UZAJAMNA LJUBAV PETE KOLONE

SRBIJA I RAT U UKRAJINI

Dok se Nenad Čanak lično uverava da u Ukrajini nema nacizma i šovinizma (osim ruskog), ruski emigranti u Beogradu pozivaju na sankcije protiv sopstvene države

Dok gori crkva Ukrajinske pravoslavne crkve Moskovske patrijaršije u Lavovu, jezgru ukrajinskog ekstremizma, lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak po beogradskim medijima priča kako tokom svoje nedavne posete Ukrajini nije video nikakve „naciste“ i besede završava pozdravom „Slava Ukrajini!“. Uz to dodaje „smrt ruskim okupatorima“ (N1, 20. jun 2022). Treba li podsećati da je pozdrav „Slava Ukrajini“ „drijevni“ ukrajinski pozdrav koji se pojavljuje početkom 20. veka i biva popularizovan nakon „Ukrajinskog rata za nezavisnost“ (od 1917. do 1921) kroz delovanje ekstremnih ukrajinskih nacionalista koje danas najbolje personifikuje lik nacističkog kolaboracioniste, ukrajinskog Anta Pavelića, Stepana Bandere. Suštinski, između tog pokliča i onog podjednako „drijevnog“ hrvatskog „Za dom spremni“, nema nikakve razlike. Što bi Čanak, kao dosledan „antifašista“, trebalo da zna.
Takođe, trebalo bi da zna i da je njegov poklič „smrt ruskim okupatorima“ dijametralno suprotan od slobodarskih ideja za koje tvrdi da se zalaže. Nije antifašistička deviza bila „smrt fašistima“ nego „smrt fašizmu“. Razlika nije mala, a izbor Čankovih reči je vrlo rečit i indikativan. Baš kao i činjenica da on priželjkuje i poziva na ubistvo predsednika Rusije Vladimira Putina, jer tvrdi „da se rat u Ukrajini mora završiti smrću Putina“.
Zar to što su osobe koje su zapalile crkvu u Lavovu za sobom na zidu ostavile potpis „Putinova kuća“, kojim se objašnjava motiv tog besramnog čina, ni na koji način ne ukazuje da se radi o verskim, ili političkim ekstremistima, koji možda nisu bliski izvornom nacionalsocijalizmu nemačke radničke partije koju je do maja 1945. predvodio Adolf Hitler, ali svakako jesu bliski čistoj mržnji koja isijava iz ustašluka i banderizma? [restrict]

ČOVEK KOJI JE BIO SVUGDE Čanak tvrdi da je u Ukrajinu otišao jer je „važan deo njegovog političkog uverenja i to da se mora biti na mestima o kojima želite da imate politički sud“, pa je „još 1991. godine, kada je počinjao rat u Sloveniji, bio u Ljubljani“. „Prošle godine sam boravio na Kosovu i na mestima stradanja srpskih civila u Hrvatskoj. Boravio sam prošle godine 5. septembra na Cetinju, prilikom ustoličenja vladike Joanikija, te ove godine na obeležavanju Dana pobede nad fašizmom i lično video sve što se događa“, dodao je on (Danas, 15. jun 2022). Zaboravlja da pomene kako je, valjda da bi se svojim očima uverio, bio i na ustašoidnim manifestacijama poput one nazvane „Srijem Hrvatskoj“ (4. decembra 2002). Suština je da nigde nije video nikakav ustašluk, banderizam, nacizam ili fašizam, osim onog srpskog i ruskog. Nije video, ili čuo da su glavni bulevari u Kijevu preimenovani u slavu Stepana Bandere i njegovog kolege Romana Šuheviča. On to verovatno vidi kao „Tajms of Izrael“, koji je o promeni imena u Avenija Stepana Bandere pisao pod naslovom „Kijev preimenuje važnu ulicu u slavu ruskog kolaboracioniste nacista“ (7. jul 2016), ili kao propagandni servis amerikčkog Kongresa Radio Slobodna Evropa koji pod naslovom „Kijev Moskovsku aveniju preimenuje po kontroverznom nacionalističkom heroju“ piše kako je Bandera bio „lider nacionalističkog pokreta otpora koji se borio i protiv Sovjeta, i protiv nacista“. Ustašluk i šovinizam nije video ni u slušanju Tompsonovih pesama na Cetinju, niti u pokušaju sprečavanja ustoličenja jednog vladike. I tako dalje. Sreća pa nije 1945. mogao da ode u Berlin, jer bi i tamo video samo rusku (ili srpsku) agresiju i (ne nemački) nacizam.

