ЗАГРЕБАЧКИ ТАЛАМБАСИ

ХРВАТСКА, РАТ И САНКЦИЈЕ

У доследном испуњавању бриселских захтева у погледу санкција и рата у Украјини, Хрвати иду и корак даље, баш како су то чинили и у прошлости као поуздан ослонац и „перјаница“ ондашње Хитлерове Европе и СС солдатеске.

Када за некога кажу да „брине туђу бригу“, што је иначе изразита особина балканског комшилука, пословично се сматра да то подразумева становиту злурадост, пакост и завист. Обично се на тај начин прикривају све властите слабости, омашке и неуспеси. Зато не чуди ни најновија опседнутост комшијских, нарочито хрватских медија, Србијом и њихов покушај да властитим тумачењем изјаве првог човека Кремља Владимира Путина о дешавањима у Украјини представе као својеврсне поруке Београду и српском политичком врху.

[restrict]

Као повод за нови медијски таламбас послужио је сусрет Путина и генералног секретара УН Антонија Гутереша у којем је Путин случај КиМ пред Међународним судом правде истакао као преседан који је послужио за руско признање Доњецке Народне Републике (ДНР) и Луганске Народне Републике (ЛНР). Загребачки „Јутарњи лист“ је тај сусрет видео на свој начин: „Путин се у уторак за фамозним белим столом у Кремљу састао с Гутерешом, при чему је покушао објаснити по којем то тачно критеријуму Русија признаје независност ДНР-а и ЛНР-а… На састанку се Путин позвао на, како је рекао, косовски преседан. Тиме је дефакто, како смо и известили, понизио председника Србије Александра Вучића који годинама управо у Путина полаже све наде када је реч о настојањима да Косову буде онемогућен улазак у међународне институције, као и жељи Београда да се тај некадашњи дио Србије врати под њихову контролу. Русија формално Косово не признаје, али објашњењем које је Путин понудио Гутерешу готово да је то и учинио“, наводи „Јутарњи“.

Насловнице издања српских новина, а нарочито таблоида под контролом Вучићевог режима, нескривено показују шок, чак и згранутост Путиновом одлуком, наводи се у краткој анализи „Јутарњег листа“ београдске штампе и њених наслова, у покушају да злоупотребе руског лидера који се само послужио лицемерјем Запада о питању статуса наше јужне покрајине, и те како и данас актуелним, користећи се недоследношћу евроатлантске заједнице како би оправдао посебан статус Донбаса и Луганска.

Слично бацање „дрвља и камења“ било је и приликом изостанка српских санкција због руске интервенције у Украјини, када је та одлука представљана скоро као непријатељски чин, да би могућу казну због тога, у виду затварања јединог нафтовода којим се Србија снабдева нафтом (Јамала) преко Хрватске, загребачка штампа најавила као „нуклеарну бомбу на Србију“. Да не помињемо хрватски пословични комплекс на тему наоружања једне и друге земље, када су набавка и донације из Русије омаловажаване и представљане као „шкарт“ и „старо гвожђе“, да би, с показивањем најновијег српског наоружања и најавом куповине нових авиона са Запада, на ту тему нагло заћутали и „пизму“ окренули према властитом руководству због губитка „трке“ с Београдом.

ДРОН И ИСТОЧНИ ФРОНТ Тек пад мистериозног дрона на периферију Загреба разоткрио је бројне забрињавајуће проблеме у безбедносном и политичком стању државног система Хрватске. Али и НАТО система, чија је чланица и Хрватска. У овом случају била је извесна збрка у реакцијама хрватских власти. Неспорна је била једино теза да је пројектил долетео из ратом захваћене Украјине или њеног ближег окружења.

У својој немоћи да адекватно реагују, Хрвати су се ухватили за демоне прошлости и на традицији 392. легионарске дивизије Вермахта (познате као „Плава“), формиране 1943. године од хрватских регрута и упућене на Источни фронт, у Украјину су кренули хрватски добровољци и плаћеници. И то не тек сада, с уласком руске војске у Украјину. Већ годинама уназад, још од 2014, извештавали су медији, бројни Хрвати су у групама одлазили у Украјину и тамо се придружили пуку „Азов“, паравојној формацији која је временом постала део Националне гарде под командом украјинског Министарства унутрашњих послова. Овај злогласни пук, с придошлим добровољцима, посебно се „истакао“ и још делује (одбијају предају) у Мариупољу, граду са стратегијским значајем на Азовском мору.

