LEONID SAVIN – KONAČNO RAZDVAJANJE RUSIJE OD ZAPADA

U političkom smislu, došlo je do konačnog odvajanja Rusije od Zapada, i to je veoma dobro. Nema više zavisnosti, nema potrebe da sledimo bilo kakve destruktivne zapadne agende, uključujući i Evropski sud za ljudska prava (još jedno sredstvo manipulacije). S ekonomskog stanovišta, više smo orijentisani na nezapadne zemlje, tržište se nalazi u procesu kardinalnih promena, a to je i svojevrsni katalizator između domaće industrije i proizvodnje, kaže naš sagovornik, jedan od najuticajnijih ruskih geopolitičara i ideologa evroazijstva

Kakve su stvarne posledice ruske „specijalne vojne operacije“ u Ukrajini? S kime je Rusija zapravo u ratu? Šta se trenutno događa u Ukrajini, a šta u Rusiji? Kakve su implikacije ove vojne operacije u svetu, menja li se s njom, i to nepovratno i neopozivo, i svetski poredak? Da li je reč o zvaničnom kraju američkog „unipolarnog trenutka“ – o okončanju američke planetarne hegemonije? I kako će izgledati svet sutrašnjice? O tome smo razgovarali s jednim od najistaknutijih ruskih geopolitičara, politikologom i ideologom evroazijstva – Leonidom Savinom.

Kako, posle više od sto dana, ocenjujete rezultate specijalne vojne operacije ruskih oružanih snaga u Ukrajini?
Naravno da ima rezultata: oslobođeni su gradovi Marijupolj i Herson (oba su megapolisi i važna čvorišta), zajedničke oružane snage upućene su na sever i zapad. Nedavno je velika grupacija ukrajinske vojske opkoljena kod Lisičanska. Mnogi sistemi naoružanja i oružja koje je obezbedio Zapad eliminisani su tokom logističkog procesa ili na bojnom polju, neki su zaplenjeni kao trofeji. U političkom smislu, došlo je do konačnog odvajanja Rusije od Zapada, i to je veoma dobro. Nema više zavisnosti, nema potrebe da sledimo bilo kakve destruktivne zapadne agende, uključujući i Evropski sud za ljudska prava (još jedno sredstvo manipulacije). S ekonomskog stanovišta, više smo orijentisani na nezapadne zemlje, tržište se nalazi u procesu kardinalnih promena, a to je i svojevrsni katalizator između domaće industrije i proizvodnje. Ruska rublja postala je stabilnija. Svi ovi elementi pokazuju ozbiljnu ranjivost zapadnog političko-ekonomskog sistema. Mit o hegemoniji dolara i dominaciji Vašingtona je okončan.
Dvadeset drugi i 24. februar bili su prelomni, ne samo za Rusiju već i za čitav svet. Šta SVO znači za Rusiju danas? Novinar Petar Akopov kaže: Rusija je u ratu sa Zapadom i ruski narod je toga duboko svestan. On dobro razume ciljeve koje je postavio Vladimir Putin.
Da, to je pravi proksi (posrednički) rat s NATO mašinom, a ne samo sa ukrajinskom vojskom. Ali ovde nije reč samo o vojnoj operaciji već o promeni čitavog sistema svetskog poretka. Američki unipolarni momenat je završen i porast multipolarnosti je očigledan. Upravo sada razvijamo novu međunarodnu valutu kao alternativu za američki dolar i evro. Pozivamo nezavisne države da se pridruže novom modelu, zasnovanom na pravdi, poštovanju i odgovornosti. Za ruski narod, to je buđenje i preporod. Naši građani su se ujedinili i vlada radi ispravne stvari, poput socijalne pomoći i različitih programa podrške. Ali SVO nas podseća da problem nacizma i dalje postoji, a ovo pitanje je vrlo daleko od Ukrajine.

