У сарадњи с колегом Тартаљом из Рима, јединим човеком на планети који је са екипом својих експерата показао добру вољу, и успео да докаже непосредну везу између осиромашеног уранијума и појаве најразличитијих и тешких малигних обољења, поднео сам прве тужбе против НАТО-а. У свему нам помаже и Рита Ћели, која је у више од 250 случајева доказала ову узрочно- -последичну везу, што је Врховни италијански суд и потврдио
Адвокатска канцеларија Алексић из Ниша поднела је две нове тужбе Вишем суду у Београду против НАТО-а, који је током агресије на СРЈ 1999. немилице територију Србије засипао осиромашеним уранијумом, што за последицу има енорман пораст малигних обољења војника и цивилних лица. После четири године упорног и тешког рада на прикупљању података, адвокат Срђан Алексић, који је и лично заинтересован да добије неравноправну борбу с извршиоцима злочина, и 3.000 људи у чије име је поднео тужбе, с правом очекује да оболели добију накнаду штете у минималном износу од 100.000 евра по клијенту.О дилемама и проблемима с којима се сретао током припреме тужби за „Печат“ разговарамо с адвокатом Срђаном Алексићем.
Објављујемо, такође, и краће разговоре с римским адвокатом Анђелом Фјоре Тартаљом који је досад добио више од 300 парница у корист оболелих италијанских војника, као и с проф. др Ритом Ћели с Медицинског факултета у Торину која је доказала присуство тешких метала и осиромашеног уранијума у крви оболелих.
С којим сте се све проблемима сретали током припреме тужби против НАТО-а?
Пре свега, питали смо се кога да тужимо у случајевима обољења војника од тешких облика карцинома након што су се вратили с подручја бомбардованих осиромашеним уранијумом – да ли НАТО, који је предводио 19 земаља које су извршиле агресију на нашу земљу, или сваку земљу појединачно.
Али ова друга варијанта није била могућа, јер грађани Републике Србије не могу да туже неку земљу ако нису њени држављани. О томе је заузео став суд у Стразбуру након што су у Италији одбијене тужбе за два погинула новинара РТС-а с образложењем да „страни држављани не могу да подигну тужбе у Италији“.
У писању тужби помогло вам је искуство адвоката Тартаље и доктора наука Рите Ћели која је судски вештак у споровима, али то није било довољно да „заокружите“ тужбе?
Да, италијански експерти много су нам помогли, али ја сам истовремено путовао у многе земље, од Индије, Русије, Немачке, Швајцарске, Италије, и разговарао с бројним врхунским правницима и професорима међународног права. С њима сам дошао до заједничког закључка – једина могућа варијанта је да тужимо НАТО пред Вишим судом у Београду. Јер НАТО је штету учинио код нас, у Србији, и то незаконитим, нелегалним бомбардовањем супротним статуту Уједињених нација, супротним чак и сопственом статуту јер они су одбрамбени савез, а не нападачки, затим, супротно нашем уставу и нашем кривичном законику.
НАТО је пре свега извршио агресију на државу која је независна и самостална, извршио ратни злочин против цивилног становништва јер је 19 најмоћнијих земаља света бомбардовало једну малу земљу осиромашеним уранијумом који има одложено и продужено дејство и од кога данас наш народ трпи тешке последице, јер смо први у Европи а други у свету по броју оболелих од тешких облика канцера у односу на укупан број становника.
Шта вас је највише мотивисало да сами кренете у ову неравноправну и неизвесну борбу против НАТО-а?
Нажалост, моја мајка је једна од жртава зрачења осиромашеног уранијума и на неки начин сам обећао себи да ћу се борити за основно људско право на живот.
Поред тога, канцер узима све већи данак у Србији и схватио сам да ми, адвокати, пре свих ми који се бавимо заштитом људских права, јер НАТО је повредио право на живот као основно људско право из кога произлазе сва друга људска права, морамо да учинимо све да злочинац буде кажњен.
НАТО није само загадио нашу животну средину, земљу, воду и ваздух него је починио екоцид над Србијом и ми морамо да учинимо све да заштитимо животе и здравље, не само српског народа већ и свих других који живе на овим просторима.
Зато сам у сарадњи с колегом Тартаљом из Рима, јединим човеком на планети који је с екипом својих експерата показао добру вољу, и успео да докаже непосредну везу између осиромашеног уранијума и појаве најразличитијих и тешких малигних обољења, поднео прве тужбе против НАТО-а. У свему нам помаже и госпођа Рита Ћели, која је у више од 250 случајева доказала ову узрочно-последичну везу, што је Врховни италијански суд и потврдио. На тај начин су обезбедили значајне новчане накнаде италијанским војницима и цивилима који су учествовали у мисијама од Босне, Косова, Ирака, Либије, Авганистана…
Ви сте, дакле, сигурни да у рукама имате чврсте и необориве доказе?
Апсолутно могу да кажем да су наше тужбе утемељене на озбиљним доказима.
То су пре свега докази из америчке војне базе у Калифорнији, Енглин, где су испитивали утицај осиромашеног уранијума на америчке војнике 1968. и 1969. године, када је у њиховој крви утврђено присуство тешких метала и осиромашеног уранијума.
Идентично истраживање извршили су италијански експерти са др Ћели на челу, и дошли до истих резултата, као и Светска здравствена организација са седиштем у Лиону која се бави канцером као последицом радијације на људско здравље.