ZA TO VREME U BEOGRADU Dok je Čanak zgrožen onim što je video u „Harkivu“ (a ne Harkovu, što je isto kao da je rekao da je na Kosovu i Metohiji obišao „Ferizaj“, a ne Uroševac), ruske „Srđe Popovići“ vitlaju po Beogradu i pljuju svoju državu. Da vas podsetimo, pokojni advokat Srđa Popović i jedan od osnivača nedeljnika „Vreme“ je septembra 1993. pozivao na bombardovanje „šupka sveta“ (anus mundi), kako je nazivao Srbiju, u pismu predsedniku SAD Bilu Klintonu u kojem se navodi da „ako Zapad ne upotrebi silu uopšte ili je upotrebi samo u simboličnoj, umesto u velikoj meri za smanjivanje Miloševićeve moći, ili pak samo da isforsira bosansku kapitulaciju, ’primljena poruka’ će samo narušiti ugled navodnoj rešenosti Amerike i Zapada“.
Ovakav glas Srđe Popovića, koji je Srbe smatrao „ljudožderima u srcu Evrope“, danas se u Beogradu povodom rata u Ukrajini čuje iz ruskih usta. Tako Pjotr Nikitin, advokat i antiratni aktivista, kako ga predstavlja N1, zahteva da se i Srbija pridruži zapadnim sankcijama njegovoj zemlji: „Ja bih se bolje osećao da Srbija uradi ono što je u njenoj moći da doprinese prekidu rata, sad kakve sankcije i kakvi potezi tu odgovaraju, to je pitanje za srpske političare.“ Na opasku voditeljke da smo mi ovde živeli pod sankcijama i da znamo da one najviše pogađaju obične građane, i pitanje da li misli da je to pravedno, Nikitin ocenjuje da ne „postoji drugi izbor“ i pravi najbesmisleniju komparaciju, po šablonu poredeći sadašnju rusku vlast sa onom nemačkom iz perioda 1933–1945: „Kada je trebalo pobediti Hitlera, stradali su mnogi Nemci. Mi smo sada u toj poziciji Nemaca koji su bili protiv Hitlera.“ Dakle, ruski narod treba da doživi sudbinu nacističke Nemačke, Moskva sudbinu Berlina, a Sankt Peterburg sudbinu Drezdena. „Sankcije bi morale da budu efikasne, a ne pro forme“, dodaje on, što mnogo nalikuje formulaciji iz pisma koje je bio potpisao Srđa Popović – Zapad silu ne treba da upotrebi simbolično, nego u velikoj meri.
Nikitin nije, tvrdi, usamljen u ovom mišljenju. Kaže da „sankcije podržavaju svi“ koje je upoznao tokom tromesečne borbe u okviru njegove fejsbuk grupe „Rusi, Ukrajinci, Belorusi i Srbi zajedno protiv rata“. Da je to istina, lako je uveriti se odlaskom na stranicu grupe od oko 3.000 ljudi o kojoj govori, i videti da se radi o najbazičnijem izlivu mržnje prema svemu što je rusko, iako Nikitin tvrdi da on mrzi Putina, a ne Rusiju i ruski narod. Ali kako drugačije okarakterisati objavu pod naslovom „Je*beš rusku kulturu“? Ili nazivanje Rusa „rašistima“?
Iako su utočište od užasne Putinove diktature (diktatura na nivou staljinizma, kaže Nikitin) našli u Srbiji, Nikitin i njegovi saborci nisu zadovoljni ni onim što ih je ovde zateklo. Tako se odbornik u Skupštini Petrograda Vladimir Volohonoski žali što „Srbi više vole Putina, nego Rusi“ i što slave Ratka Mladića kao heroja. „Ratko Mladić je ratni zločinac koji robija zbog organizacije masovnog ubistva u Srebrenici, pored kojeg je Buča dečja igra“, rekao je on aludirajući na navodni ruski pokolj u mestu Buča nadaleko od Kijeva. Ne samo da mi kao narod nismo mnogo bolji nego nam je takva i vlast: „Ovde, osim vlasti, postoje i neke nedržavne fašističke strukture i one mogu da predstavljaju veću opasnost nego vlast“, dodaje Volohonoski.
Velika je muka naših velikana koji su svesni srpskog nacizma, a primorani su da žive u ovoj državi i u njoj se ostvaruju u svojim karijerama, poput Nenada Čanka, jer su tu rođeni i nemaju drugu domovinu. Ali zamislite tek kakva je muka onima koji su izbegli iz svojih rodnih država poput ranije Dinka Gruhonjića, ili Nedima Sejdinovića, a sada Pjotra Nikitina, ili Vladimira Volohonoskog, i utočište našli u ovom zlom nacističkom i fašističkom narodu. Kako sit ne razume gladnog, tako je istina i da gladan gladnog odlično razume. Tako su i svi ovi jedinstveni u mišljenju i istih su stavova, kadri su da identifikuju zlo i u srpskom, i u ruskom narodu, ali ga nikako ne vide u „demokratskoj“ EU, ili u „mladim demokracijama“ poput Hrvatske ili Ukrajine.

[/restrict]