ПОРЕДАК КОЈИ ДОЛАЗИ

Пише

ВЛАДИМИР КРШЉАНИН

ТЕОРИЈСКЕ ОСНОВЕ НОВОГ СВЕТА

Под појмом Нови свет подразумевамо нову епоху историје човечанства која управо започиње, а у којој улогу предводника или најутицајнијих фактора имају Русија и Кина, коју је иницирала Србија, својим принципијелним отпором западној агресији и деструкцији. То је уједно и крај многовековне светске доминације колективног Запада, и у политичком и у цивилизацијском смислу

Нови свет се темељи на добру, а Запад на злу. Врлина побеђује грех. Љубав побеђује мржњу. Истина побеђује лаж. Мир побеђује рат. Сарадња побеђује сукобе. Саборност побеђује поделе. Правда побеђује злочине. Стваралаштво побеђује разарање. Живот побеђује смрт. Западом управљају најбогатији појединци, а Русијом и Кином људи вођени духовно-моралним вредностима и начелима.

РУСИЈА И КИНА – СТВАРАЊЕ НОВОГ СВЕТА С обзиром на православно утемељење Русије, Нови свет је и оваплоћење Новог завета. У Новом свету људски живот, човекољубље и људска заједница су апсолутне вредности. Човек је друштвено биће, а стваралаштво је колективни чин. Човекова слобода и човекова личност се реализују само у оквиру људске заједнице. Моћ Новог света се заснива на квалитетима човека, док се моћ Запада заснивала на злоупотреби људских слабости. Запад је у сукобу са моралом, човеком и Богом.

У документу усвојеном на њиховом самиту у Пекингу 4. фебруара 2022, председници Путин и Си су светске односе у новој епохи ближе описали са два равноправна израза, руским „праведни мултиполарни систем“ и кинеским „заједница заједничке судбине човечанства“. Дакле, сарадња и заједништво доминирају над конфронтацијом и индивидуализмом, љубав над мржњом, добро над злом. То су предуслови за успешно стваралаштво. И зато је војнополитичка и економска моћ Русије и Кине већа од западне, и зато је Нови свет бољи од старог.

Имајући у виду да је људско стваралаштво колективни чин, који подразумева сарадњу, и да је оно фактор напретка, за разлику од западне деструкције, морамо се запитати како то да државе које промовишу предуслове за стваралаштво, постају доминантне у свету тек данас? Проблем је човеков дефект у спознаји добра и зла. Наиме, иако су стваралачке могућности разумног човека неограничене и тиме он превазилази све живо и постаје сарадник или саучесник Бога у демијургији, разумни човек је нажалост у стању да превазиђе све живо и у чињењу зла, обмани, насиљу и убиству у односу на припаднике своје врсте, што животиње нису у стању. Животиње се увек, инстинктивно, понашају у прилог опстанку своје врсте, док човек, и за свој најневажнији поступак мора да донесе свесну одлуку.

Дакле, једини могући регулатор, који опште добро (и неприкосновеност људског живота и стваралаштво и сарадњу) уздиже, а зло (и убиства и деструкцију и конфликте) сузбија и маргинализује, јесте систем духовно-моралних вредности. На Западу су вера (јерес) и (анти)цивилизација прилагођене „коегзистенцији“ добра и зла, односно општој контаминацији човечанства злом и његовој доминацији. Знамо да је било много стваралаштва и на Западу, али оно није било главни извор западне моћи, већ злоупотреба људских слабости. Од похлепе, апсолутизације приватне својине и свеопштег утицаја сопственог капитала, преко проституције и порнографије, конзумеризма, наркоманије, до ЛГБТ и „џендерне равноправности“.

РАТ ЗАПАДА ПРОТИВ ЧОВЕЧАНСТВА Односно Запад је владао помоћу зла – ратова, пљачке, освајања, колонизације, конфронтације и индивидуализма, обмане, насиља и убиства. Од времена Јулијана Апостате врховни принцип западних властодржаца је древно гесло „завади па владај“. И зато имамо хиљаде година континуитета владалаца огрезлих у злочину, који имају само два покретачка мотива – (по сваку цену) сачувати (злочином освојену) власт и – (по сваку цену) избећи казну. Иако се често мисли да је главни, похлепа је на Западу споредни мотив – она је само једно од главних средстава за манипулисање масама на бази људских слабости.

