Пацовски канали и мишје рупе

Велики српски проблем је у томе што је америчка дугорочна стратегија овладавања Балканом заснована на очувању и рехабилитацији усташког покрета

Након Другог светског рата, било је немогуће усташки покрет и Павелићеву Независну државу Хрватску (НДХ) не видети као фашистичке и злочиначке, а Запад се управо тако понашао – као да то не види. Никада јавно нису рекли да усташе нису нацисти, али никада то јавно нису ни потенцирали.

СИГУРНЕ УСТАШКЕ КУЋЕ Немогуће је било не видети Јасеновац као једно од највећих нацистичких стратишта, јер су усташе по страхотама и начину убијања људи, углавном Срба, надмашили све друге нацисте. И по броју убијених на једном месту усташе су стале раме уз раме са највећим злотворима, па ипак, док су немачке нацисте јурили да би им судили, за усташе је бег на Запад био спас и сигурна кућа.
Њихово успешно бекство и скривање приписано је искључиво Ватикану и њиховим „пацовским каналима“. Иако само делимично тачно, то је постао генерални став који је свима одговарао – Западу да сакрије свој прљави план са усташама, али и Југославији која из политичких разлога није хтела да прозива праве кривце. Јер, без америчких и британских обавештајно-безбедносних служби ни један усташки злочинац не би побегао, и ни један не би мирно дочекао старост без одговорности за оно што је учинио.
И Јасеновац је постао непријатна тема, и опет као да је свима био интерес да се о њему ћути – у Југославији је због „братства и јединства“ прихваћен став да то зло нису учинили Хрвати него неке тамо усташе које су побегле пацовским каналима у мишје рупе, а Запад се правио невешт и ћутао на свако помињање Јасеновца јер би права истина из етичких разлога срушила њихов тајни план са усташама.

* Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању *

Један коментар

  1. Тетоше их као и Ал Каиду, док им се не отргну, и шта ће онда? А у Србији још има оних који искрено верују да је за страдње Србије крив један човек – Милошевић. Како да не! Треба бити само неизмерно глуп па поверовати у тако нешто… Шта ли Српчад учи из историје?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.