AMERIKA NA KOLOSEKU „KRAJA ISTORIJE“?

Frensis Fukujama već baca plašljive poglede prema sledećim američkim predsedničkim izborima i pokušava da baje u svom stilu: Ili ćemo se 2024-te vratiti na kolosek kraja istorije ili ćemo dobiti kraj sa Donaldom Trampom. Ovo i ovako sa Zapada mnogi nisu očekivali ni u samoj Rusiji

Vekovima je Vatikan inspirisao i masovne zločine (osvajanje Carigrada 1204. verski ratovi u Nemačkoj, inkvizicija…) ne bi li zavladao bar celim hrišćanskim svetom. Zato je još krajem 17. veka imao desetine i desetine špijuna i u Rusiji, a i danas ima obaveštajnu mrežu kojoj ne mogu da konkurišu ni CIA ni Mosad. A stigao je samo dotle da podržava postzapadni „inkluzivni kapitalizam“ koji se lansira preko Klausa Švaba, iako kapitalizam po svojoj prirodi nije inkluzivan, a sam Zapad se razilazi sa katolicizmom.
Veliki Englez Čarls Dikens (umro 1870.), upozoravao je – kao da nije Englez, a pre nego što je jedro „Pax Americana“ ikome moglo biti na vidiku – da se Amerika neće smiriti dok ne trivijalizuje ceo svet. Samo 60-70 godina kasnije, možda bi upozoravao i da se neće smiriti dok ne pokori i ne opogani celu planetu.
Sada papa Francisko može da putuje u Kanadu da tamošnje domoroce moli da Katoličkoj crkvi oproste zla koja su im naneli njeni „konkvistadori“. I da vrata prema istoku drži otvorenim porukom – opomenom svojima na postzapadu da ukrajinsku metastazu ne bi dobili da nisu puštali NATO da laje na (zapadnim) granicama Rusije. [restrict]

NAJMANJE GUBITKE IMAĆE VATIKAN Ukrajinom se od 2014. upravlja (kolonija sa izborima) iz Vašingtona i Londona, uz asistiranje Berlina, Pariza i Varšave. Kijevske lutke – i političke i vojne – još uživaju u svojoj potčinjenosti (od koje se neke i bogate), ali je Ukrajina već ostala bez 26 odsto teritorije i cele vojne moći sa kojom je dočekala 24. februar 2022., a anglosaksonsko-nemački Zapad više ne kontroliše ni geoistorijsku ružu vetrova, ni ukrajinizaciju poteza koje povlači i procese koje usmerava protiv Istoka.
Najmanje gubitke u Ukrajini i povodom nje imaće Vatikan. Njegovi misionari bili su se razmileli i po Donbasu, ali su već morali da „pokupe prnje“ i da se vrate – ko u Lavov, ko u Varšavu. Ostaće mu pounijaćeni zapad Ukrajine i žal što brodić Vartolomejeve „Pravoslavne crkve Ukrajine“ neće nastaviti da plovi prema rimskoj bazilici Svetog Petra, otimajući usput crkve i manastire kanonskoj Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi koja sa Rusima ima jednu patrijaršiju.
Glavonjama u Vašingtonu, Briselu, Londonu i Berlinu već je jasno da im se vraća kao bumerang sve čime gađaju i podrivaju Rusiju. Da im se projektili i rakete koje rukama Ukrajinaca ispaljuju na donbaskom frontu vraćaju kao ukrajinizacija njihovog prostora i atmosfere.
Nije im do sve većih `brda` čaura, a ni do ukrajinskih žrtava jer moraju da broje svoje „mrtve“.
Boris Džonson se nadao da će ga antiruska igra sa Ukrajinom približiti Vinstonu Čerčilu, a premijersku karijeru su mu već arhivirali njegovi.
I Mario Dragi, koji je imao zadatak da sa Emanuelom Makronom ne dozvoli približavanje Rusije i Nemačke, premijerski je pao pogođen nevidljivim `ukrajinskim` metkom.
Istorijska metla već je počistila ono nešto malo što je ostalo iza rusofobskih vlada u Bugarskoj i Estoniji, a vlada Olafa Šolca se sve fatalnije pretvara u „Kosi toranj u Berlinu“.

