотину Срба за једног Немца, „већ у липњу 1941. године великосрпске снаге имају обликовану визију и платформу даљњег дјеловања: створити Велику Србију проведбом опћег геноцида над Хрватима које претходно треба снажно оклеветати“. Ако су Срби намеравали да почине геноцид над Хрватима, зар то није било лакше учинити непосредно после Првог светског рата, или за време Краљевине Југославије, односно пре оснивања НДХ коју је кардинал Алојзије Степинац назвао „изласком из тамнице“. Да је обрнуто, наводи Лозо називајући писање своје књиге „чудесним ходочашћем“ уз подршку директора Хрватског државног архива Динка Чутуре, и професора савремене историје Јосипа Јурчевића.

* Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању *

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.