Како покушавају да нас униште? Свим средствима, а пре свега помоћу „завади па владај“, што је за Запад метод решавања свих проблема. Стога су поделе посејане и/или продубљене до конфликта свуда где утицај Запада допире: између раса, религија, нација, странака, компанија, спортских клубова… Становници западних земаља, па и читав свет, постају таоци врхушке која је узурпирала власт у западним земљама и која влада помоћу лажи и агресивне лажне и корумпиране демократије.

Тежња ка саборности и општем добру је заједничка православљу и конфучијанству. И зато није случајно да су баш Русија и Кина постале предводници Новог света. Сем тога, социјализам, као оваплоћење те тежње у организацији државе и привреде, део је савремене историје обе велике земље. Запад је током своје доминације светом водио безброј „крсташких“, освајачких, пљачкашких, колонијалних, па чак и „хуманитарних“ ратова, са много милиона жртава. Русија и Кина су међутим, последњих деценија, и на војнополитичком и на економском плану, претекле Запад, не водећи ни један такав рат. Тиме су у пракси доказале супериорност добра над злом, супериорност стваралачке човекољубиве цивилизације над Западном мамонистичком „империјом лажи“ и злочина, олигархијском диктатуром, али и оправданост паничног страха западних владара из сенке од Новог света.

Огромне напоре и огромна средства Запад је уложио и улаже да би „легитимизовао“ свој нечовечни злочиначки систем – путем пропаганде, субверзије, организација и институција, а у првом реду помоћу (квази)вере (јереси) и (квази)науке. Ако је у свест обичног човека у англосаксонском свету уграђена представа да богате треба поштовати и да је нормално да они имају највећи утицај у друштву, „јер је Бог одлучио да они буду богати“, онда можемо разумети да Запад не преза ни од чега, односно да непочинства на која је Запад спреман, наш ум тешко може да замисли.

Данас је већина човечанства, предвођена Русијом и Кином, изван контроле Запада, и моћнија је од Запада. Али Запад данас за подстицање конфликата користи најмоћније технологије: злоупотреба друштвених мрежа доводи до атомизације конфликата и њихове свеопште распрострањености у друштву. Садашња криза је настала када је Русија постала најмоћнија сила на војно-политичком плану, а Кина на економском. Западу је преостала само хипертрофирана доминација на пропагандном плану, јер Русија и Кина се никада нису озбиљно бавиле хиперпродукцијом технолошких средстава за манипулацију људском свешћу. Нису ни осећале за тим потребу, јер никад нису планирале да се баве лагањем у стилу „хиљаду пута поновљена лаж постаје истина“, што Запад стално чини. И чиниће, док год види и најмању наду да може победити помоћу обмане. Зато никакве начелне и принципијелне преговоре са Западом не треба очекивати. Слажемо се и да Западу треба укинути сваку наду у победу.

ТАЧКА ПРЕОКРЕТА Најновији, и можда последњи крупни агресивни потез Запада, за којим је очајнички посегао 2014, када је у Сирији постало јасно да више нису могуће америчке војне интервенције и „обојене револуције“, а тиме ни светска финансијска доминација штампарије безвредних долара, јесте детонација деценијама припремане украјинске кризе, која је недавно принудила Русију на специјалну војну операцију и омогућила Западу да започне незапамћену у историји политичко-пропагандно-медијску хистерију и очајнички хибридни рат, коме је на мети цело човечанство, укључујући становништво западних, у првом реду европских земаља. Уверени смо да ће ову битку Русија и Нови свет добити брзо и чисто и тиме свести на минимум могућност Запада за „лов у мутном“ . Као носиоци темељних духовно-моралних вредности човечанства, стваралачке сарадње и хуманистичког оптимизма, Русија и Кина су створиле интегрални и инклузивни цивилизацијски систем у који су укључена сва највећа достигнућа човечанства.

Многи људи на Западу се критички односе према систему у коме живе. Пошто је сарадња наш принцип, управо тим људима треба објаснити разлике цивилизације и антицивилизације, предност нашег система над њиховим. Па ако су Русија и Кина могле да преузму све оно што је на Западу било вредно, можда ће доћи време, када ће Запад, зарад свог опстанка, бити у стању да учи од нас. Три су, међу собом потпуно складна извора за теоријске основе Новог света: Божји закон (Христове заповести), егзактне науке (опстанак људске врсте) и историјско искуство у изградњи праведног, социјалистичког друштва.

Запад узалудно покушава да спречи Нови свет, који предводе Русија и Кина а који је иницирала Србија. Ако се не поколебамо у вери, армагедонска битка која се сада води, има неминован исход. А онда следи хиљаду година Новог света. Праведни мултиполарни систем. Заједница заједничке судбине човечанства.