BAJDENOVO PONIŽENJE Vladimir Putin je svima koji na Zapadu počinju da se osvrću i pište poručio da Rusija u Ukrajini još u pravom smislu nije ni počela da ratuje, a da je njena specijalna vojna operacija ipak „početak radikalnog sloma američkog svetskog poretka“.
A da se osvrću – osvrću se! A i pište, kako ni pomišljali nisu da će biti u stanju. Džoa Bajdena, koji je prethodnih dana išao na Bliski istok da ga vrati u orbitu Amerike, Saudijci su naprosto – ponizili. Počelo je od toga što ga je na aerodromu Rijada dočekao ZAMENIK guvernera provincije kojoj pripada glavni grad te zemlje.
Bivši potpredsednik SAD Albert Gor poručio je sunarodnicima da se američka demokratija „slomila“, da se situacija u zemlji pogoršava i da je Bajdenova administracija – „vlast manjine“.
Britanski dnevni list „The Telegraph“ ocenjuje: Bajdenova Amerika je žalosni prizor ošamućujućeg pada supersile.
Dragi je, desetak dana pre nego što će abdicirati, zavapio: Ako Ukrajina izgubi – biće teže tvrditi da je demokratija efikasan način upravljanja. A sam će narednih meseci nešto tvrditi iz „političke penzije“…
Američki časopis „Foreign Policy“, iza kojeg je duboka država, upozorava gotovo glasom Donalda Trampa: NATO je zastareo pakt. Pokušaji SAD da igraju vodeću ulogu na evropskoj bezbednosnoj sceni su luksuz koji Vašington više ne može da sebi priušti.
Sam Tramp je, faktički počinjući novi predizbornu kampanju, studentima na Floridi rekao: Postoje samo dva pola – muški i ženski. I dobio ovacije!
Ohrabreni velikim tumbanjem, koje je samo prividno iza horizonta, našli su se u Sjedinjenim Državama konačno i oni koji su javno progovorili da je broj samoubistava među transdženderima tri puta veći nego među „ostalima“…
A Frensis Fukujama već baca plašljive poglede prema sledećim američkim predsedničkim izborima i pokušava da baje u svom stilu: Ili ćemo se 2024. vratiti na kolosek kraja istorije ili ćemo dobiti kraj sa Donaldom Trampom.

RUSIJA UŠLA U EPOHU DUBINSKOG SPAJANJA SA SVOJOM ISTORIJOM Ovo i ovako sa Zapada mnogi nisu očekivali ni u samoj Rusiji. Ne samo njeni liberali i uključeni u američku subverzivnu mrežu koji su – osetivši da je Rusija sa specijalnom operacijom ušla u epohu dubinskog spajanja sa svojom imperijalnom i sovjetskom istorijom i dalekosežnog razdvajanja od Zapada (Sergej Karaganov: „Rusija od Evrope više nema šta da dobije“) – već su emigrirali. Ko u Nemačku, ko u Ameriku, ko u Izrael…
A da imaju od čega da beže – imaju…
Povodom bekstva iz zemlje Anatolija Čubajsa, jednog od otaca pljačkaške privatizacije i šok-terapije, portparolka Ministarstva inostranih poslova RF, Marija Zaharova, rekla je: Završile su se njihove „proklete devedesete godine“.
Na sahrani Genadija Burbulisa, koji je nekoliko godina bio uz rame Borisu Jeljcinu i faktički druga figura u državi, pre neki dan nije bio NIKO iz sadašnjeg državnog vrha Rusije.
Najuticajniji živi ruski istoričar Andrej Fursov rekao je povodom specijalne operacije: „Na Rusiju udaraju lovci sa NATO naoružanjem. Zadatak Rusije i Rusa je da lovce pretvore u – lovinu.“

