PAD NA PAMET – Ne vodi se rat samo oružjem

Pratiti Rusiju i pričati sve najbolje o njoj u ovom trenutku je dobro i u službi istine, ali zar potpuna medijska i intelektualna posvećenost tome nije odvlačenje pažnje od srpskih problema i borbi, da ne kažem ratova?

U odsudnim momentima po dalje istorijske tokove čitave ljudske civilizacije i trenucima borbe za novu podelu sveta, svi pogledi su, sasvim prirodno, uprti u Rusiju i Ukrajinu, što je, mora se priznati, prirodno.
Međutim, prilikom sveg tog vremena gledanja u istom pravcu već više od sto dana, niko da se osvrne na Srbiju i njenu ulogu u novoj podeli sveta, ili barem u uspostavljanju novih zakonitosti koje će nam omogućiti da opstanemo nakon tih geopolitičkih tektonskih pomeranja. Ovo je period u kom su velike sile, bivše i sadašnje vojne i ekonomske imperije, previše zauzete sobom i borbom za parče sveta kojim će vladati nakon ove krize, pa ne bi bilo zgoreg iskoristiti priliku i uraditi ono za šta smo specijalisti – naterani istorijskim prilikama, a ne mentalitetom – a to je da se snalazimo i izvlačimo za sebe korist „ispod žita“ čija je cena strahovito skočila, a koje mi izvozimo da bismo posle uvozili tuđe.
Elem, toliko pitanja stoji nerešeno, a odgovora među nacionalnom elitom na te probleme bi moglo da bude, ali oni su prezauzeti gostovanjem na televizijama s nacionalnom frekvencijom, ali anacionalnim narativom. Jer pratiti Rusiju i pričati sve najbolje o njoj u ovom trenutku je dobro i u službi istine, ali zar potpuna medijska i intelektualna posvećenost tome nije odvlačenje pažnje od srpskih problema i borbi, da ne kažem ratova?
Šta je sa ratom za ćirilicu? Zbog čega se sada nešto ne uradi o tom pitanju na naučnom i svakom drugom nivou? Ćirilica je u svetu popularnija nego ikada i mogla bi se braniti danas čak i s tog marketinškog stanovišta, pa makar taj marketing bio i negativan, ali samo je takav trenutno zbog Rusije.
Šta je s ratom za Srpsku pravoslavnu crkvu i situacijom u kojoj je prvi put u njenoj osmovekovnoj istoriji došlo do toga da narod mora da brani crkvu od druge polovine naroda i ekumenskog uticaja dela Sabora, a SPC da pravi nelogične korake i ćuti na Europrajd?
Šta je s ratom za jezik? Zar smo iz nauke isključili lingviste koji su doprineli stvaranju novih političkih jezika poput hrvatskog, crnogorskog i bosanskog (namerno nazvanog ovim imenom umesto „bošnjački“ kako bi se pod njega podvelo stanovništvo cele Bosne, a ne samo muslimansko)? Nismo. Oni i dalje rade, imaju veće plate, pišu još duže naučne radove, a na štetu maternjeg jezika.
Šta je s ratom za hranu? Od celokupne površine Srbije, čak 60% je obradivo zemljište, a mi od tih 60% obrađujemo samo 20%, i to u periodu u kom se smeši glad svetskih razmera usled fabrikovanja raznih nestašica od strane velikih izvoznika.
Šta je s ratom za narod? U zemlji koja je šampion u beloj kugi, a čiji je zdravstveni sistem uvek pred pucanjem, mi dozvoljavamo da se održi Europrajd, gej parada za više desetina homo i ostalih seksualaca. Dakle, u vremenu u kom kovid i dalje hara i u kom se pominju i majmunske boginje, mi dozvoljavamo jedno od najmasovnijih okupljanja popularišući na taj način gejstvo – još jedan bod više na semaforu koji pokazuje rezultat na utakmici Srbije protiv bele kuge.
Ovo je trenutak u kom nismo ograničeni spoljnim uticajem u rešavanju nacionalnih pitanja, a ona su važna, jer su to stubovi identiteta. Ukoliko postanemo ono što na nas navlači poplava globalizacije, ovde će od Srba i Srbije ostati samo ime, i to do nekog novog naroda koji će naseliti ovu divnu zemlju i znati od nje da živi onako kako mi ne znamo.
Sami radimo na tome da, naizgled beskrajna i poetična, saga o besmrtnom, hrabrom i pametnom narodu nađe svoj kraj na deponiji seksualnih sloboda i opiljaka demokratije brušene na brzinu i za tek nastale narode.
Ne vodi se rat samo oružjem, niti se opstaje jedino preživljavanjem, jer oružje ima i Ukrajina, pa će izgubiti, a preživeli su i Indijanci, pa ne postoje.
Mislim da zaslužujemo bolju sudbinu od one koju sami za sebe, krajnje mazohistički, krojimo i da bi trebalo baš sada svom snagom braniti ono što odavno ne branimo, ali imamo obraza na to da se pozivamo.