Наша тужба садржи и више од 300 правоснажних италијанских пресуда које смо превели и које ћемо доставити суду, затим две пресуде Суда за људска права из Стразбура којима је утврђена узрочно-последична веза уранијума као узрока и болести као последице. Суд у Стразбуру је обавезао државе у којима живе оболели грађани да им плате одштету јер је дошло до повреде права на живот као врхунског људског права.
Грађанима Србије повређено је људско право НАТО агресијом и ми ћемо за наше грађане, жртве последица НАТО бомбардовања осиромашеним уранијом, за свакога појединачно тражити заштиту чак до Стразбура.
Колико су реални ваши тужбени захтеви, верујете ли у њихово остварење?
Сигуран сам да ћемо успети у овом поступку, јер на нашој страни је, између осталог, и кривична пресуда Окружног суда којом су челници НАТО-а осуђени на дугогодишње казне. Истина је да је та пресуда укинута, али у њој су изнесени многи докази да су они починили бројна кривична дела, пре свега ратни злочин против цивилног становништва. Многи грађани констатују да наша тужба долази после 22 године од тог злочина, а ја им на то одговарам да су се сада стекли услови, при чему ратни злочин никада не застарева, не само по нашем праву него и по међународном јавном праву и правима земаља које су учествовале у агресији на нашу земљу.
Да ли се ради о групној оптужници или о појединачним тужбама и колико их је у том случају досад поднесено?
То су појединачне тужбе. Поднео сам их пет, и прво рочиште очекујем у октобру јер се НАТО у свом одговору изјаснио да ужива имунитет по нашим тужбама, што није ни тачно ни могуће. Ми ћемо на тој чињеници инсистирати код нашег суда и одлуку очекујемо веома брзо. Надам се да ћемо пресуду имати већ следеће године, јер имамо доказе за сваког клијента, које ће вештачити др Рита Ћели, и без тог вештачења нећемо поднети ниједну тужбу.
Из изнетог је јасно да ће вам највећа помоћ доћи управо од Италијана, адвоката Тартаље и вештака Рите Ћели?
Апсолутно, и зато сам сигуран у успех. Јер њихови су докази непорециви. И желимо да водимо идентичне спорове какве води Тартаља у Италији. Уверен сам да ћемо добити ову правну битку за наше грађане!
Да ли је адвокатска канцеларија Алексић за сада једина у којој грађани оболели од рака после НАТО агресије могу да затраже помоћ? Како објашњавате незаинтересованост ваших колега, па и државних институција, да вам се придруже?
Није моје да мислим о томе шта ће радити моје колеге, па ни држава. Моје је да урадим оно што могу, без обзира на то да ли ће ми неко помагати или одмагати. Адвокат сам, заступам грађане државе Србије, држим се права и закона, а сваки грађанин ако сматра да је повређено његово право, може да се обрати суду и тражи правну заштиту. Господину Тартаљи хвала што ми својим великим искуством у томе помаже, и могу да кажем да је он и српски адвокат јер је прошле године у име наше захвалности уписан у Адвокатску комору Ниша. То подразумева да има сва права и обавезе као и српски адвокати. И уверен сам да, када с колегом Тартаљом остваримо циљ, да ће и српски адвокати почети да штите своје грађане у одбрани права на живот.
Постоји ли одштетни захтев, у смислу висине новчаног износа?
Ми смо тражили 100.000 за сваког оболелог јер сматрамо да је то минимум, али имамо велики проблем с високим таксама које за сваку тужбу износе 97 хиљада динара. Тражили смо од Министарства правде и од судија који воде спорове да нас ослободе тих такси, али још немамо одговор (у Италији таксе не постоје). А какав ће одговор бити, видећемо најкасније у октобру када почне суђење. Надам се да ће таксе бити укинуте, јер тужиоци су углавном припадници Војске Србије, професионалци који су бранили своју земљу и народ.
Колико се оболелих досад јавило вашој канцеларији?
Велик број, чак 3.334 оболела од канцера, и свакога дана нам се јављају новооболели. Медицинску документацију свакога ко нам се јави доставићемо лекарима у Италији да је прегледају и да се уради анализа.
Иначе, дали смо НАТО-у и предлог за мирно решење проблема, да медијацијом дођемо до обештећења и обезбедимо бесплатно лечење оболелима. Имамо и други предлог – да се очисти територија загађена осиромашеним уранијумом. Међутим, НАТО на наше предлоге не одговара, а разлоге сам схватио када сам недавно у Шпанији био на Четвртом конгресу мира у Барселони и закључио да свет појма нема о томе да смо бомбардовани осиромашеним уранијумом.
Штета настала НАТО агресијом на СРЈ процењује се на стотину милијарди долара. Има ли изгледа да неко тужи НАТО за ратну штету?
Размишљамо и о тој могућности и поднећемо тужбу, али искључиво за приватна лица која су оштећена током бомбардовања. Већ ми се јављају нека лица из Ниша и Новог Сада, али они морају да имају потврду локалне самоуправе из тог времена да је државна комисија изашла на лице места и утврдила штету. Покренућемо поступке за један ресторан на Петроварадину, а у Нишу имамо фирму чија је штета процењена на 500.000 долара и једну кућу са проценом штете од 90.000 долара. Такође, планирамо да поднесемо тужбе с одштетним захтевима за све који су пострадали од касетних бомби у центру Ниша.