SLOBODA GOVORA ILI KONTROLA SLOBODE

ELON MASK I TVITER

Zašto je najbogatiji čovek sve  ta od najbogatijih ivesticionih fondova kupio najuticaj  niju platformu na svetu

U ponedeljak, 25. aprila, glavna vest u Americi i širom stvarnog i virtuelnog sveta glasila je da je najbogatiji čovek na svetu, Elon Mask, kupio društvenu mrežu Tviter za „sitnih“ 44 milijarde dolara.

„Sloboda govora je kamen temeljac funkcionalne demokratije, a Tviter je digitalni centar gde se diskutuje o pojavama vitalnim za budućnost čovečanstva“, rekao je Mask u izjavi za medije nakon završene kupoprodaje. Ovo predstavlja jedan od najvećih transfera u istoriji tehnologije i zasigurno će imati globalne posledice u narednom periodu i oblikovati način na koji ljudi koriste društvene mreže.

[restrict]

Suosnivač Tvitera Džek Dorsi je tim povodom tvitovao pesmu grupe „Rejdiohed“ pod nazivom „Sve je na pravom mestu“ i rekao da je Mask „jedino rešenje u koje veruje“ da vodi kompaniju u čijem stvaranju je učestvovao 2006. godine.  „Verujem u njegovu misliju da proširi svetlo svesnosti“, dodao je Dorsi. I dok Mask i njegovi fanovi veruju da je ovo povratak slobode govora na Tviter, njihovi protivnici i kritičari smatraju da će ovo dati previše slobode i moći najbogatijem čoveku na svetu i stvoriti ambijent za povratak „govora mržnje“ na ovu platformu za razmenu ideja i informacija.

VOJNO-INDUSTRIJSKI KOMPLEKS U poslednje vreme, makar od kako je počeo rat Rusije i Ukrajine 24. februara, Mask se najviše pominjao u kontekstu njegovih veza sa vojno-industrijskim kompleksom (u nastavku VIK, na engleskom MIC – Military-industrial complex) i pomaganja ukrajinskoj vojsci.

Naime, „mastermajnd“ poput Maska ima mnoge revolucionarne pronalaske na polju tehnologije, kosmonautike, satelita, interneta i svega sličnog i naravno ta njegova otkrića imaju i vojnu primenjivost (maliciozni bi rekli da su prvenstveno za to i pravljena).

Tako je npr. ukrajinska vojska koristila dronove naoružane antitenkovskim oružjem da bi uništavala ruske tenkove, a sve to preko povezanosti na Starlink internet, čedo Elona Maska. Starlink je satelitska konstelacija kompanije „Spejs eks“ koja služi za pružanje usluga satelitskog pristupa internetu. Sastoji se od preko 12 hiljada masovno proizvedenih malih satelita u niskoj Zemljinoj orbiti, koji rade u kombinaciji sa primopredajnicima signala na zemlji. Uz to, prema tvrdnjama Pentagona, „Spejs eks“ je sprečio elektromagnetski napad Rusa na Ukrajinu, na sledeći način; kako svedoči Dejv Tremer, direktor odeljenja za elektronsko ratovanje pri američkom ministarstvu odbrane, „Spejs eks“ je uoči početka ruskog napada poslao Ukrajini hiljade internet terminala veličine antene preko kojih je zemlja ostala povezana na internet preko satelita u svemiru, prevazilažeći ograničenja uništene infrastrukture na zemlji.

PITANJE AKCIONARA Šta će dakle za slobodu govora u Americi (i šire), a uopšteno i za budućnost svetskog informisanja, značiti ova promena vlasničke strukture jedne od najvažnijih informacionih platformi na svetu?

 „Ako Elon Mask kupi Tviter, on će moći da kontroliše šta ljudi misle, a to je naš posao“, izletelo je jednom novinaru na američkoj TV stanici MSNBC.

„Vašington post“, list koji je u vlasništvu Džefa Bezosa, drugog najbogatijeg čoveka na svetu i Maskovog rivala, napisao je, očekujući kupovinu Tvitera, kako taj slučaj pokazuje da „mora postojati regulacija društvenih mreža koja bi sprečila da bogataši kontrolišu naše kanale komunikacije“.

