Колико пара толико музике

Наше невладине организације никада нису биле ни наше ни невладине, а сада нам прети шанса да будемо лишени њиховог утицаја. Што не значи и да можемо да одахнемо

Шта год да им се десило, десило се између 14. јуна и 11. јула. Београдски безбедносни форум Соње Лихт, наиме, у јуну је објавио позив за учешће на Академском догађају који „ће традиционално бити одржан првог дана Београдског безбедносног форума (27-28. октобра 2022.)“, у вези с нечим што су описали као „концептуализација улоге безбедносног сектора у остваривању одрживих развојних циљева“, шта год да та помпезна гомила речи треба да значи. Да би свега (непуних) месец дана касније Соња Лихт „срдачно“ потписала саопштење упућено „драгим пријатељима и партнерима Београдског безбедносног форума“ у коме их „са жаљењем“ обавештава „да ће Београдски безбедносни форум морати за сада прекинути своје активности“. Без икаквог додатног, а камоли транспарентног објашњења разлога због којих су, како је прецизирано, „суспендоване активности БСФ-а“.
Могуће објашњење зато је, неколико дана касније, пружио „Блиц“ који „сазнаје: Америка и ЕУ заврћу славине за НВО у Србији! Западне дипломате разочаране учинком: Срби и даље славе Путина.“

[restrict]

ПРОМАШЕНА ИНВЕСТИЦИЈА Тим својим текстом, иначе, цитирајући двојицу службеника страних амбасада за које слободно можемо да претпоставимо да нису проговорили спонтано него су добили дозволу/задатак да то учине, „Блиц“ је и нехотице разјаснио подлост садржану у самом концепту постојања невладиних организација. „Америка и ЕУ намеравају да смање донације“, наведено је, и тиме објашњено да невладине организације нису невладине зато што немају везе ни са једном владом, него само са нашом. Наравно, није да то нисмо знали и раније.
Елем, огласиле су се амбасаде преко „Блица“ као преко свог службеног гласника, „невладин сектор у Србији није испунио очекивања донатора и могао би да остане без новца. Незадовољни радом и учинком домаћих НВО на политичком плану, Америка и ЕУ намеравају да смање донације, а све је гласнија иницијатива да се финансирање сведе на минимум… Извори ‘Блица’ из београдских амбасада наводе да је ‘већина финансираних пројеката промашена’ јер се баве само унутрашњим питањима, док Запад превасходно занима смањивање руског утицаја у Србији… Извор ‘Блица’, дипломата из једне утицајне западне амбасаде, наводи да се од невладиног сектора очекивало да за новац који добијају макар делимично испуне два циља. Први циљ је повећање позитивног става грађана Србије према европским интеграцијама. Други задатак који је за западне дипломатије овог пролећа постао суперприоритетан јесте смањивање руског утицаја у Србији. Западне силе би волеле да виде мању подршку Владимиру Путину у јавном мњењу Србије и да распрострањена крилатица – нас и Руса 300 милиона – изгуби своје следбенике. Насупрот очекивањима и великим улагањима, добијен је супротан резултат: никад веће противљење ЕУ интеграцијама, а Русија са Путином је на челу по идолопоклонству.“
„Други ‘Блицов’ саговорник, искусан страни дипломата“, додаје се, „напомиње да је рестарт односа са цивилним сектором неопходан, јер је очигледно да су се донатори и НВО напросто мимоишли у циљевима… Када је реч о САД и ЕУ, сигурно ће бити смањења укупне суме која ће ићи у Србију… Тражи се модел да се убудуће другачије распоређује новац (…) јер ово досад се, очигледно, није показало успешним. Има амбасадора који сматрају да треба потпуно заврнути славине јер нема позитивног помака, али тешко да ће се то и догодити. Ипак, мање новца је готово извесно, каже саговорник ‘Блица’ из дипломатских кругова.“
Додали су још и да, према проценама њихових дипломатских извора, „годишњи прилив новца“ за овдашњи НВО сектор износи „најмање око 8 милиона евра“.
Такорећи, промашена инвестиција. Те спонзоруше туђег интереса, које смо досад, очигледно, благонаклоно сматрали корисним идиотима јер нисмо хтели да их називамо домаћим издајницима и колаборационистима, показале су се, још горе, као бескорисни идиоти.
Па ће им зато и бити ускраћене принадлежности. Што практично значи да се Јелена Милић показала далековидијом од осталих својих колега јер се на време пребацила на други извор, а сада ће ту да настане гужва. Па само замислите, у том поређењу с Јеленом Милић која је испала паметнија, колико су далеко ови други способни да добаце са својим способностима промишљања…

