Лоши ученици историје

Ако „Европска унија чува Сребреницу у срцу“, као што је поручио Жозеп Борељ, где ту има места за Републику Српску

Западни „пријатељи Босне“ искористили су 27. годишњицу злочина у Сребреници да, по већ добро виђеном сценарију, упуте нове вербалне ударе на Републику Српску која би, према њиховим и бошњачким жељама, као „геноцидна творевина“ требало да нестане са карте БиХ.

ПОРУКЕ ИЗ ПОТОЧАРА Присутнима у Меморијалном центру у Поточарима се путем видео-линка обратио високи представник Европске уније за спољне послове и безбедност Жозеп Борељ који је, уз изражавање солидарности „са жртвама и породицама жртава геноцида у Сребреници“, поручио да „нема места за порицање геноцида, ревизионизам и величање ратних злочинаца“.
Од овог ратоборног шпанског дипломате, који очекује да се сукоб у Украјини оконча на бојном пољу победом штићеника антируске коалиције, такође смо чули и да „ЕУ, док чува Сребреницу у срцу, чврсто стоји уз БиХ и Западни Балкан“.
Колико је заиста чврста та веза најбоље се могло видети недавно, када некадашња централна југословенска република није – за разлику од ратом захваћене Украјине – на „шалтеру“ у Бриселу добила статус кандидата за пријем у „европску породицу“.
С обзиром на конкретни посао који настоји да обави на терену чини се да је, ипак, значајније било обраћање лажног високог представника из Баварске.
Кристијан Шмит желео је да искористи годишњицу злочина у Сребреници како би, не само показао да обавља дужност за коју није добио мандат Савета безбедности УН, већ и да обзнани да то чини одлучно, не либећи се да употреби специјална „бонска овлашћења“. Јасно, у првом реду против непослушних Срба из неподобног ентитета дејтонске творевине.
Потврдио је да ће бити верни чувар декрета Валентина Инцка о „забрани негирања геноцида“, запретивши Србима да ће „свако ко жели да оправда или глорификује геноцид кривично одговарати“.
„Не може неко да велича Младића мислећи да му се ништа неће десити“, поручио је.

 

[restrict]

Додик учврстио везе с Израелом

Милорад Додик боравио је три дана у Израелу, где је имао неколико важних сусрета којима су учвршћене везе Републике Српске са јеврејском државом.
Српски члан Председништва БиХ састао се са председником Израела Исаком Херцогом и председавајућим Светске ционистичке организације Јаковом Хагуелом, а обавио је разговоре и са министром финансија Авигдором Либерманом, као и Хаимом Бибасом, председником Федерације локалних власти у Израелу.
Државник из Лакташа је посетио Меморијални центар мученика холокауста и јунака Јад Вашем и положио венац у Сали сећања. Додика је током његовог боравка у Израелу примио патријарх јерусалимски Теофил Трећи и уручио му Орден Јерусалимске патријаршије.

СМИШЉЕНА ПРОВОКАЦИЈА Адвокат из баварског Обернцена, додуше, овом приликом није објаснио како ће кривце приводити „правди“, односно, да ли ће то чинити домаће снаге (СИПА или ОБА), или можда војне снаге Бундесвера из састава ЕУФОР-а.
Али је зато најавио да ће се позабавити проблемом учења различитих историја у школама Републике Српске и Федерације БиХ. Иако је, по дејтонском уставу, школство у надлежности ентитета, Шмит је очигледно наумио – свакако уз сагласност налогодаваца – да га стави под заједничку капу просветних органа БиХ. Циљ је да се новим генерацијама младих Срба кроз учење јединствене историје БиХ од малих ногу усади у главу „неспорна истина“ о „геноцидном карактеру Републике Српске“, о „агресији Србије на међународно признату државу БиХ“, а вероватно и о оправданости интервенције НАТО у СР Југославији 1999. године.
Обележавање годишњице злочина у Сребреници било је прилика да своју србофобију отворено испољи и Јохан Сатлер, шеф делегације Европске уније у БиХ. Овај аустријски дипломата је, у тексту објављеном под насловом „О Сребреници“, саопштио да је немогуће очекивати помирење између Срба и Бошњака пошто би то била „увреда за жртве геноцида“.
„Након толике нехуманости која се догодила у Сребреници, разумљиво је да речи као што је помирење звуче испразно, или чак увредљиво за жртве. Не може се очекивати ни од кога да опрости геноцид,“ поручује Сатлер.
Срби су за њега, дакле, вечити кривци које треба искључиво прогонити и жигосати. У складу са таквом логиком човека који је студирао политичке науке и славистику на универзитетима у Инсбруку, Прагу и Москви, не треба да изненађује што је за Сатлера постављање фотографија убијених српских жртава (бошњачких злочина) на путу између Братунца и Поточара било само „смишљена провокација“.

