IZLOG KNJIGE

Nikolo Makijaveli, Sun Cu
UMEĆE VLADANJA
Kontrast izdavaštvo

Knjiga objedinjuje u sebi spise „Vladalac“ i „Umeće ratovanja“. „Vladalac“ je filozofsko-politički traktat iz XVI veka, napisan iz pera diplomate i političkog teoretičara Nikola Makijavelija, a prvi put je objavljen 1532, pet godina nakon autorove smrti. Spada u žanr principum specula – političkih pisama kojima se kraljevi i vladari savetuju kako da organizuju svoje države. „Umeće ratovanja“ je drevna kineska vojna studija, sastavljena od 13 poglavlja. U svakom od njih se analizira po jedan aspekat ratovanja. Ona se smatra fundamentalnom istočnjačkom ekspertizom vojnih strategija i taktika. Evropa se sa ovom knjigom prvi put upoznaje 1772, kada je prevedena na francuski jezik. Ključna teza „Umeća ratovanja“ jeste da je rat nužno zlo, koje se po svaku cenu mora izbeći kada god je to moguće.

Aleksis de Tokvil
DESPOTSKA DEMOKRATIJA
Službeni glasnik

„Strah od nereda i težnja ka blagostanju neosetno navode demokratske zajednice da uvećaju ovlašćenja centralne vlade, jedine sile koja im izgleda dovoljno snažna, razborita i stabilna da ih zaštiti od anarhije. Jedva da je na to potrebno da dodam da posebne okolnosti koje dovode do potresa i nesigurnosti u državi sa nedemokratskim režimom pojačavaju taj opšti instinkt i dovode do toga da pojedinci, sve više, žrtvuju svoja prava reda radi i mira…“ Aleksis de Tokvil

Slavenka Drakulić
NEVIDLJIVA ŽENA I DRUGE PRIČE
Laguna

Knjiga otvoreno, emotivno i upečatljivo govori o najvećem tabuu današnjice – starenju. Neminovni proces koji pogađa svakog od nas ne oprašta se lako, a u društvu koje priznaje samo večitu mladost stari ljudi postaju nevidljivi i suvišni. Problematizujući teme kao što su odnos roditelja i dece, zaboravnost, gubitak partnera ili bolest, ova zbirka priča govori o starenju autentično i bez ulepšavanja. Šesnaest vrhunskih priča Slavenke Drakulić pogodiće vas i nasmejati, ali i naterati da se duboko zapitate o tome kako se odnosite prema sebi i svojim najbližima.

UZVODNO OD SUZA
Akademska knjiga

Izbor jedanaest ruskih pesnikinja, pod izvanredno odabranim naslovom „Uzvodno od suza“ (stih pesnikinje Vere Pavlove), obuhvata ceo XX vek: prva odabrana pesma je objavljena 1905, a poslednja 2008. godine. (…) Kod ovih pesnikinja nema ni govora o nekom oponašanju, ponavljanju „muške“ poezije. Meni se čak čini: ako bi se uklonila imena, dobar poznavalac ruske poezije bi sa sigurnošću, putem samo ovih prevoda, sigurno znao da je reč o ukupnoj ruskoj poeziji. (…) I ovaj put se ispostavilo da podele ništa ne znače, da su privremene: zagonetka poezije ostaje i dalje tajanstvena ako je poezija izuzetno ostvarenje, ako stvaralac preuzima svoju sudbinu i nosi svoj krst, tada muški i ženski pristup nije ni bitan toliko, ne sme služiti kao prazan izgovor iako ga ne treba zanemarivati. Izbor i prevod: Dragana Ramadanski.