КООРДИНИСАНА АКЦИЈА У сваком случају, суспензија активности Београдског безбедносног форума Соње Лихт, доајенке овдашње НВО сцене која је још 1991. доспела на чело Фонда за отворено друштво Џорџа Сороша, посредно потврђује „Блицове“ информације.
Међу „стратешким партнерима“ Београдског безбедносног форума су Сорошева фондација и Балкански фонд за демократију Немачког Маршал фонда, а међу обичним партнерима и НАТО, ОЕБС, Европски савет за спољне односе, Европски фонд за Балкан, а ту су и владе Холандије, Шведске, Норвешке, Чешке…
Хоћемо да кажемо: ако су само један или два међу овим партнерима повукли свој новац, форум би се ваљда одржао јер је остало довољно других, али, рекло би се, овде је реч о координисаној акцији предузетој из разлога које је описао „Блиц“.
И овдашња Фондација за отворено друштво, која „своје стратешке циљеве остварује преко давања подршке пројектима организација грађанског друштва и државним и другим институцијама које врше јавна овлашћења“, више „нема отворених конкурса“. Чујемо и да су неким организацијама с којима сарађују најавили да ће се до краја године повући из Србије. Видећемо.
Уосталом, није незамисливо да је одржано саветовање донатора и спонзора који су, притиснути од стране својих надлежних јер им боде очи слободна Србија у антируском, НАТО окружењу, дошли до већ цитираног а неизбежног закључка о промашености досадашњих инвестиција. Што би значило да је ова одлука производ њихове нервозе а не неке нове, паклене тактике.

ИЗА ЗАТВОРЕНИХ ВРАТА Као да и њихова досадашња тактика није била таква.
Добро сведочанство о тој тактици, и о тим намерама, било је објављено у документу под називом „Циљеви и стратегије 2014-2017.“ Сорошевог Института отвореног друштва за европске политике, који је део његове Фондације за отворено друштво.
Овај документ, иначе, није био намењен објављивању већ је сачињен као њихов интерни извештај, али, ето, до јавности је ипак доспео захваљујући хакерској организацији која је 2016. то објавила под насловом dcleaks да би после била оптужена да је део руске завере, нормално, све је део руске завере ако није део њихове завере.
Како год, они ту отворено – јер су мислили да ће остати затворено – пишу о својој намери да „изврше утицај на агенду ЕУ“, и то скривени од јавности („Често желимо да други присвоје заслуге, јер желимо да допринесемо више него да за то покупимо заслуге.“), користећи политичаре и медије који су им на располагању. Побројани су, наиме, главни начини њиховог деловања: „директни контакти с доносиоцима одлука“, „генерисање медијске пажње око наших тема“, „стварање нових политичких агенди“, „окупљање савезника изнутра који ће спроводити наше циљеве у свом свакодневном раду, на пример, дипломате додељене Служби за спољне послове ЕУ“, „притисак цивилног друштва на политику“, све у свему, „ми можемо да одржимо конзистентан притисак којим ћемо постепено обликовати структуре ЕУ… Иза затворених врата, употребићемо наш приступ доносиоцима одлука у ЕУ.“
Немамо разлога за сумњу да су исти принципи рада, то јест, субверзивног и недемократског деловања, примењивани и овде.
Истовремено је ово и писмо о намерама, од којих они сигурно не намеравају да одустану. Већ и стога што бисмо тиме постали исувише своји уместо сасвим њихови, што у њиховом црно-белом погледу на свет значи да бисмо постали део руске уместо западне сфере утицаја. Док они ни Русији не би дали да остане у руској сфери утицаја, само кад би могли.
Па и неки од оних „Блицових“ саговорника говори о „рестарту односа са цивилним сектором“ и да се „тражи модел да се убудуће другачије распоређује новац“, на пример, неким другим извођачима радова за које се надају да ће бити успешнији.
Тако да Џорџ Сорош можда и напушта Србију, али то не значи и да ће од ње да дигне руке. Па ипак, присуствујемо промени која има потенцијал да буде освежавајућа; мало ли је што је Соња Лихт, после више од 30 година, морала да суспендује своје активности. А за њом ће, ваљда, и још неке њене колегинице.
И још само да скупимо довољно храбрости, то јест, суверенитета, да све њих по америчком и руском моделу законски означимо као стране агенте. Макар и зато што ће у том случају бити очигледно чијем интересу сви они служе, наравно, док за то добијају паре…

[/restrict]