Осетљивост тренутка

Како су Енглези нарушили аутономију универзитета у Србији, и зашто поништавање Бранислава Ристивојевића због покушаја сарадње с Русијом може да постане опасан преседан

Када је, у октобру 2018. године, генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг доведен на Филолошки факултет Универзитета у Београду да студентима скандинавских језика исприча да је као дете у Београду научио „Ринге ринге раја, дош’о чика Паја“, па га је потом са својим НАТО партнерима бомбардовао и убио неку децу која „Ринге ринге раја, дош’о чика Паја“ можда нису ни стигла да науче, а приде је испричао и да је нашу децу НАТО убио да би заштитио цивиле, њихов војни савез је поред окупације наше земље, Косова и Метохије, окупирао и Ирак. И Авганистан. И Сирију, а и Либију је већ растурио у парампарчад. А ових дана сазнадосмо и да је баш у том периоду, кад је Столтенберг српским студентима, који су били бебе када их је НАТО бомбардовао, објашњавао да је то дефанзивна и мирољубива организација, главна НАТО војска, америчка, на основу програма под шифром „127е“ учествовала у још барем 23 тајна и, разуме се, незаконита рата широм света.
Па ипак тадашња деканка Филолошког факултета Љиљана Марковић, која је угостила Столтенберга, није била смењена; касније није била реизабрана због неких других оправданих разлога, али то је нека друга тема.

СМЕНА БРАНИСЛАВА РИСТИВОЈЕВИЋА Бранислав Ристивојевић, (доскорашњи) декан Правног факултета Универзитета у Новом Саду, смењен је због тога што је (цитирамо образложење иницијативе да буде смењен) „у веома осетљивом тренутку (…) након почетка сукоба у Украјини организовао и о трошку факултета финансирао одлазак групе студената факултета у посету амбасади Руске Федерације, која се може протумачити као политичка подршка Русији у овом сукобу… Након тога је позвао и примио представнике руске амбасаде на факултету… Штавише, декан је желео да информацију о посети студената амбасади Русије објави на интернет страници факултета и претио уредници интернет странице да ће је сменити уколико ову информацију не објави. Због свега наведеног, сматрамо да није целисходно да проф. др Бранислав Ристивојевић даље обавља функцију декана, те предлажемо да буде смењен“.
Следе потписи 11 чланова Наставно-научног већа Правног факултета у Новом Саду, с председником Савета Правног факултета, проф. др Драганом Милковим на челу.
О њему је прошле године писао дневник „Данас“: „Агенција за спречавање корупције донела је летос меру упозорења председнику Савета Правног факултета у Новом Саду Драгану Милкову да је у сукобу интереса јер је власник предузећа ’Крушка доо’ из Бачког Петровца, али он ту меру није испоштовао ни до данас… Агенција је (…) у обавештењу навела да је у јулу 2020. године донела меру упозорења Милкову у којој је саопштила да њему по сили закона престаје функција члана-председника Савета факултета, о чему је одлуку требало да донесе Наставно-научно веће факултета.“
Наставно-научно веће ту одлуку није донело, али је зато сад донело одлуку да с места декана смени проф. др Ристивојевића. А проф. др Драган Милков и даље је председник Савета факултета. И даље је (на дан 12. јула 2022) директор предузећа „Крушка доо“. Претежна делатност „Крушке доо“ је „гајење осталог дрвенастог, жбунастог и језграстог воћа“.

ПОДРШКА УКРАЈИНИ И „КОСОВУ“ На сајту Правног факултета у Новом Саду нема информације о посети студената амбасади Русије.
Али зато тамо, на пример, може да се прочита информација о курсу немачког језика за правнике, несумњиво, веома корисном, у организацији „Немачке фондације за међународну правну сарадњу (ИРЗ) у сарадњи са Правним факултетом у Новом Саду“.
Ова немачка фондација објавила је Изјаву о солидарности са Украјином коју су потписали њен председник (Кристијан Ланге), генерална директорка (др Фројке Бахлер) и директор (др Штефан Хилшерстер). Све са украјинском заставом да то лепо илуструје.
Иста немачка фондација пре два месеца (17. и 18. маја) организовала је и конференцију о судовима у Немачкој, Албанији и на такозваном Косову. Што се тога тиче, „млада Република Косово прославила је свој десети Дан независности у фебруару 2018“, подсетила је ова Немачка фондација за међународну правну сарадњу у свом извештају о нашој јужној покрајини пре четири године.
Сајт Правног факултета у Новом Саду обавештава студенте и о стипендијама Владе Француске 2022–2023. године. Проф. др Бранислав Ристивојевић студенте је у амбасаду Русије послао да се обавесте о руским стипендијама за студенте, али, рекосмо, тог обавештења нема.
Забрањена је сарадња Срба с Русијом јер је тренутак осетљив, али зато Србима није забрањено, штавише, пожељно је јер ваљда нису толико осетљиви, да сарађују с Немцима који подржавају Украјину и Косово пропагирају као независну младу републику. Узгред буди речено, ено их, у Украјини против Руса ратују и плаћеници с Косова под заставом под којом су ратовали и против Срба, све је ово једна те иста прича.

ЕНГЛЕСКИ ПРИТИСАК А да читав овај случај превазилази локалне оквире потврдио је, на страницама листа „Данас“, проректор за међународну сарадњу Универзитета у Београду Ратко Ристић. Открио је да је „било притисака и сугестија да се сарадња са универзитетима из Русије минимизира или прекине“.
И: „Упитан о каквим је притисцима реч, Ристић каже да су њему као проректору за међународну сарадњу стизали дописи појединих професора из европске заједнице. Такве сугестије су долазиле и из Енглеске, а са универзитета из Украјине су, како каже, чак ултимативно тражили да се укине Руски центар на Филолошком факултету.“
Укинули би тако и све нас, и то ће нам и учинити само ако осете да могу. Почели су од Бранислава Ристивојевића, у чију заштиту сад сви морамо да подигнемо глас ако хоћемо да сачувамо слободу и самосталност свог одлучивања. Ако сад попустимо, после ће већ бити прекасно. Јер, како оно беше, „када су дошли по мене, није преостао нико да се побуни“… А у Новом Саду нека приде поразмисле и коме шаљу децу да их васпитава.


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.