ПОСЛЕДЊА БИТКА ЗАПАДА

РАТ ПРОТИВ „ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ НИШТАВИЛА“

Читава Европа коначно би требало да се ослободи „прљавог империјализма Вашингтона, који ју је учинио колонијом 1945. године, како би се отворила за евроазијску и мултиполарну перспективу“. Данас ту спасоносну перспективу спречавају европске политичке елите, које и нису никакве елите, већ слуге и колаборационисти америчких завојевача, који је стављају у понижавајући положај изршилаца налога из Вашингтона, чак и на штету европских народа. Прве салве тог рата за нови мултиполарни светски поредак испаљене су у данашњој Украјини

Mи живимо у време „последње битке капиталистичког Запада“, уочава кубански колумниста и професор на Универзитету у Хавани Ернесто Естевез Рамс. Запад се данас грчевито, и по свој прилици узалудно, упиње да одржи сопствену светску хегемонију, успостављену још колонијалним освајањима Азије, Африке и Новог света. Од тада траје мрачно раздобље колонијализма светске историје, колонијализма који предводе европске колонијалне силе, инспирисане, нарочито у свом почетку, директним и отвореним расизмом. Сада се отворени расизам прикрива и преузима друге форме. Ипак, он је и даље најважнији, пресудан мотив који покреће западне силе. Како примећује амерички аналитичар Том Луонго: Запад једноставно не може да поднесе чињеницу да су их победиле „бивше колоније САД“ и „прљави Словени из Русије“.
Од пре неког времена на чело „старих колонијалиста“ ставиле су се Сједињене Америчке Државе. САД су, посебно у периоду после Другог светског рата, донекле модификовале правила колонијализма. Војна окупација територија излази из моде, што не искључује сталне војне интервенције; послушност се постиже другачијим и ефикаснијим, заправо токсичнијим средствима, иза којих, поново, стоји гола сила, принуда. Епоха колонијализма још није окончана. Може се рећи да ми данас живимо у време његове кулминације.

* Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању *

2 коментара

  1. Маторац

    Искрено се надам да ће Борис Над једног дана објавити књигу са својим чланцима, као што је својевремено Мара Кнежевић Керн од својих прилога саставила књигу “Врачев шегрт”.
    То би могао да буде својеврсни уџбеник.
    Поздрав аутору.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.