Немачки „Дојче веле“ наводи тврдње руског Министарства одбране да се само у првој недељи рата око две стотине „плаћеника“ из Хрватске преко Пољске пребацило у Украјину. Због тога је и хрватски амбасадор позиван на разговор у Москви. Добровољци су се, тврде у том министарству, „придружили једној од јединица националиста на југоистоку Украјине“, а познато је да управо „Азов“ води борбе на југоистоку, у Мариупољу. То што град брани баш „Азов“ је „поклон за пропаганду Москве“, писао је недавно немачки „Шпигл“. „Као знак препознавања, борци носе амблем с тзв. вучјом удицом, симболом који је користио и Хитлеров СС“, додаје лист.

Та симболика из Другог светског рата није лишена ни данас у Хрватској. Сетимо се да је спомен-плоча с усташким поздравом „за дом спремни“ била постављена недалеко од места некадашњег логора у Јасеновцу, да би потом била измештена десетак километара северније у место Новска. Колико је усташофилија присутна и у данашњој Хрватској показује дуготрајна полемика која се води око усташког поздрава. Док је аустријска влада одлучила да ће на попис забрањених симбола екстремистичких организација, где су већ нацистички и усташки симболи, додати и заставу и грб ветеранске организације страначке паравојске Хрватске странке права из рата у Хрватској 1990–1991. ХОС (Хрватске обрамбене снаге), на којима се налази усташки поздрав „за дом спремни“, у хрватској стручној јавности се води полемика, у коју се укључио и председник Врховног суда – да ли овај усташки поздрав треба квалификовати као кривично дело.

Чак се и актуелни председник Хрватске Зоран Милановић одлучио да због овог симбола, истакнутог у грбу на мајицама чланова „ветеранске удруге ХОС-а“, одустане од обележавања годишњице акције хрватске војске у Масленици, што се тумачи више као још један покушај дистанцирања од хрватског премијера Андреја Пленковића, с којим је у сукобу све већих размера. Један другог зову „удбашенко“ или „каријес Пантовчанка“, због чега избегавају да се заједнички појављују у јавности. То су показали и у Јасеновцу, када ни у част жртава тамошњег усташког логора из Другог светског рата није било заједничке државне комеморације. Није их било ни претходних година, а један од разлога навела је координација јеврејских општина, одбијајући да дође на државну комеморацију зато што влада Андреја Пленковића није изричито забранила усташке симболе и поздрав „за дом спремни“.

Најновији јавни сукоб Милановића и Пленковића је дошао након што је председник добио захтев за помиловање бивших обавештајаца југословенске и хрватске тајне службе Јосипа Перковића и Здравка Мустача. Они су у Минхену осуђени на доживотни затвор због помагања у убиству хрватског емигранта Стјепана Ђурековића. Милановић је новинарима у Задру рекао да ништа није знао о иницијативи за помиловање нити за писмо које су потписали генерали, међу осталим Анте Готовина, и тако одбацио тврдње владајуће Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) и њеног председника, премијера Андреја Пленковић да управо он стоји иза те иницијативе. Председник Хрватске који долази из опозиционе Социјалдемократске партије је додао да за одлуку има времена, али да прво треба реконструисати владу, коју је назвао „бандом“ с удбашким наследником на њеном челу, дочим му је Пленковић поручио да „ниједан министар више неће, док је ове владе, ићи с њим на пут, неће организовати никакве заједничке састанке и конференције, бојкотоваћемо га у сваком смислу. Ми можемо бити донекле толерантни и увиђавни, али баш да овакво дивљаштво трпимо… Ово је прешло све границе и ово је дубоки офсајд“, рекао је Пленковић и додао да о свему могу писмено да комуницирају.

