IZLOG KNJIGE

Andrej Mitrović
RAZGRANIČENJE JUGOSLAVIJE SA MAĐARSKOM I RUMUNIJOM
Prometej, Novi Sad

S propašću Austrougarske došlo je do potpune promene političke karte Panonske nizije. Na panonskim teritorijama Carevine, zasnovane na legitimističkom načelu, nastale su delimično ili u celini tri države, Rumunija, Kraljevina SHS i Mađarska, koje su se pozivale na moderna načela pri uređenju graničnih pitanja, pa i načelo narodnosti, ali koje su se istodobno pokazale kao velike suparnice u deobi zemalja u južnim delovima Nizije, gde je usled izmešanosti stanovništva bilo izuzetno teško povući linije etničkih razgraničenja. Istina, bilo je jasno da su Mađari u većini u severnim, Srbi i Hrvati u južnim, a Rumuni u istočnim krajevima, ali je između ovih etnički uzeto nespornih zona ostajalo još dosta zemljišta na kome su narodi bili toliko izmešani da ih nikako nije bilo lako razlučiti. Ovo tim pre što je bila reč ne samo o Rumunima, Jugoslovenima i Mađarima, nego i o ne malim grupama Nemaca, Slovaka i Rusina, rasejanih širom ovog prostora; da sve bude zamršenije, pokazalo se da deo stanovništva još nije imao probuđenu nacionalnu svet u tom istorijskom trenutku. Bukurešt, Beograd i Budimpešta su, međutim, ispoljavali srazmerno velike teritorijalne želje i, bez obzira na to što su se često javno znali pozvati na nacionalno načelo i pravo naroda na samoopredeljenje, krojili su planove o sticanju što više zemalja. Ova knjiga donosi priloge proučavanju jugoslovenske politike na Konferenciji mira u Parizu, neophodne za razumevanje prilika i događaja koji su sledili po završetku Velikog rata, diplomatske borbe za granice nove države i njenim glavnim akterima.

Saša Edi Đorđević
UMETNIK
Panonija, Ruma

Likovi u priči pred nama nemaju imena i nacionalnost. Nije bitna njihova boja kože ni bilo kakva ubeđenja ili opredeljenja. Zemlja u kojoj žive junaci ovog romana takođe nema ime i, prema rečima autora, „nalazi se i svuda i nigde“ a „njihovi stanovnici govore istim jezikom, slične su vere, imaju iste svakodnevne probleme i zadovoljstva“. Koliko god ovaj roman bio plod piščeve mašte, sve što se u njemu dešava se „negde već desilo, dešava se ili će se tek desiti“…

Miloš Timotijević
MITOVI NOVIJE SRPSKE ISTORIJE
Katena mundi, Beograd

U knjizi o kontroverzama 19. i 20. veka koje i dalje traju obuhvaćen je veliki opseg tema i epoha: od nastanka zavetne zajednice kod Srba, pa sve do problema komunizma kao nove religije. U ovom opsegu su i problemi politike sećanja na srpske ustanke, ali i otkrivanja autentičnog narodnog razumevanja Prvog svetskog rata. Poseban deo knjige čine tekstovi o komunizmu i jugoslovenstvu – kako integralno, tako i komunističkom. Konačno, tu su i večite i nerazjašnjene teme ustaničkog sukoba 1941. i tajne zaostalog blaga Kraljevine u Zapadnoj Srbiji.

Vladan Stevanović Đidovac
PODZEMNI SVIRAČ I DRUGE PRIČE
Čigoja, Beograd

Pred vama je čudesni svet pripovedanja satkan od šest priča čiji junaci tiskaju u svojim džepovima mračnu i mističnu atmosferu i gaze bulevarima reči za koje ne znate gde će vas odvesti. Stevanović pokreće mnoštvo tema koje su deo hronike naših dnevno-političkih dešavanja, obojene ironijom, ali i svevremene priče o malom čoveku koji traga za ljubavlju, karijerom, sopstvenim identitetom. U jednom pripovednom trenutku svi ti likovi iz podzemlja, sa stranica žute štampe i sa svežih humki, mimoišavši se sa sobom i svojom srećom, penju se na pozornicu, objašnjavajući da „neće biti srećnog kraja“ i da moramo „svi pod zemlju“! Tako autor koristeći perspektivu drame za prikaz fikcije i društvenih zbivanja, radnju iz mračnih kutaka duše postavlja na scenu, pa čitalac dobija priliku da oseti psihoterapeutsko svojstvo umetnosti. Stevanovićeve priče otvaraju Pandorine kutije ljudskih duša koje su razvejane po barovima, razlivene u mračne prolaze i okačene na bistama jednog romantičarskog doba na koje sećaju nadgrobne biste. One podsećaju na Balzakovu „Ljudsku komediju“ na balkanski način, surovi realizam, jednog korumpiranog društva, ogrezlog u kriminalu i laži.