Kako predviđate budućnost Ukrajine? Ima li Ukrajina neku budućnost?
Poput Krima, neki delovi Ukrajine biće uključeni u sastav Rusije. I dalje postoji šansa za novu Ukrajinu, manju nego ranije, ali to zavisi od političke volje ukrajinskog rukovodstva. Više napredovanja ruskih trupa znači manje šansi za ukrajinsku državu. Generalno, postoji nekoliko scenarija: prvo, neki delovi Ukrajine će postojati u budućnosti pod istim imenom; drugo, Ukrajina će biti podeljena na nekoliko delova (a neki će se delovi, možda, pridružiti evropskim državama na zapadnoj granici); i treće, Ukrajina će biti vezana za Rusiju. Prvi scenario za Moskvu izgleda prihvatljivo ukoliko politički procesi budu pod kontrolom i ukoliko ne bude neprijateljskih akcija. U svakom slučaju, očigledno je da je sada Ukrajina krhka i propala država, s veoma velikim spoljnim dugovima.
Zapad je na SVO reagovao onako kako je reagovao: sankcijama, sankcijama i opet sankcijama. Može li zapadna vojna pomoć promeniti ishod specijalne operacije u Ukrajini?
Samo direktno učešće NATO-a može promeniti situaciju. Za ruske snage nije problem da izvrše udare na još više oružja i na još više plaćenika. Vazdušni prostor Ukrajine nalazi se pod ruskom kontrolom. Ukrajinske snage bi trebalo da izvrše kontraudare, ali će u tom slučaju dobiti momentalni odgovor. Pitanje kako odgovoriti na zapadne provokacije je komplikovanije i složenije. Sada Litvanija namerava da zaustavi tranzit između Rusije i Kalinjingradske oblasti. SAD nisu dozvolile avionima da evakuišu ruske diplomate. Pre toga su Crna Gora i Makedonija odbile da ustupe vazdušni prostor za posetu ministra Lavrova Srbiji. Velika Britanija je uvela dodatne sankcije. Ali svaki čin takvog neprijateljstva neće ostati nekažnjen.
Vojna slabost NATO-a primetna je u celom svetu. Zapad (Amerika) šalje vojnu pomoć, ali odbija da direktno interveniše u sukobu. Ali, po opštem mišljenju, danas smo na ivici Trećeg svetskog rata.
Neki, poput pape Franciska, misle da smo već u Trećem svetskom ratu. Zbog međusobne zavisnosti mnogi lanci snabdevanja su pokidani. Zajedničkoj slici možemo dodati zamrznute i lokalne konflikte. Ali s vojnopolitičkog stanovišta to nije globalni rat. Čak ni u Rusiji nemamo nikakvu mobilizaciju ili neke posebne uslove, kao što su ekstraporezi ili ozbiljna ograničenja. Život se nastavlja uobičajeno, kao i pre. Mnoge zemlje nisu podržale sankcije Zapada i nisu prekinule saradnju s Rusijom. Zanimljivo je da Turska, koja je članica NATO-a, nije uvela nikakve sankcije Rusiji.
Ovaj sukob snažno je odjeknuo u zemljama takozvanog Globalnog Juga. Simpatije (među afričkim zemljama, na Bliskom i Srednjem istoku, u Latinskoj Americi, itd.) očigledno su na strani Rusije, a ne Ukrajine.
Naravno. Većina njih dobro zna šta je Paks Amerikana i veoma su zadovoljni što se Rusija sada otvoreno suprotstavlja Vašingtonu. Korak po korak, ove zemlje izlaze van sfere uticaja Sjedinjenih Država. Primer Saudijske Arabije veoma je interesantan. Bliski satelit SAD otvoreno je odbio da sledi američke zahteve u naftnoj politici ili da sprovodi antiruske aktivnosti. A tek smo na početku.
Možete li da prokomentarišete stav koji je izneo brazilski analitičar Pepe Eskobar? „Globalni Jug će lako prepoznati imperijalni modus operandi: Strategija američkog vojnog i finansijskog imperijalizma je da instalira klijentske oligarhije i diktature, i da izvrši pritisak na saveznike da se pridruže borbi protiv određenih protivnika subvencionisanjem ne samo ratnih troškova imperije (’odbrana’) već i programa domaće potrošnje imperijalne nacije.“ To je prava antiteza multipolarnom svetu koji zastupaju Rusija i Kina.
Da, američko rukovodstvo se zasniva na piramidalnom principu i oni koriste resurse svojih klijenata. Ukrajinska kriza je veoma korisna za američki establišment, budući da će evropski sateliti obezbediti oružje Kijevu i moraće da u budućnosti kupuju više od SAD. NATO je dobar kišobran za takve spekulacije i šeme prevare. Multipolarnost je zasnovana na principima nemešanja i međusobnog poštovanja, sa zajedničkom odgovornošću.
Jedan od „nevidljivih“ učesnika ukrajinske krize je Kina. Kako ocenjujete dosadašnju ulogu Kine u ovom sukobu? I šta bi mogli biti sledeći kineski koraci? Šta je s Tajvanom, sporovima u Istočnom i Južnom kineskom moru itd.?
Kina podržava Rusiju, ali ne otvoreno. I Rusija i Kina razumeju da su potrebne jedna drugoj za odbranu od SAD. Sada je Kina naše dvorište. U slučaju krize na Tajvanu, mi ćemo biti neka vrsta dvorišta za Kinu. Moskva je potvrdila princip jedinstvene, ujedinjene Kine, u kojoj se nalazi i Tajvan. I Kina i Rusija su pioniri u izgradnji multipolarnosti, jer je prva deklaracija između dve države potpisana još 1993. godine! Peking dobro razume interese SAD, uključujući pokušaje da se potkopa uspon Kine, kroz AUKUS i Indo-pacifičku strategiju. Delimo naša iskustva i ulažemo napore u našu saradnju.
Ako Rusija pobedi, pravi rezultat će biti multipolarni svet. Na kojim principima će se on graditi? Po čemu će se razlikovati od jučerašnjeg, „sveta zasnovanog na pravilima koja od slučaja do slučaja propisuje svetski hegemon“?
Rusija će pobediti u svakom slučaju. Osim ideja iznetih u odgovoru na pitanje sa citatom Pepea Eskobara, osnovni princip multipolarnosti je civilizacija. Ne postoji jedna civilizacija, već ih postoji mnogo. Civilizacija služi kao stub moći. Neke države su sličnije civilizaciji (poput Kine, Rusije, Indije, Irana), ali neke su delovi civilizacije, poput Evrope ili arapskih zemalja. Višestrukost znači pluralitet zakona i političkih poredaka. Arhaične tradicije mogu biti usvojene u savremenim sistemima. Neće postojati jedinstven obrazac za međunarodne odnose i politiku, međunarodni odnosi će podrazumevati stvarnu raznolikost i kreativnost.