Džon Lok
PISMA O TOLERANCIJI
Službeni glasnik

U naše vreme fundamentalizovanja religija u svetu, ovaj esej je više nego dragocen. Tolerancija je ključna kategorija Lokove političke filozofije. Protivstavljajući se pogledima koje je Tomas Hobs izneo u delu Levijatan, autor efikasno argumentuje u prilog novim odnosima između religije i vlasti, kao i između različitih religija, posebno između hrišćanskih crkava. Lokov odgovor na sukobe i raskole jeste tolerancija. Samo religija koja uključuje toleranciju može opstati. Isto važi i za državu.

Momčilo Moma Jokić
Dirka smrti
Grafoprint

Novinar, kolumnista i profesor Momčilo Moma Jokić se, kako ističe u uvodniku ovog romana Veselin Mišnić, ,,upustio u jednu komplikovanu romanesknu priču koju iznosi sa lakoćom i koja zadire koliko u ono što je lično proživljeno, toliko u svet onostranog, koji nije ezoterija, ali jeste u domenu psihološke fantastike“. Misaoni diskurs je prema njegovim rečima snova pripovesti bilo da je ona deo narativa glavnog protagoniste pripovetke, dakle samog autora, bilo da se nalazi u posedu doktora Ž. u neku ruku dvojnika, naratora, kojem pisac mnogo toga stvarnog, ali i neobjašnjivog udeva u sadržaje života, koji ne mare za vremenska, prostorna i druga ograničenja. Kada ulazi u svet kojeg nema u ona skora ali i daleka prošla vremena, neretko je pripovest filovana nekom prigodnom anegdotom koja dočarava neko opet minulo vreme, ali i duh vremena koji je već postao istorija. Ako se udalji neki vek unazad, a to se u ovoj pripovesti često dešava , Jokić se ne trudi da objašnjava sve preskoke iz vremena u vreme, ove svojevrsne vremeplove, jer, kroz crvotočine ne putuje on , već doktor Ž, bilo da je trezven ili pod dejstvom alkohola…

Nenad Ljubinković
NAŠI DALEKI PRECI
Srpska književna zadruga

Jedan od najboljih poznavalaca naše narodne književnosti i folklora, književni istoričar klasičnih znanja, Nenad Ljubinković istražuje drevnu misao „naših dalekih predaka“ – u njihovim običajima, obredima, pesmama i verovanjima. Nastavljajući tamo gde su stali Čajkanović, Bulat, Zečević i Bandić, Nenad Ljubinković dočarava svest i predstavu starih Srba – u kontekstu balkanskih i indoevropskih mitova, vera i kultova.

Nikola Stanković
Jugoslovenska vojska van otadžbine 1941-1948
Prometej

Ratno nasleđe srpske vojske iz dva balkanska i Velikog rata, uobličilo je percepciju generacija vojnika i političara, ostavljajući svoj žig na čitavim pokolenjima. Isti oni oficiri koji su porazili zavojevača sa zapada pre nešto više od dvadeset godina, ponovo su se našli pred istim izazovom, međutim, na njega nisu mogli odgovoriti istim merama. Višestruko usložnjene okolnosti delovanja, uslovi ratovanja i sam karakter nove državne zajednice, potirali su operativnu vrednost stečenih iskustava. Vlada je već u toku aprilskog rata krenula da se osipa, napustili su je neki hrvatski i muslimanski ministri, jedan slovenački ministar je poginuo, anacionalni elementi se nisu odazvali na mobilizaciju ili su vršili sabotaže. Rukovodeći se time da moraju po svaku cenu očuvati kontinuitet države, njeni politički i vojni predstavnici odlučili su da napuste teritoriju Kraljevine Jugoslavije i rat nastave iz inostranstva, pod pokroviteljstvom svog britanskog saveznika…Svi pripadnici vojske koji su se obreli van granica svoje zemlje, opredelili su se na podvig, bez ikakvog formalnog naređenja ili direktive, sledeći sopstvenu želju da u inostranstvu nastave borbu protiv Osovine. Svima je pred očima, nesumnjivo lebdeo primer slavne srpske vojske u Prvom svetskom ratu.