Još je, podsetivši da je Boris Jeljcin sa položaja predsednika Rusije izgovorio „Gospode, blagoslovi Ameriku!“, otkrio: Ja sam 90-ih bio gerilac koji je čekao dolazak Crvene armije; sa 2014-om i Krimom sam je dočekao, a ona sada kreće „na Berlin“.
Veliki istorijski luk kojim je krenula Rusija jednako dobro osvetljavaju i ove reči najboljeg ruskog pisca srednje generacije Zahara Prilepina: „Kad se govori o Staljinu, ne sme se misliti jedna misao. Moraju se istovremeno misliti dve misli – međusobno suprotstavljene“.
Ukazujući da su antistaljinisti Staljinu „natovarili mnogo više nego što je zaslužio“, samo je naveo: „Za tri decenije Staljinove vladavine, SSSR je imao prosečnu godišnju stopu ekonomskog rasta od 13,8 odsto. To nije imao niko – ni pre ni posle Staljina. Za te tri decenije stanovništvo SSSR se povećalo za preko 40 miliona a prosečni vek njegovih žitelja – za 26 godina!“.
Moguće je da one na Zapadu koji dalje vide navedeno brine i više nego naglašavanje Sergeja Lavrova: „Evropsku uniju dosad nismo smatrali vojno-političkim blokom, zato nismo bili protiv ulaska Ukrajine u EU. A sada su Evropska unija i NATO koalicija za rat protiv Rusije. Rusofobska koalicija.“
Zapad, naravno – najviše SAD, posebno žulja što Rusija privodi kraju testiranje svog novog putničkog aviona MS21 i što je i u njemu i u „Sukhoi Superjet-100“ američku elektroniku zamenila – domaćom. To je i stvar činjenica: Rusija je 90-ih odustala od proizvodnje putničkih aviona i na tome izgubila onoliko koliko je od 1990. do 2000. zaradila od izvoza nafte! Jer, SSSR je držao trećinu svetske proizvodnje putničkih aviona.
Da, stvar činjenica, a Zapad više nije u prilici da tera svoje po principu – utoliko gore po činjenice.
Pobeda Rusije u ratu sa Zapadom povodom Ukrajine već je odložila pobedu korporacija nad nacionalnim državama.
Kina se tokom proteklih desetak meseci oslobađala američkih državnih obveznica (koje drži) u vrednosti milijardu dolara dnevno.
Industrijska inflacija u EU već je 36-37 odsto, a u Sjedinjenim Državama – preko 20 odsto.
Rusija uveliko uvodi spoljno upravljanje privatnim kompanijama koje rade za Oružane snage RF, a nešto slično je general Manjikovski 1916. tražio od Nikolaja Drugog, upozoravajući da će novi svetski rat izbiti kroz 20 godina, a da Rusija svoje naoružavanje ne sme prepustiti „logici privatnih profita“…

RAMPA TREĆEM POKUŠAJU STVARANJA „IMPERIJE KARLA VELIKOG“ Veliki Fjodor Tjutčev napisao je: Sa imperijom Petra Velikog postala je nemoguća nova imperija Karla Velikog.
Radi toga se Rusija dva puta udruživala sa svojim neprijateljima Britancima – protiv Napoleonove „Evropske unije“ i Hitlerove „Evropske unije“. A sada specijalnom operacijom u Ukrajini sprečava treći pokušaj stvaranja „imperije Karla Velikog“ i njenog širenja do granica o kojima su Napoleon i Hitler sanjali.
Nakon što je ruska flota potpuno potukla osmanlijsku u velikoj pomorskoj bici, kod današnjeg turskog grada Češme, knez Grigorij Orlov, koji komandovao ruskim brodovima, rekao je skromno carici Katarini Velikoj: „Gospod je bio milostiv – našla se eskadra lošija od naše!“.
Hoće li Zapadu biti potreban novi Dikens, da makar prizna: Previše smo se samorazarali idući za Amerikom, zato se našla „eskadra“ bolja od naše?

[/restrict]