Цвијановићева у САД

Председница Републике Српске Жељка Цвијановић је током боравка у САД разговарала са сенаторима и члановима Комитета за спољне послове Роном Џонсоном и Џин Шахин, као и конгресменом Ро Каном. Цвијановићева је такође имала сусрет са специјалним представником САД за Балкан Габријелом Ескобаром, иначе жестоким критичарем курса актуелне власти у Бањалуци. Ескобар се не тако давно јавно хвалио да је приволео лидере опозиције из Српске да не следе Додикову политику одбране националних интереса РС.

ПИТАЊЕ ТРАДИЦИЈЕ Није, наравно, случајно ни то што су чак четворица досадашњих високих представника у дејтонској творевини (ако на тај списак, уз Кристијана Шварц-Шилинга, Волфганга Петрича и Валентина Инцка уврстимо и нелегалног Шмита) дошла из Немачке и Аустрије, држава које имају богато искуство у окупаторским пословима у БиХ, као и у прогањању Срба.
Подсетимо да су дужност комесара упокојене Аустроугарске монархије у Босни обављали мађарски дипломата Бењамин Калај (отац „босанске нације“ који је званично био министар финансија, у чији је ресор спадао и надзор над Земаљском управом у БиХ) и генерали Маријан Варешанин и Оскар фон Поћорек, док су највиши представници Трећег Рајха у НДХ (у чијем саставу је била територија БиХ) били амбасадор Зигфрид Каше и Глез фон Хорстенау, војни изасланик Немачке при режиму Анте Павелића.
И сви су они лоше окончали своје мисије, не остваривши жељене антисрпске циљеве. Калај није успео да удахне живот босанској нацији, Варешанин се, након неуспелог атентата који је на њега извршио Богдан Жерајић, повукао са дужности, а Поћорек је, после тешког пораза које су трупе двојне монархије под његовом командом претрпеле на Колубари, пензионисан у децембру 1914.
Још гора судбина задесила је Пруса Кашеа и Аустријанца Фон Хорстенауа. Први је као ратни злочинац обешен у Југославији 1947. године, док је други (који је, додуше, страхујући од устанка Срба, у извештајима послатим Берлину критиковао Павелићеву политику масакрирања нашег народа) у заробљеништву, плашећи се да ће бити изручен властима ФНРЈ, сам себи одузео живот.
Верујемо да они који, попут Шмита, желе да наметну српској деци учење фалсификоване историје, нису добро проучили прошлост, односно неуспех некадашњих аустроугарских и немачких окупаторских представника на простору БиХ. А можда су гаулајтер из Баварске, баш као и Сатлер, Инцко и Петрич, само лоши понављачи историје, који не могу да функционишу изван оквира наслеђене империјалне германске бахатости и србофобије. Без обзира на тренутну снагу сила које стоје иза њих, сигурни смо само да неће бити ништа успешнији од већ спомињаних бивших спроводилаца антисрпске политике Беча и Берлина у Босни. Једноставно, промене које на великој светској сцени намећу Русија и Кина ће, пре или касније, одувати на сметлиште историје све оне чије интересе на простору некадашње Југославије сад покушавају да реализују Шмит и њему слични.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *