Деца су тегобна и страшна обавеза

Нове породичне вредности забавне индустрије

Судећи по све бројнијој продукцији западне забавне индустрије материнство и одгајање деце су превазиђена тегоба прошлих времена. Осим тешке обавезе деца су потенцијално и смртоносни терет. Жене, уосталом, имају преча посла од кућних обавеза пошто им брак и пород више не падају на памет. Нова црнохуморна хорор серија из британске продукције доступна преко „ХБО“-а, „Беба“, је манифест управо таквог новог доба нашег самоубилачки напредујућег света

Ако макар покушамо да ставимо по страни сумануте орвелијанске команде у текућем успостављању нових „вредности“ друштва које стижу од представника разних (од до јуче нормалних људи) угрожених групација, па чак и да реакцију на њих ставимо под окриље ускогрудих и заосталих поборника теорија завере, тешко је прихватити да нам ти исти конструктори „напредности“ намећу идеју да породица из које смо сви потекли и у којој смо створени и стварани више није потребна. Да је чак штетна. А да не би биле штетне те нове породице су зато расно измешане, ванбрачне, истополне (мада је постало и сувишно причати о половима који су превазиђени и укинути), „партнерске“ или једноставно „једночлане“ (на западу ове последње постају најбројније!). И, разумљиво, као такве оне немају потребу па самим тим ни идеју о гајењу деце. Деца су постала сувишна, заправо терет, а за мајке, у међувремену у оквиру својих политички-коректних групација ослобођених од стега заосталог патријархалног света, она су невиђени кулук и жртва. За њих данашња „ослобођена“, напредна, послом и слободним сексом окупирана жена више нема ни воље ни времена. У једном беспризорном и агресивном ресетовању наше цилизације коју, чини се, обавља изопачени и зли програмер, на делу је мноштво оваквих агенди које воде ка успостављању услова за темељну деструкцију света каквог познајемо.

Разарање породице и освајање младости

У том процесу кључни посао је разарање управо горе поменуте нормалне породице и освајање младости за нешто сасвим друго од тога. Нове породице, ако се тако уопште могу назвати, имаће много мање деце (мада је нејасно ко ће их одгајати и која ће породица и зашто бити привилегована или, зависно од погледа на идеју потомства, осуђена да има пород), и она ће бити васпитавана у сасвим другачијем амбијенту. Већ данас, последњих неколико година заправо, родитељи (ако се тако уопште могу назвати) могу слободно да примењују хемијско сузбијање пубертета(!!!) како би њихово чедо било ослобођено од стега једног пола и израсло у модерно андрогено чудовиште. Да, то се сасвим слободно увелико дешава у напредним деловима наше цивилизације. О безумном инсистирању да не постоје мушки и женски пол већ на десетине варијација и сходно њиме номенклатура на којима би им позавидео и Орвел и то у свом најнадахнутијем стању, да и не трошимо речи. Када се пре неколико година један канадски професор успротивио да буде законски принуђен да сходно новим полним орјентацијама студенте који то желе и захтевају ословљава идиотским новоговорним личним заменицама пригодно новим половима, медијски је линчован. У Канади, на сву срећу, више нема таквих испада па се и у војску може ићи у сукњи без обзира шта је испод ње, а како све људи (морају) да се ословљавају тема је која захтева подужу обраду и коментар. Те дивоте напредног света стижу и код нас. Рецимо, један од главних иностраних ланаца самопослуга је приликом регистровања за њихову телефонску апликацију увео понуду поделе полова на мушки, женски и остали! У Канади је професор имао невоље да прихвати да се студенту недефинисаног пола обраћа са „они“…
Да се не уносимо у кључно питање шта ови новитети и коме доносе и како разарају основе цивилизације коју познајемо. Можемо само да упремо прстом на најснажнију артиљерију која се користи за ментална и сва остала ресетовања стада. Да, за све ове велике идеје и измене света које оне доносе главни и најмоћнији инструмент, као што је то било и за многе друге ствари у прошлости, су производи забавне индустрије. Најпре холивудске, али за њом не заостаје ни британска, па и преостали део такозваног запада. Холивуд је од када постоји продавао свету идеју о праву човека да ужива у својој индивидуалности, о праву на иметак, на слободу. Каубоји, детективи, ратници, војници, гангстери, полицајци, лидери и шљакери, сви су у том њиховом савршеном свету заштићени вредносним системом који подразумева доступност поменутих вредности. Захваљујући призорима у холивудским филмовима свету је продата неодољива слика о савршеном месту на планети које нуди све неопходности за идеални живот. Сада, међутим, Холивуд намеће идеје о неким другим вредностима и новим слободама. То је место на коме одавно не владају хришћански назори (заправо се извргавају подсмеху и осуђују као заосталост и задртост), па отуда нема потребе за породицом, децом, хетеросексуалним везама, а Бог је мртав, то одавно знамо. Можда је најбоља илустрација докле се стигло у изградњи нових назора реченица коју је изговорила једна старија дама новог, на жалост хит-шоуа, из понуде „ХБО“-а, али из британске продукције, „Беба“, у којој је с неколико речи објашњено баш све што се намерава са овим светом и баш све о „вредностима“ које ће он захтевати. Поводом уласка бебе из наслова у живот главне јунакиње ове серије поменута старија дама јој објашњава шта ће та беба заиста донети у њен живот:
„То дете ће као булдожером прегазити твој живот. Уништиће све твоје везе, а када те на крају буде имало само за себе уништиће и тебе!“
Нема сумње да у историји те такозване забавне индустрије није изговорено нешто одвратније, себичније, штетније и језивије од ових мудрости. Мислите да се неко узбудио због овога? Да се успротивио или да је медијски линчовао ауторке ове серије као горе поменутог канадског професора? Наравно да није! И не само то, у коментарима на серију управо је најхваљенији тај лик! Узгред, беба из наслова је симпатични дечкић који је, међутим, манијакални демон. Можда и сам Сотона? У сваком случају темељно тамани све око себе. А ауторке које су створиле овај бисер за забаву маса поводом свог генијалног производа за напредни свет поносно тврде да су са овим концептом покушале да разбију стереотипе и табуе с којима су суочене модерне жене током материнства и касније одгајања деце!? Идеја да је жена природно задужена за пород и да, као што је деценијама у свим производима индустрије забаве постављана у центар породичног живота, као стожер брака и материнства, као мајка која се брине за своју децу због чега жртвује каријеру и хедонистичке пориве себичног света данашњег, их толико нервирају да су са овом циничном хорор-комедијом понудиле ослобођење жене од свега, па, разуме се, и од материнских обавеза. Не треба ни помињати да главна јунакиња није белкиња, као ни већина ликова. Па је сасвим пригодна изјава твораца серије да их нервира досадашњи стереотип филмске индустрије по коме се под мајком подразумевала „цис особа“ (од новоговорног термина „цисродност“ који се користи за људе чији осећај личног идентитета одговара полу и роду који им је додељен по рођењу!?), а то је хетеросексуално женско, белкиња средње класе која је још при том увек наклоњена породичним обавезама, брижна домаћица. Нема горег, зар не? Зато је скоро свака женска особа (далеко од тога да је само у њиховој серији) сушта супротност свему описаном. Ако је бела, онда јој нешто озбиљно фали и припада негативцима. Заправо, жене су последњих година интензивно прешалтоване на место акционих хероина. Оне су убице, психопате, заводнице без емоција и скрупула, звери у дивним телима, паметније и способније од било ког мушкарца који им је, ма какав био, само средство за достизање циљева или удовољавање повременим сексуалним нагонима. Углавном су, додуше, лезбијске орјентације па им мушкарац уопште није ни потребан. Свакако им не пада им на памет материнство или породица. То је типичан женски лик у савременим производима за забавно испирање мозга новим нараштајима. Па чак и у новијој продукцији која је усмерена на старију публику женски ликови одавно нису иза шпорета и не љубе своје мужеве пред одлазак на посао, а затим се радосно посвећују деци и кућним обавезама, што је био стереотип до пре неку деценију. Данас не само да је типична жена сушта супротност свему поменутом, већ, ето, сматра да је имати дете самоубилачка одлука јер ће је оно прегазити као булдожер!

Демонска деца за плашење мајки

Не треба бити посебно упућен у новију продукцију индустрије забаве па приметити овај тренд. Нити је „Беба“ нешто посебно ново додала идеји да су деца проблем, терет, кулук, жртва, па чак, ето, и да могу да буду смртоносна, да су скривени демони. Цео један огранак хорора, почев још од чувене „Розмарине бебе“ се бавио на овај или онај начин децом-демонима. То је дуг и стрпљив процес. Подсвесно и свесно нападано је гледалиште идејом да слободе и нормалног задовољног и испуњеног живота не може бити ако се определите за децу која узгред могу да буду и демони! Отуд и данас на западу постоје једночлане породице. Отуд усамљеност, саможивост као стил живота, слобода од друштвених назора, хедонизам по сваку цену, отуд све мање бракова и све више развода, а све мање деце, а више емиграната. Још један „важни“ филм из продукције стриминг гиганта „Нетфликс“ који се добро уклапа у овај тренд је прошлогодишња бизарна драма „Изгубљена ћерка“ у којој се током прилично ишчашеног заплета долази до круцијалне изјаве једне младе мајке: „Деца су тегобна и страшна обавеза!“