Mnogi koji su proterani sa Tvitera u prethodnih nekoliko godina, od kako je „politička korektnost“ u svim svojim pojavnim oblicima i tamo zavladala, iskreno su se obradovali ovoj promeni vlasničke strukture jer je Mask od ranije poznat kao (makar deklarativni) apologeta slobode govora, misli i izražavanja. Međutim, indikativna je promena u akcionarskoj strukturi Tvitera koja je došla sa Maskovom promenom.

Naime, do Maskovog „preotimanja“ Tvitera, glavni akcionari sa najvećim udelom u njegovom vlasništvu bili su investicioni fondovi „Grupa Vengard“ , „Blekrok“ i „Stejt Strit“ , koje možemo ovom prilikom osloviti kao „Davos trojku“ gde je okupljen najkrupniji (i najbezočniji) svetski kapital. Sada je faktički Tviter postao privatna kompanija Elona Maska, ali ni Mask nije, kako smo već naglasili, „sam za sebe“ već eksponent nekih drugih interesa koji nisu nužno (ako su uopšte) u sprezi sa željama „običnog čoveka“ ili prosečnog korisnika Tvitera.

Dakle, ako je u skladu sa interesima ovih vodećih svetskih investicionih fondova vladala jedna politika na Tviteru, kakva može vladati sada?

Jer ako je ovo do sada bila dikretna, propagandna upotreba Tvitera u smislu „ispiranja mozgova“, šta je za očekivati sada, kad je kompaniju preuzeo Mask koji se zalaže, između ostalog, za ugrađivanje čipova ljudima u mozak? Mask je vlasnik i kompanije „Neuralink“, reč je o „neurotehnološkoj kompaniji koja razvija implantabilne interfejse na relaciji mozak-mašina“. Hoće li to biti njegova verzija Fejsbukovog projekta „META“ , gde korisnici mogu da bukvalno žive u paralelnoj tj. virtuelnoj stvarnosti, a ovde bi hipotetički mogli pomoću ugrađenih čipova u mozgove lako da tvituju i rade još mnogo toga?

I u krajnjoj meri, može li sve to imati implikacije i primenjivost i u vojne svrhe?

Na koji način se, po sličnom principu, Zukerbergov Fejsbuk odavno koristi u vojno-političke svrhe, ne treba posebno naglašavati, ali valja podsetiti.

ILUZIJA SLOBODE? Odgovarajući na postavljeno pitanje u naslovu ovog teksta, može se očekivati da će nova uprava Tvitera da bude „retrogradna“ u vezi sa pitanjem odbacivanja „progresivnih“ politika korišćenja Tvitera (u kontekstu diktature političke korektnosti, LGBT ideologije i svega drugog), ali to ne znači nužno da će postati oaza slobode i slobodne reči. Pre bi se moglo očekivati da kroz postojanje formalnog privida slobode korisnici budu neprestano podsticani na razmenu informacija i komunikaciju preko Tvitera, umesto „bežanja“ na alternativne platforme kao do sada, gde bi se u određenom trenutku ta nova-stara monopolizacija masovne komunikacije „kapitalizovala“ kroz određene aranžmane Maska i američke (duboke) države, na način kako je to sa Fejsbukom već odavno urađeno. To ne znači, naravno, da prethodna vlasnička struktura Tvitera nije bila kooperativna, već da jednostavno nova vojno-tehnokratska struktura koju Mask (hteo-ne hteo) oličava, preuzima glavnu reč u skladu sa zahuktavanjem rata u Ukrajini i potencijalnim eksalacijama drugih sukoba širom sveta.

U svakom slučaju, makar i kao takav, taj privremeni „interregnum“ treba iskoristiti ali pažljivo, jer malo je verovatno da najbogatiji čovek na svetu ima isključivo filantropske ciljeve. Na žalost, svakodnevna praksa i iskustvo demantuju utopije tog tipa.

[/restrict]