Совјетски дрон ТУ-141 који се срушио у Загребу

(НЕ)ЗАХВАЛНОСТ УКРАЈИНИ Није актуелни хрватски председник избегао да се у свом стилу осврне и на актуелне украјинске догађаје. Још уочи сукоба, током тензија на руско-украјинској граници, хрватски председник је својим изјавама наљутио Украјину. Министарство спољних послова Украјине позвало је на разговор амбасадорку Хрватске у Украјини Аницу Џамић, после Милановићеве изјаве о ситуацији у тој земљи и коментара да је „Украјина и даље једна од најкорумпиранијих земаља на свету, да економски стагнира и није добила ништа од ЕУ“. Такође је рекао да Хрватска „нема ништа“ са сукобом у Украјини и да ће, дође ли до оружаног сукоба те земље с Русијом, Хрватска повући све „до последњег војника“, као и да Украјини није место у НАТО-у…

Према наводима хрватских медија, поруке председника Милановића у Украјини су схватили као незахвалност за помоћ коју су Украјина и Украјинци пружили Хрватској у њеној борби за независност, као и у борби против разорних пожара прошле године. Истовремено, уверени су да је та незахвалност Милановићева лична и да се не протеже на хрватски народ „с којим нас спајају пријатељство и међусобно поштовање“. Извињење је стигло, од кога другог него од Пленковића, уз додатну „жаоку“ на Милановићев рачун јер је, како каже, у првом трену помислио да то говори неки „руски дужносник“.

Зато се Пленковићева влада, ваљда у додатној лојалности Украјини и европским санкцијама према Русији, потрудила чак да забрани „хуманитарни лет“ авиона из Москве за превоз веће групе руских дипломата и чланова њихових породица у Русију које је Хрватска недавно прогласила непожељним и дала им две недеље да напусте Републику Хрватску, што је портпаролку руског министарства спољних послова Марију Захарову навело да оштро оптужи хрватску владу да „систематски, са упорношћу која би била боље искоришћена за нешто корисније, развија антируску линију, упорно и систематски уништава билатералне односе, буквално се спушта на ниво интриге“, упозоравајући да „овакав нехуман и крајње подругљив однос према нашим суграђанима неће проћи без одговарајућег одговора“.

Одговор је стигао, можда и пре овог руског упозорења, а изговорили су га немачки медији у којима се наводи да, услед кризе у свету изазване ратом у Украјини, Хрватској прети сиромаштво због економских последица с којима се суочава. У случају да рат у Украјини потраје и не дође до промене политике ЕЦБ стандард ће у Хрватској пасти и до 50 посто, пренео је загребачки „Вечерњи лист“. Наиме, због шокова у ланцима снабдевања, раста цена енергената, као и повећања приватног задуживања, кредитирања и неконтролисаног штампања новца, стандард хрватских грађана у наредним годинама пашће и 30 одсто, пише тај дневни лист.

Храна и енергија ће, у оптимистичном сценарију, поскупети даљих 10 до 15 посто, при чему су ефекти владиних мера који су том ценовном удару, међу осталим, доскочили и смањењем стопе ПДВ-а на енергенте и кључне намирнице – занемариви, казао је ових дана за „Дојче веле“ Маринко Шкаре, ректор пулског универзитета Јурја Добриле, упоређујући тај потез владе са шопингом на популарном тршћанском Понте Росу прошлог века. Жалости чињеница, додаје овај економиста, што Хрватска готово у потпуности зависи од туристичке сезоне и ни од чега другог: „Некад респектабилна привреда темељена на индустрији претворила се у Доминиканску Републику или Малдиве. Мере морају ићи према енергетској самодостатности (ЛНГ, солари), уз пролонгирање увођења евра“, сматра пулски економиста.

А с инфлацијом расте и број грађана који живе на рубу сиромаштва, али и оних који су због дугова доспели у блокаду: према последњим подацима Финансијске агенције, више од 240.000 грађана блокирано је због доспелог дуга од чак 24,8 милијарди куна с каматама. Дакле, прилике у овој чланици Европске уније не само да нису ружичасте и бајковите већ драматичне и упозоравајуће, али, ето, бавити се другима испада пробитачније, јер се на тај начин у други план потискују невеселе домаће прилике и тешкоће. Оне се тако могу потиснути, али не и уклонити.           

[/restrict]

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *