IZLOG KNJIGE

Dejan Medaković
Efemeris, I-II
Prometej

U Efemerisu Dejana Medakovića osvetljeno je sa autobiografske tačke gledišta potomka stare srpske građanske porodice iz Zagreba, mudrim i analitičnim pripovedačkim postupkom, burno i brutalno evropsko razdoblje, vreme ratova, straha i mržnje, ali i vreme međuratne i postratovske Jugoslavije, i prikazan odraz takve istorijske dramaturgije na ličnom, porodičnom i nacionalnom planu. Međutim, autor u ovoj memoarskoj prozi svoju epohu promišlja i tumači pre svega kroz ličnu dramu čoveka i njegove identitetske preobražaje. Teško je kod nas pronaći pisca koji je tako duboko i analitično kao Medaković pronikao u mračni svet straha, mržnje, zla. Ponovnim čitanjem Efemerisa, uočavam s kakvim je oštroumnim zapažanjima iz knjige u knjigu pronicao u skrivene lavirinte istorijskih, društvenih i političkih tokova, rasklapao složeni mehanizam srpskohrvatskih odnosa i pokazao ih ogoljene kao na dlanu. Drama i metamorfoze pojedinaca u olujnim vremenima, Medakovićevih savremenika, lomljenje čoveka na točku istorijskih i društvenih procesa i njegov individualni i identitetski udes uvek je za pisca Efemerisa ogledalo i corpus delicti epohe.

Rober Mantran
Istorija Osmanskog carstva
Klio

Istorija Osmanskog carstva kapitalno je delo francuskog istoričara Robera Mantrana i njegovih saradnika. Na istraživački nov i inspirativan način autori obrađuju stare teme iz istorije Turske carevine. Značajan prostor posvećen je počecima Osmanlija, uspostavljanju države i njenom širenju. Pregled istorije balkanskih i arapskih provincija pod osmanskom vlašću, a potom i period sumraka Carstva kada ono postaje „bolesnik na Bosforu“, prikazan je provokativno i veoma zanimljivo. Osmansko carstvo je nestalo, ali je zadržalo svoje mesto u istoriji Starog kontinenta gde je vekovima predstavljalo prvu silu. Zato se istorija Evrope mora sagledavati iz perspektive veza sa ovom moćnom carevinom. Prvi put izdato na srpskom pre dve decenije, ovo delo, koje nije izgubilo ni na naučnoj vrednosti, ni na aktuelnosti, obogaćeno je posebnim pogovorom dr Aleksandra Fotića.

Renata Samardžić, Danijela Nešić, Dragan Simeunović,Mina Zirojević
„Uništavanje i prisvajanje kulturnog nasleđa“ od Luvra do Kosova i Palmire
Službeni glasnik

Uništavanje i prisvajanje tuđih kulturnih dobara pojava je stara koliko i kultura. Kao najveći i najopasniji od svih predatora, vođen neutaživom pohlepom i mržnjom prema svemu stranom, koja proističe iz straha koliko i iz osećanja inferiornosti, čovek je oduvek težio i da razori ono što je bilo simbol tuđe kulture, jer se kulturnim spomenicima (i kulturom uopšte) obeležavala posedovana teritorija, ali i da prisvoji ono što je mislio da se može prisvojiti, kako bi neka tuđa vrednost postala njegova i deo njegove kulture. Ova knjiga prema rečima Akademika Dragana Simeunovića predstavlja ,,skroman pokušaj da se digne glas ne samo u korist pravde već i kulture, te da se informacijom dâ impuls civilizacijskom koje postoji u čoveku i da se suprotstavi nagonskom koje uporno opstaje u njemu i koje ga čini da postane zver, a zverima nije mesto u kulturi, niti bi trebalo da ga imaju u istoriji.

Erik Larson
Dani slave i očaja
Laguna

Na dan kad je Čerčil stupio na dužnost premijera, Adolf Hitler je napao Holandiju i Belgiju. Poljska i Čehoslovačka već su pale, a evakuacija iz Denkerka odigraće se dve sedmice kasnije. Sledećih dvanaest meseci Hitler je vodio nemilosrdnu kampanju bombardovanja u kojoj je poginulo 45.000 Britanaca. Čerčilov zadatak bio je da ujedini zemlju i nauči britanski narod „veštini neustrašivosti“.
Ovo je priča o političkom riziku, ali i intimna drama smeštena na pozornice: Čekersa – Čerčilove premijerske kuće za odmor i ratnog utočišta, Dičlija – imanja na koje su se on i njegova svita povlačili kad je mesec najsjajniji, a pretnja od bombi najveća, i naravno, Dauning strita broj 10 – sedišta vlade. Oslanjajući se na dnevnike, izvornu arhivsku građu i tajne obaveštajne izveštaje – neki su otvoreni za javnost tek nedavno – Larson nam kroz novo sočivo pokazuje najmračniju godinu u istoriji Londona kroz svakodnevicu Čerčila, njegove porodice i grupe savetnika iz „Tajnog kruga“ kojima se obraćao u najtežim trenucima.